Бијељина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 16:
| становништво = {{increase}} 41.121 ([[Републички завод за статистику (Република Српска)|РЗС]])<br /> {{increase}} 42.278 ([[Агенција за статистику Босне и Херцеговине|АГС]])
| извор_становништво =
| година_становништво = [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]].
| агломерација = {{increase}} 103.874
| извор_агломерација = [[Републички завод за статистику (Република Српска)|РЗС]]
Ред 36:
 
== Географија ==
Бијељина се налази у сјевероисточном дијелу [[Република Српска|Републике Српске]] ([[Босна и Херцеговина]]) на координатама 44°45′16″ сјеверно и 19°12′59″ источно, на 90 m надморске висине. То је након [[Бања Лука|Бањалуке]] друго насеље по величини у Републици Српској и пето у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Смјештена је у равници [[Семберија|Семберији]] и представља раскршће путева за [[Србија|Србију]], [[Хрватска|Хрватску]] и унутрашњост Босне и Херцеговине. Сматра се незваничним центром источног дијела Републике Српске са око 45.000 становника. Удаљена је 6 кмkm (4 кмkm) од границе са Србијом и 40 кмkm (25 кмkm) од Хрватске. Пошто се налази практично у средишту плодне равнице, представља један од центара производње и трговине хране. Главнину производње чине житарице пшеница и кукуруз те поврће као купус, паприка и парадајз. Воћарство и сточарство су такође заступљени, али у мањој мјери. Бијељина је препознатљива по великом централном тргу, чију љепоту употпуњава амбијент оближњег градског парка.<ref>{{cite web|url=http://maternjijezik-tirol.net/cms/?page_id=437|title=Gradovi u Bosni i Hercegovini|publisher=|accessdate=26. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140912204054/http://maternjijezik-tirol.net/cms/?page_id=437|archive-date=12. 099. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
=== Клима ===
Ред 55:
У [[Дворови (Бијељина)|Дворовима]] код Бијељине откривени су експонати с краја бронзаног доба. Пронађени предмети потичу из женског гроба, из [[7. век п. н. е.|седмог вијека старе ере]]. Ријеч је о гарнитури појасних окова и спиралних украса, ниски од [[ћилибар]]ских перли и стаклене пасте. Ови археолошки налази везују се за производе тракијско-кимеријског културног краја, из периода [[Гласиначка група|Гласиначке културе]], круга чији је центар био на простору данашње [[Румунија|Румуније]] и [[Карпати|Карпата]], па чак можда и за древни народ [[Скити|Ските]].<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:452902-Bijeljina-Perle-iz-bronzanog-doba|title=Bijeljina: Perle iz bronzanog doba|publisher=|accessdate=26. 9. 2014}}</ref>
 
Археолошки налази из гвозденог доба везују се за долазак келтских племена, у предвечерје [[Римско царство|римских]] освајања (8-1. вијек п. н. е). У [[антика|античком периоду]] (1-5. вијек нове ере) [[Семберија]] је, као и цијела [[Посавина]], била дио [[римске провинције]] [[Панонија Секунда|Паноније]]. Најзначајнија археолошка открића из римског периода налазе се на локалитетима Прекаје у [[Бродац|Броцу]] (римска [[Вила (грађевина)|вила]]), Којчиновац (надгробни споменик), [[Велика Обарска]] (оловна плочица култне намјене са представом тзв. Подунавских коњаника), [[Амајлије]] (бронзана фигурина висине 13 цмcm), [[Модран (Бијељина)|Модран]] (остава римског новца), Дијелови (двије камене скулптуре лавова), а откривени су и локалитети у [[Јања (Бијељина)|Јањи]], Дворовима, Батковићу и [[Патковача|Патковачи]]. Негдје на простору Доњег [[Подриње (регија)|Подриња]] (на једној од страна [[Дрина|Дрине]]) налазило се [[Римско царство|римско]] насеље Ад Дринум (На Дрини), али још увијек није познато његово тачно мјесто.<ref name="automatski generisano4">{{cite web|url=http://www.sobijeljina.org/lat/208.istorija.html|title=Istorija :: ZVANIČNA PREZENTACIJA GRADA BIJELjINA ::|publisher=|accessdate=26. 9. 2014 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141125155607/http://www.sobijeljina.org/lat/208.istorija.html |archivedate=25. 11. 2014 |deadurl=yes}}</ref>
 
=== Стари Словени ===
Ред 67:
''Богиша Богмиловић пред господином Алојзом кнезом дубровачким подноси тужбу против Вучића Прибишевића и Вучића Угриновића и Радића Гучића и осталих људи илочког бана Осварта; изјављујући да су га они опљачкали у Биелини и одузели му: у роби, [[дукат]]има, сребру и сукну — 435 дуката и два коња са оружјем и његову одјећу и један сребрени послужавник.“''<ref name="automatski generisano2">{{cite web|url=http://www.sobijeljina.org/index.php?jezik=cir&link=208|title=Историја :: ЗВАНИЧНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ГРАДА БИЈЕЉИНА ::|publisher=|accessdate=26. 9. 2014 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140913011455/http://www.sobijeljina.org/index.php?jezik=cir&link=208 |archivedate=13. 9. 2014 |deadurl=yes}}</ref>
 
Поред овога, налази [[Стећци|средњовјековних надгробних споменика]] са [[Ћирилица|староћирилским]] натписима, приликом радова на обнови Атик џамије у центру Бијељине, бацају ново свјетло на прошлост овог краја у предтурском периоду.<ref>{{cite web|url=http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=346:bijeljinastecci&catid=38:radovi-izvjetaji-i-kratke-biljeke&Itemid=100|title=Stećci u Bijeljini|publisher=|accessdate=26. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140913020317/http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=346:bijeljinastecci&catid=38:radovi-izvjetaji-i-kratke-biljeke&Itemid=100|archive-date=13. 099. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref> Иако ниједан споменик нема сигуран датум, палеографска анализа показује да су натписи настајали у дугом временском распону од друге половине 14. до средине [[15. век|15. вијека]], што значи да су неки подигнути и прије биљешке у Дубровачком архиву. Овим се још једном потврђује да је Бијељина у предтурском периоду била засебна жупа, а да је њено сједиште свакако било на мјесту гдје се налазила црква. Кроз ту жупу је пролазио пут који је водио из [[Подриње (регија)|Подриња]], тј. преко [[Сребреница|Сребренице]], Кушлата, [[Зворник]]а, [[Теочак]]а и Бијељине према [[Сремска Митровица|Митровици]] и [[Илок]]у. С тим главним путем овдје се састајао и пут који је водио од ријеке [[Босна (река)|Босне]] тј. [[Добој]] града долином [[Спреча|Спрече]], затим преко [[Сребреник]]а и [[Тузла|Соли]].<ref name="automatski generisano2" />
 
[[Средњи вијек]] у [[Семберија|Семберији]] обиљежиле су сталне борбе за поревласт у овим крајевима између владара [[Србија|Србије]], [[Босна|Босне]] и [[Мађарска|Мађарске]], као и ситнијих феудалаца. Из времена [[средњи вијек|средњег вијека]] потиче најстарија грађевина у Семберији и један од симбола Бијељине — [[манастир Тавна]], за који се вјерује да је задужбина синова краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] краља [[Стефан Владислав II|Владислава II]] и кнеза [[Стефан Урошиц Немањић|Уроша Немањића]] те да потиче с почетка [[14. век|14. вијека]].<ref name="automatski generisano2" />
Ред 124:
== Култура ==
[[Датотека:SemberijaFolkFest2006.jpg|мини|десно|200п|Српско културно умјетничко друштво „Семберија“ на „Фолк фесту“ 2006. године]]
У Бијељини ради Српско културно умјетничко друштво Семберија које његује фолклорну и музичку баштину српског народа и других народа који живе на простору бивше Југославије.<ref>[http://www.semberija.org/ СКУД Семберија Бијељина] {{Wayback|url=http://www.semberija.org/ |date=20070808135704 }}, Приступљено 5. 5. 2013.</ref> У Бијељини такође ради и Српско културно умјетничко друштво „Велика Обарска“. Овде постоји [[Народна библиотека "Филип Вишњић" у Бијељини]].
 
=== Музеји ===
Ред 172:
|- style="background:#dfd;"
|| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|2013.]].
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]].
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]].
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]].
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Срби]]
Ред 293:
<gallery>
Датотека:TRG KRALJA PETRA Bijeljina Town Hall.png|Зграда административне службе града Бијељина
Датотека:Trg Kralju Petru Karadjordjevicu I.jpg|[[Споменик Краљу Петру I Карађорђевићу]]
Atik bijeljina.jpg|Споменик борцима [[Војска Републике Српске|ВРС]] у центру града
Pravoslavna crkva u Bijeljini 4.jpg