Краљевина Црна Гора — разлика између измена

Послије завршетка ратова, на међународној конференцији исцртане су нове границе на Балкану. Црна Гора је могла бити задовољна територијалним добицима. Иако јој је одузет [[Скадар]], добила је проширење од око 5000 km²: прије рата је 9475, а након рата више од 14000 km². У њном саставу сада су били: Малесија, дио Новопазарског санџака и Метохије до [[Бели Дрим|Бијелог Дрима]], као и градови: [[Бијело Поље]], [[Мојковац]], [[Беране]], [[Пљевља]], [[Рожаје]], [[Гусиње]], [[Плав]], [[Ђаковица]] и [[Пећ]].

 

 

Захваљујући територијалном проширењу, Краљевина Црна Гора добила је око 240000 нових поданика. Од тог броја, неправославаца је било ок 180000( муслимана 160000, католика 20000), чиме је значајно промјењена конфесионална структура црногорске државе. Тако су од око 500000 становника, поданици из доводобијених области читили су 40 % популације. Када имамо у виду обе особености друштва које се 1913. године нашло у саставу црногорске државе, онда се намеће увјерење да ј овим територијалним и популацијским увећањем уистину створена „нова” Црна Гора.