Израел — разлика између измена

| име државе = Држава Израел

| име генитив = Израела

| застава = Flag of Israel.svg

| грб = Coat of arms of Israel.svg

| мото = нема

| службени језик = [[Хебрејски језик|хебрејски]], [[Арапски језик|арапски]]

| главни град = [[Јерусалим]]

| титула владара = Председник

| име владара = [[Ривлин Реувен]]

| површина поредак = 150

| површина = 20.770/22.072

| воде = 2.1

| становништво поредак = 96

| становништво = 8169700

| година пописа = 2014

| густина становништва = 324

| независност = Од [[Друштво народа|Друштва народа]]<br />[[14. мај]] [[1948]].

| валута = [[Нови израелски шекел|Нови шекел]]

| временска зона = +2 до +3

| химна = -{[[Химна Израела|Нада]]}-<br />{{small|({{јез-хеб|התקווה}})}}<br />{{small|({{јез-арап|العربية}})}} [[Датотека:Hatikvah instrumental.ogg|center]]

| домен = [[.il]]

| позивни број = 972

| коментар = |

'''Израел''' ({{јез-хеб|ישראל}} — Јисраел; {{јез-арап|إسرائيل}} — Исраил), или званично '''Држава Израел''' ({{јез-хеб|מדינת ישראל}}; {{јез-арап|دولة إسرائيل}}) је [[Блиски исток|блискоисточна]] и [[парламентарна република]] на источној обали [[Средоземно море|Средоземног мора]]. Граничи се са [[Либан]]ом на северу, [[Сирија|Сиријом]] на североистоку, [[Јордан]]ом на истоку и [[Египат|Египтом]] на југозападу. Израел је једина држава у свету у којој већину становника чине [[Јевреји]]<ref>{{Citation | url = http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=363&year=2007&country=7199 | title = Израел | publisher = [[Фридом хаус]] | work=Извештај о држави |year=2007| accessdate=055. 066. 2011.}}</ref> и као таква у својим законима дефинисана је као јеврејска и демократска држава.

Израел је прогласио [[Декларација о проглашењу Државе Израел|своју независност]] 14. маја 1948. године. Само дан касније био је [[Арапско-израелски рат (1948)|нападнут]] од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута ратовао са суседима,<ref name="RoutledgeAtlas">{{Citation | last=Гилберт| first = Мартин|authorlink= Мартин Гилберт | title = The Routledge Atlas of the Arab–Israeli conflict | publisher = Routledge |year=2005|isbn=978-0-415-35900-9|pages=}}</ref> окупиравши притом неколико територија, укључујући [[Западна обала|Западну обалу]], [[Синајско полуострво]], [[појас Газе]] и [[Голанска висораван|Голанску висораван]]. Израелска влада је потписала мировне споразуме са Египтом и Јорданом али напори да се проблеми реше дипломатским путем имали су само ограничен успех. Граница са Западном обалом није званично дефинисана од стране Израела,<ref name="Olmertquote">{{cite news|url = http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/4856762.stm

| accessdate=055. 066. 2011.

|date=29. 033. 2006.}}</ref><ref name="TelAvivNotes">{{cite web|url = http://www.inss.org.il/publications.php?cat=21&incat=&read=203

| accessdate=055. 066. 2011.}}</ref><ref name="Epochborders">{{cite web|url = http://m.theepoch.com/israel-journal-a-land-without-borders_1514103.html

| accessdate=055. 066. 2011.}}</ref> а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.

Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи<ref name="cbs.gov.il">{{cite web|url = http://www.cbs.gov.il/www/yarhon/b1_e.htm

|date=| work = | publisher =

| accessdate=055. 066. 2011.}}</ref> од чега су 5.818.200 Јевреји.<ref name="cbs.gov.il"/><ref name="Haaretz">{{citation| url = https://www.haaretz.com/1.4784441

Израел је развијена држава са демократским уређењем и парламентарним системом.<ref>{{citation| url = http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=70&release=317

| title = Global Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in Freedom|accessdate=5. 6. 2011.

| format = PDF|accessdate=5. 6. 2011.

| accessdatedate=057. 0610. 20112009.

|date=| accessdate=055. 066. 2011.}}</ref>

|date=077. 12. 1947.|pages= 1|title = Popular Opinion|url = http://www.jpress.org.il/Repository/getFiles.asp?Style=OliveXLib:LowLevelEntityToSaveGifMSIE_TAUEN&Type=text/html&Locale=english-skin-custom&Path=PLS/1947/12/07&ChunkNum=-1&ID=Ar00105&PageLabel=1

| accessdate=29. 088. 2018

|archiveurl = https://web.archive.org/web/20120815030044/http://www.jpress.org.il/Repository/getFiles.asp?Style=OliveXLib%3ALowLevelEntityToSaveGifMSIE_TAUEN&Type=text%2Fhtml&Locale=english-skin-custom&Path=PLS%2F1947%2F12%2F07&ChunkNum=-1&ID=Ar00105&PageLabel=1

| archivedate=15. 088. 2012

|deadurl = yes

|df =

}}</ref> У првим недељама независности, Влада је изабрала термин ''Израелци'' за називање држављана Израела.<ref>{{citation| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,798687-2,00.html

|date=31. 055. 1948.

| title = On the Move|accessdate=13. 8. 2011.}}</ref>

Израел се први пут спомиње у историјским списима у каменорезу фараона [[Мернептах]]а из 1230. п. н. е.<ref>{{cite web|url=http://www.allaboutarchaeology.org/merneptah-stele-faq.htm | title = Merneptah Stele | publisher = Allaboutarchaeology.org |date=| accessdate=20. 011. 2013.}}</ref> У 10. веку пре нове ере долази до формирања уједињеног [[Краљевство Израел (уједињено)|краљевства Израела]], које за време владавине [[Давид (име)|Давида]] поставља Јерусалим као своју престолницу. Археолошка открића последњих година из дела Јерусалима, познатијег као Давидов град, потврђују постојање импозантне палате из тог доба, за коју њен проналазач Ејлат Мазар сматра да представља део Давидове резиденције.<ref>[http://www.nytimes.com/2005/08/05/international/middleeast/05jerusalem.html?ex=1280894400&en=3c435bc7bd0cd531&ei=5088&_r=0 King David's Palace IsFound, Archaeologist Says - The New York Times{{Ботовски наслов}}]</ref> Након смрти краља [[Соломон]]а, за кога се везује изградња првог јерусалимског храма, познатијег као [[Соломонов храм]] долази до распада уједињеног краљевства Израела и формирања две државе: [[јудеја|Јудеје]] са Јерусалимом као главним градом, и [[Краљевство Израел (Самарија)|Израела]] са [[самарија|Самаријом]] као престоницом. Израел је током овог историјског периода имао доминантну позицују и по асиријским записима, попут Монолита из Каркара, био је један од главних савезника Асирије.{{sfn|Harvey|Leuchter|2006|p=273}} Моавски или Мешин Монолит је древни каменорез из 9. века пре нове ере који је представља најстарији запис о Богу Израела, Јахви, као и о борбама које је Израел водио са суседним народима.<ref>{{cite web|url=http://www.bible-history.com/resource/ff_mesha.htm | title = III. - The Basalt of the Moabite Stone | publisher = Datasync.com |date=16. 12. 2010. | accessdate=20. 011. 2013.}}</ref> Израел је уништен 722. п. н. е. од стране [[асирско краљевство|Асирије]], а 10 од 12 племена Израела одведено је у ропство где нестају у историјском контексту.

Након слома Вавилона од стране Персије, под вођством Езре и Нехемије, расељено јудејско становништво враћа се назад. Територија Јудеје потпада под македонску власт 333. п. н. е., али се јеврејска државност успотавља поново након устанка Макебајаца 165. п. н. е.. Тада долази до формирања Хашмонејске краљевине, са Јерусалимом као главним градом. Краљевина Хашмонејаца бива уништена од стране Римљана 66. п. н. е., а израелски устанци 70 гоидине после нове ере и 135 године после нове ере, осим физичког пустошења доводе и до присилног претеривања јеврејског становништва и почетка друге дијаспоре, која ће се заврштити тек у 20. веку.<ref>{{cite web|url=https://www.science.co.il/israel-history/ | title = Brief History of Israel and the Jewish People | publisher = Science.co.il |date=| accessdate=20. 011. 2013.}}</ref>

Након векова живота у дијаспори, деветнаести век је донео узлет ционизма, [[Јеврејски националистички покрет|Јеврејског националистичког покрета]], жеље да се формира јеврејска држава у Палестини и значајну [[Имиграција у Израел|имиграцију]]. Ционизам је остао мањински покрет све до успона [[нацизам|нацизма]] [[1933]]. године и покушаја истребљења Јевреја у [[холокауст]]у. У касном 19. веку велики број Јевреја се доселио у овај регион који су прво контролисали Турци, а затим Британци. [[1917]]. Британци су гарантовали Јеврејима домовину у Палестини, усвајањем [[Балфорова декларација|Балфорове декларације]]. Јеврејско становништво је повећало свој удео у региону са почетних 11% [[1922]]. године на 30% [[1940]]. године.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/78601.stm | title = Middle East &#124; The birth of Israel | publisher = Би-Би-Си њуз |date=27. 044. 1998. | accessdate=24. 066. 2010.}}</ref>

Израел се налази на источној обали Средоземња. Граничи се са Либаном на северу, Сиријом на североистоку, Јорданом на истоку и Египтом на југозападу. Смештен је између 29-ог. и34-ог. степена сгш и 34-ог. и 36-ог. степена игд.

Површина Израела, нерачунајући територије које је окупирао током 1967. године након Шестодневног рата, је око 20.770 km² (2% чини море).<ref name="cia">{{Citation | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/is.html | publisher = Central Intelligence Agency | work = The World Factbook | accessdate=088. 066. 2011. |date=19. 066. 2007. | title = Israel}}</ref> Под израелском влашћу је и Источни Јерусалим и Голанска висораван, што чини укупно 22.072 km²,<ref>{{Citation | url = http://www1.cbs.gov.il/shnaton57/st01_01.pdf | format = PDF | title = Area of Districts, Sub-Districts, Natural Regions and Lakes | publisher = [[Israel Central Bureau of Statistics]] | work = Statistical Abstract of Israel |year=2006}}</ref> а ако се томе придода и окупирани регион са све Палестинском територијом и Западном обалом, укупна површина је 27.779 km².<ref name="loc-geo">{{Citation | url = http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/iltoc.html | publisher = The Library of Congress |date=077. 055. 2009. | title = Israel (Geography) | work = Country Studies | accessdate=088. 066. 2011.}}</ref>

Упркос малој површини, Израел се одликује разновсном физичко-географском структуром. Пустиња Негев је на југу, а затим следе Галилеја и Кармел, све до Голанске висоравни на северу. У оквиру Израелског обалног појаса живи 70% становништва. Источно од централне висоравни лежи долина реке Јордан која је део 6.500 кмkm дуге Велике разводне долине. Река Јордан тече од планине Хермон кроз језеро Хула и Галилејско језеро све до ушћа у Мртво море.<ref>{{Citation| url = http://www.mfa.gov.il/MFA/MFAArchive/1990_1999/1999/4/FOCUS%20on%20Israel-%20The%20Living%20Dead%20Sea | publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs | accessdate=088. 066. 2011. |date=011. 044. 1999. | title = The Living Dead Sea|isbn=978-0-8264-0406-0|pages=}}</ref> Јужно је Вади Араба који се улива у Акабски залив, део Црвеног мора. Јединствено за Израел и Синајско полуострво су ерозивни циркови, од којих је Рамон највећи, у пустињи Негев.<ref>{{Citation | url = http://whc.unesco.org/en/tentativelists/1486/ | publisher = UNESCO | title = Makhteshim Country | accessdate=19. 099. 2007. |isbn=978-954-642-135-7|pages=}}</ref> Израел има највише врста биљака по метру квадратном од свих држава медитеранског појаса.

Температурна колебања су у Израелу честа, нарочито током зиме. У вишим планинским пределима дувају јаки ветрови, температуре су ниже, а честе су и снежне падавине. Снега има и у Јерусалиму,{{sfn|Goldreich|2003|p=85}} док у приморским градовима Тел Авиву и Хаифи преовлађује медитеранска клима са дугим и топлим летом и кратком, хладном и кишовитом зимом. У околини града Биршебе и севера пустиње Негев доминира семиаридна клима са врућим летима и хладним зимама, али са мањом количином падавина него на Медитерану. Јужни делови Негева и регион око Араве су под утицајем пустињске климе са изузетно топлим и сувим летима и прохладним зимама са мало талога. Највиша температура у Азији измерена је 1942. године када је жива на Целзијусовој скали достигла 53, 7&nbsp;°C у кибуцу Тират Цви у северном делу долине реке Јордан.<ref name=watzman>{{Citation | last=Watzman| first = Haim| title = Left for dead | accessdate=088. 066. 2011. |date=088. 022. 1997. | url = https://www.newscientist.com/article/mg15320684.400-left-for-dead/ }}</ref>

Увидевши значај великог броја сунчаних дана, Израелци користе сунчеву енергију као вид уштеде традиционалних извора енергије. Употреба соларне енергије по глави становника је на високом нивоу. Практично свака кућа загрева воду помоћу соларних плоча.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> Од маја до септембра кише готово да нема.<ref>{{Citation | url = http://www.weather.com/outlook/travel/businesstraveler/wxclimatology/monthly/graph/ISXX0026 | publisher = The Weather Channel | accessdate=088. 066. 2011. | title = Average Weather for Tel Aviv-Yafo}}</ref><ref>{{Citation | url = http://www.weather.com/outlook/events/weddings/wxclimatology/monthly/graph/ISXX0010| publisher = The Weather Channel | accessdate=088. 066. 2011. | title = Average Weather for Jerusalem}}</ref>

Сходно чињеници да се Израел простире у умереној и тропској зони, од Средоземног мора на западу до пустиња на истоку, могу се издвојити четири биогографске зоне. Флора и фауна ове азијске земље је изузетно разнолика. Регистровано је 2.867 познатих врста биљака. Од тог броја најмање је 253 алохтноних врста.<ref>{{cite web|url=http://flora.huji.ac.il/browse.asp?action=browse&group=1070 | title = Flora of Israel Online | publisher = Flora.huji.ac.il |date=| accessdate=088. 066. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120208161116/http://flora.huji.ac.il/browse.asp?action=browse&group=1070 |archive-date=088. 022. 2012 |dead-url=yes }}</ref> У Израелу је 190 места проглашено за природне резервате.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->

Политичко уређење Израела дефинише се [[парламентарни систем|парламентарним системом]] а држава је декларисана као [[демократија|демократска]] [[република]] са [[изборно право|изборним правом]] гласа.<ref name="cia" /> [[Председник Израела]] је [[šef države|шеф државе]], али његова права су ограничена и углавном церемонијална.<ref name="cia2">{{Citation| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2077.html | publisher = Central Intelligence Agency | work = The World Factbook | title = Field Listing — Executive Branch | accessdate=23. 066. 2011. |date=19. 066. 2007.}}</ref> Посланици парламента већински бирају [[Премијер Израела|премијера]] која најчешће долази из највеће парламентарне странке. Премијер има улогу [[премијер|шеф владе]] и шефа кабинета.<ref name="cia2" /><ref>Током 1990-ит, директан избор премијера је успостављен али систем избора је проглашен неважећим и враћен је стари. Погледај {{Citation| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/2683259.stm | publisher = Би-Би-Си њуз| work = | title = Israel's election process explained | accessdate=23. 066. 2011. |date=23. 011. 2003.}}</ref> Израелски парламент познат као [[Кнесет]] има 120 чланова. Свака странка добија одређен број места за своје посланике у односу на [[пропорционални изборни систем|пропорционалну сразмерност]].<ref>{{Citation | url = http://www.knesset.gov.il/description/eng/eng_mimshal_beh.htm | publisher = The Knesset | accessdate=088. 088. 2007. | title = The Electoral System in Israel}}</ref> Да би нека политичка странка постала парламентарна, неопходно је да на изборима пређе праг од 2% гласова. Овакав низак проценат неопходности за улазак у Кнесет неминовно доводи до коалиционе владе.

Израел је успоставио дипломатске односе са 161 земљом и има 94 [[дипломатска мисија|дипломатске мисије]] широм света.<ref>{{Citation| url = http://www.mfa.gov.il/MFA/About%20the%20Ministry/Diplomatic%20missions/Israel-s%20Diplomatic%20Missions%20Abroad | publisher = Израелско министарство спољних послова | accessdate=13. 088. 2011.|date=12. 077. 2006. | title = Israel's Diplomatic Missions Abroad: Status of Relations}}</ref> Само су три државе чланице [[Арапска лига|Арапске лиге]] нормализовали односе с Израелом; Египат и Јордан потписали су мировни споразум 1979. и 1994. док се [[Мауританија]] 1999. године одлучила за потпуну дипломатску сарадњу. Упркос мировном и дипломатском споразуму између Египта и Израела, многи Египћани и даље сматрају Израел за непријатељску државу.<ref>"Massive Israel protests hit universities" (Egyptian Mail, March 16, 2010) "According to most Egyptians, almost 31 years after a peace treaty was signed between Egypt and Israel, having normal ties between the two countries is still a potent accusation and Israel is largely considered to be an enemy country"</ref>

Током 2009. године Мауританија, [[Катар]], [[Боливија]] и [[Венецуела]] суспендовале су економску и дипломатску сарадњу са Израелом као резултат незадовољства [[Операција Ливено олово|сукобима]] у [[Појас Газе|Појасу Газе]].<ref name="al-jaz-eng">{{Citation | url = http://english.aljazeera.net/news/middleeast/2009/01/2009116151135307776.html | publisher = Ал Џазира енглески | title = Qatar, Mauritania cut Israel ties | accessdate=13. 088. 2011. |date=17. 011. 2009.}}</ref> Према израелском закону, [[Либан]], [[Сирија]], [[Саудијска Арабија]], [[Ирак]] и [[Јемен]] су непријатељске земље и израелски грађани не могу да их посећују без дозволе [[Министарство унутрашњих послова (Израел)|Министарства унутрашњих послова]].{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->

[[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су биле прва две земље које су признале државу Израел. Њихово признаље уследило је готово истовремено. Сједињене Државе декларисали су Израел за свог примарног савезника на [[Блиски исток|Блиском истоку]], на основу „заједничких демократских вредности, религиозног афинитете и безбедносних интереса“.<ref>{{Citation| url = http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?AD=ADA470003&Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf| title = Israel: Background and Relations with the United States Updated| publisher = Defense Technical Information Center| accessdate=13. 088. 2011.}}</ref> Сједињене Државе обезбедиле су 68 милијарди долара војне и 33 милијарди долара економске помоћи.<ref name=PNADR900>http://pdf.usaid.gov/pdf_docs/PNADR900.pdf</ref> Америчким Законом о Међународној помоћи, Израелу је донирано више новца него било којој другој држави.<ref name=PNADR900/> САД је један од водећих заговорника арапско-израелских мировних процеса, иако се њени ставови о Голанској висоравни, Јерусалим и насељима разликују од ставова Израела.<ref>{{Citation| url = http://italy.usembassy.gov/pdf/other/RL33476.pdf | title = Israel: Background and Relations with the United States | format = PDF | publisher = Congressional Research Service (via the U.S. Mission to Italy) | last=Migdalovitz| first = Carol|date=066. 077. 2007. | accessdate=13. 088. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070925201208/http://italy.usembassy.gov/pdf/other/RL33476.pdf | archivedate=25. 099. 2007.|pages=23-}}</ref>

[[Република Индија]] је 1992. године успоставила пуне дипломатске односе са Израелом, са којим негује јаку војну, технолошку и културну сарадњу.<ref>{{Citation | url = http://www.westerndefense.org/bulletins/Dec-01.htm | publisher = Jerusalem Institute for Western Defense | last=Kumar| first = Dinesh| title = India and Israel: Dawn of a New Era | accessdate=13. 088. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070922185121/http://www.westerndefense.org/bulletins/Dec-01.htm | archivedate=22. 099. 2007.}}</ref> Према међународном истраживању јавног мњења спроведенг током 2009, у име израелског министарства иностраних послова., Индија је највише произраелски земља на свету.<ref>{{Citation | url = http://www.ynet.co.il/english/articles/0,7340,L-3696887,00.html | title = From India with love | work = Ynetnews | last=Eichner| first = Itamar|date=044. 033. 2009. | accessdate=044. 055. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://news.worldsnap.com/city/delhi/nitin-gadkari-to-visit-israel-tomorrow-97059.html | title = World Snap - Today's News of India | publisher = News.worldsnap.com |date=13. 12. 2010. | accessdate=20. 011. 2013.}}</ref> Индија је највећи купац израелске војне опреме и Израел је, након Руске Федерације, други по величини војни партнер Индије.<ref>{{cite web|author=TNN, 19. јануар 2010, 01.45am IST | url = http://timesofindia.indiatimes.com/india/India-to-hold-wide-ranging-strategic-talks-with-US-Israel/articleshow/5474033.cms | title = India to hold wide-ranging strategic talks with US, Israel - India - The Times of India | publisher = Timesofindia.indiatimes.com |date=19. 011. 2010. | accessdate=13. 088. 2011.}}</ref> Индија је такође други по величини азијски економски партнер Израел и ове државе имају високо развијену сарадњу на пољу [[свемирска технологија|свемирске технологије]].<ref>{{cite news|url=http://edition.cnn.com/2009/WORLD/asiapcf/03/21/india.satellite/index.html?iref=mpstoryview | title = India to launch Israel-backed satellite | publisher = Edition.cnn.com |date=21. 033. 2009. | accessdate=13. 088. 2011.}}</ref>

Сарадња са [[Немачка|Немачком]] најразвијенија је на пољима образовања и науке; у настојањима да две земље ојачају своје војне и економске односе.<ref>{{Citation| url = http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/middle_east/article3564572.ece | title = Israel welcomes new Germany to a celebration of its 60th birthday | publisher = Тајмс онлајн | accessdate=13. 088. 2011.| location=Лондон| last=Boyes| first = Roger|date=17. 033. 2008.}}</ref> Немачка је на име оштета израелским држављанима и преживелим жртвама холокауста исплатила 25 милијарди евра.<ref>{{cite web|url=http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33808.pdf | title = Congressional Research Service: Germany’s Relations with Israel: Background and Implications for German Middle East Policy, Jan 19, 2007. (страна CRS-2) | format = PDF |date=| accessdate=13. 088. 2011.}}</ref> [[Уједињено Краљевство]] задржало је пуне дипломатске односе са Израелом од његовог оснивања. У време владавине бившег премијера [[Тони Блер|Тонија Блера]], Краљевство је покушало да унапреди односе са државом за коју сматра да има „природне“ односе након [[Британски мандат над Палестином|Британског мандата у Палестини]].{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> За време владавине династије [[Пахлави|Пахлава]], Иран је имао дипломатске односе за Израелом{{sfn|Abadi|2004|pp=37–39, 47}} али је признање прекинуто током [[Иранска револуција|Иранске револуције]].{{sfn|Abadi|2004|pp=47–49}}

На афричком континенту највећи Израелски савезник је [[Етиопија]].<ref>{{Citation | url = http://www.economist.com/world/middleeast-africa/displaystory.cfm?story_id=15453225 | title = A search for allies in a hostile world | work = Economist |date=044. 022. 2010. | accessdate=13. 088. 2011.}}</ref>

[[Израелске одбрамбене снаге]] састоје се од [[израелске копнене војске]], [[Израелских ваздушне снаге|израелских ваздушних снага]] и [[Израелска ратна морнарица|израелске ратне морнарице]]. Основане су током [[Арапско-израелски рат (1948)|Арапско-израелског рата]] [[1948]]. године од стране консолидоване паравојне организације (углавном Хагана), што је претходило израелској независности.<ref>{{Citation | url = http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm | publisher = Israel Defense Forces | accessdate=077. 077. 2011. | title = History: 1948 |year=2007 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080412082705/http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm | archivedate=12. 044. 2008 | deadurl = yes }}</ref> Одбрамбене снаге се ослањају и на ресорсе [[Израелска војна обавештајна дирекција|Војне обавештајне дирекије]] (Аман), која сарађује са [[Мосад]]ом и [[Шин бет]]ом (Шабаком).{{sfn|Henderson|2003|p=97}} Изреалски војници учествовали су у неколико ратова и сукоба током краткотрајен израелске историје, што их сврстава у ред оружаних снага са највећим борбеним искуством.<ref>{{Citation | url = http://www.mfa.gov.il/MFA/Facts+About+Israel/State/THE+STATE-+Israel+Defense+Forces+-IDF-.htm | publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs | title = The State: Israel Defense Forces (IDF) | accessdate=077. 077. 2011. |date=13. 033. 2009.}}</ref><ref>{{Citation | url = http://www.globalsecurity.org/military/world/israel/idf.htm | publisher = GlobalSecurity.org | title = Israel Defense Forces | accessdate=077. 077. 2011.}}</ref>

Већина Израелаца се [[Регрутација|регрутује]] у осамнаестој години живота. Мушкарци служе војску три године док жене у војсци проведу између две и три године.<ref>{{Citation| url = http://www.mfa.gov.il/MFA/Facts%20About%20Israel/State/The%20Israel%20Defense%20Forces | title = The Israel Defense Forces | publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs | accessdate=088. 077. 2011.}}</ref> После обавезне службе, становници Израела се сваке године до своје четрдесете године старости, прудружују [[Израелске резервне снаге|резервним снагама]] где остају на дужности неколико недеља годишње. Већина жена је изузета од резервне службе. [[Арапски грађани Израела]] (осим [[Друзи|Друза]]), и они који целокупно време посвећују религијским студијама изузети су од служења војне обавезе. Изузеће студената [[Јашива|јашиве]] је било предмет многобројних јавних дебата.{{sfn|Stendel|1997|pp=191–192}}<ref>{{Citation | url = http://www.haaretz.com/hasen/pages/ArticleContent.jhtml?itemNo=860256 |date=16. 055. 2007. | accessdate=088. 077. 2011. | title = Cool law, for wrong population | last=Shtrasler| first = Nehemia| work = Haaretz| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071001050353/http://www.haaretz.com/hasen/pages/ArticleContent.jhtml?itemNo=860256 | archivedate=011. 10. 2007.| deadurl = yes}}</ref> Алтернатива за оне који су ослобођени по разним оснвама је [[Шерут Леуми]], алтернативна служба која обухвата програм рада у болницама, школама и другим социјалним установама. Оваквим војним уређењем Израел има око 168.000 активних војника и додатних 408.000 резервиста.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->

Израел се сматра једним од најнапреднијих земаља у [[Југоисточна Азија|југозападној Азији]] у економском и индустријском развоју. Од 2010. године постала је 33. чланица [[OECD|Организације за економску сарадњу и развој]].<ref name="OECD"/> У извештају [[Светска банка|Светске банке]] о индексу пословања држава је рангирана на трећем месту, Након Сједињених Америчких Држава, највећи број [[Старт-ап компаније|нових предузећа]] отвара се у Израелу.<ref>{{Citation | title = Intellectual Capital for Communities: Nations, Regions, and Cities | last=Bounfour | first = Ahmed | last2=Edvinsson | first2 = Leif | publisher = Butterworth-Heinemann | location = |year=2005|isbn=978-0-7506-7773-8 |pages=47-}}</ref>

[[Туризам]], наручито [[верски туризам|верски]], важна је привредна грана Израела. Због свог географског положаја, израелске плаже, археолошка и историјска места привлаче милионе туриста годишње. Нерешена политичка и безбедносна питања у држави узела су свој данак, али и поред тога број посетилаца је сваке године све већи.<ref>{{Citation | url = http://fr.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1186557443251&pagename=JPost/JPArticle/ShowFull | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070929222428/http://www.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1186557443251&pagename=JPost%2FJPArticle%2FShowFull | archivedate=29. 099. 2007 | work = The Jerusalem Post | title = Tourist visits above pre-war level | last=Burstein | first = Nathan |date=14. 088. 2007. | accessdate=088. 066. 2011. | deadurl = no }}</ref> Израел је 2010. посетило око 3,45 милиона туриста.<ref>"[http://www.heraldsun.com.au/ipad/israel-experiencing-tourist-boom/story-fn6bn4mv-1225976925534 Israel experiencing tourist boom]." ''[[Herald Sun]]''. 28. децембар 2010. приступљено дана 8. јун 2011.</ref> Већину туриста привлаче многобројни музеји који посматрано у односу на број становника има више него у било којој другој држави света.<ref>{{cite web|url=http://www.jewishnorthshore.org/page.aspx?id=43769 | title = Interesting Facts about Israel | publisher = Jewishnorthshore.org |date=| accessdate=088. 066. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160415142335/http://www.jewishnorthshore.org/page.aspx?id=43769 |archive-date=15. 044. 2016 |dead-url=yes }}</ref>

Израел има 18.096 кмkm асфалтираног пута,<ref>{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_12.pdf | title = Roads(1)(2), By Length and Area | year = 2008 | publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate = 088. 066. 2011. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610053039/http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_12.pdf | archivedate = 10. 066. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> и 2,4 милиона моторних возила.<ref name="cbs_2.4mv">{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/reader/newhodaot/hodaa_template.html?hodaa=200927133 | title = 2008 – 2.4 Million motor vehicles in Israel |date=29. 066. 2009. | publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate=088. 066. 2011.}}</ref> На 1.000 становника долази 324 возила што је релативно низак број узимајући у обзир да се Израел сврстава у ред развијених земаља.<ref name="cbs_2.4mv"/> Путнике превози 5.715 аутобуса,<ref>{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_04.pdf | title = Bus Services on Scheduled Routes | year = 2009 | publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate = 088. 066. 2011. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610053142/http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_04.pdf | archivedate = 10. 066. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> којима управља више превозника. Највећи од њих је [[Егед]], који опслужује готово у читавој земљи. Железница се протеже на преко 949 km и налази се у државном власништву [[Железница Израел]]а<ref name="cbs_rails">{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_05.pdf | title = Israeli Railway Services | year = 2009 | publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate = 088. 066. 2011. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610053156/http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_05.pdf | archivedate = 10. 066. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> (Све цифре су за 2008). После велике инвестиције од почетка [[1990е|1990-их]], број путника који користи железницу порастао је са 2,5 милиона у 1990, на 35 милиона у 2008. Железнички превоз се такође користе за транспорт 6,8 милиона тона робе годишње.<ref name="cbs_rails"/>

Израел има два међународна аеродрома. Највећа ваздушна лука Бен Гурион налази се у близини Тел Авива, док је аеродром Овда смештен на југу земље. Постоји и неколико мањих аеродрома које претежно користе летелице мањег капацитета.<ref name="Transportation in Israel">{{Citation | url = http://www.jewishvirtuallibrary.org/israel-146-s-transportation-system | title = Transportation in Israel |date=011. 11. 2001. | publisher = Jewish Virtual Library | accessdate=088. 066. 2011. |isbn=978-0-08-043448-3|pages=}} </ref> Ваздушна лука Бен Гурион је током 2010. године користило 12,1 милиона путника.<ref name="IAAstats">{{cite web|url=http://www.iaa.gov.il/Rashat/en-US/Airports/BenGurion/AbouttheAirport/Statistics | title = Official airport statistics for Ben Gurion Airport | publisher = IAA |date=| accessdate=20. 011. 2013.}}</ref>

Током 2010. израелску популацију чинило је 7,6 милиона становника,<ref name="cbs.gov.il"/> од којих је 5.776.500 [[Јевреји|Јевреја]].<ref name="cbs.gov.il"/><ref name="Haaretz"/><ref name="autogeneratedil"/><ref name="ynet_population">{{Citation | url = http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3877574,00.html | title = Israel at 62: Population of 7,587,000 |date=18. 044. 2010. | publisher = [[Ynet]]}}</ref> Према подацима Државног завода за статистику из 2008. године процењује се да [[Арапско становништво Израела|арапски грађани]] чине 20% укупне популације.<ref name=Marcus>{{Citation| title = Israeli Arabs: 'Unequal citizens'| last=Marcus| first = Johnathan|date=022. 055. 2005.| accessdate=22. 066. 2011.| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4493525.stm | work=Би-Би-Си њуз}}</ref>

Задржавање израелског становништва након Другог светског рата је у поређењу са придошлицама на великом нивоу.<ref>{{Citation | last=DellaPergola| first = Sergio|authorlink= Sergio DellaPergola| editor = Still Moving: Recent Jewish Migration in Comparative Perspective, Daniel J. Elazar and Morton Weinfeld eds. | title = ‘The Global Context of Migration to Israel’ | origyear=2000 | edition = | series = | volume = |date=| publisher = Transaction Publishers | location = New Brunswick, New Jersey |year=2000|isbn=978-1-56000-428-8|pages=13-60}}</ref> Емигранти из Израела најчешће одлазе у САД и Канаду. У демографском смислу број емиграната описан је као скроман,<ref>{{Citation | last=Herman| first = Pini| title = The Myth of the Israeli Expatriate | journal = [[Moment Magazine]] | volume = 8 | issue = 8 |date=011. 099. 1983.|pages=62-63}}</ref> али је често цитиран од стране државних званичника као главна претња за будућност Израела.<ref>{{cite web

| location = Jerusalem| publisher = Mercaz Shalem — The Shalem Center, The Social-Economic Institute|url = http://www.shalem.org.il/Admin/FileServer/df4b061c96a6fbceb95026260cb4de8a.pdf

| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080803015957/http://www.shalem.org.il/Admin/FileServer/df4b061c96a6fbceb95026260cb4de8a.pdf|archivedate=3. 8. 2008.

У Израелу постоје два званична језика - [[хебрејски језик|хебрејски]] и [[арапски језик|арапски]].<ref name="cia" /> Хебрејски је примаран државни језик и говори га већина становништва, док се арапским служи арапска мањина и Јевреји који су пореклом из арапских земаља. Значајан број израелских медија служи се и енглеским језиком, као и сами Израелци, а тај језик се у школама учи од најранијих разреда. Због масовних [[имиграција]] из Совјетског Савеза и [[Етиопија|Етиопије]] (око 120.000 [[Етиопски Јевреји|етиопских Јевреја]] живи овде),<ref>[http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSLG256423 Israel may admit 3,000 Ethiopia migrants if Jews]. Reuters. 16 July 2009</ref> [[руски језик|руски]] и [[амхарски језик|амхарски]] су значајно заступљени.<ref>[http://www.usatoday.com/news/world/2008 Aug 16-1816635503_x.htm Israel's Welcome for Ethiopian Jews Wears Thin]. ''USA Today'' 8. јун 2011.</ref> Између 1990. и 1994. године руска имиграција повећала је број становника Израела за 20 процената.<ref>{{Citation | url = http://www.mitpressjournals.org/doi/abs/10.1162/003355301753265606?journalCode=qjec | journal = The Quarterly Journal of Economics |year=2001| title = The Impact of Mass Migration on the Israeli Labor Market | last=Friedberg| first = Rachel M. | issue = 4 | doi = 10.1162/003355301753265606 | volume = 116|pages=1373-}}</ref> У земљи живи око милион становника који се служе руским језиком, међутим 300 хиљада њих сматра се нејеврејима према Ортодоксном рабинату, јер према ортодоксној интерпретацији, само деца јеврејских мајки се сматрају правим Јеврејима. Са друге стране, [[Закон о Повратку]] (1950), прихвата и оне мигранте којима су очеви Јевреји, или баба и деда, па чак и супружник.<ref>[http://www.economist.com/world/middle-east/displaystory.cfm?story_id=15675691 "Israel's disputatious Avigdor Lieberman: Can the coalition hold together?"], [[Економист|The Economist]], 11 March 2010</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20060619001321/http://www.haaretz.com/hasen/pages/QA.jhtml?qaNo=59 Q&A Lily Galili on 'The Russians in Israel']. ''Haaretz''</ref>

Шаренило израелске културе потиче из разноликости становништва. Јевреји су из целог света са собом донели своје културне и версе традиције, стварајући мешавину јеврејских обичаја и веровања.<ref>{{Citation | url = http://www.iyfnet.org/document.cfm/92/97/243 | publisher = International Youth Foundation | title = Immigration and Social and Cultural Diversity Among the Jewish Population | accessdate=22. 066. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071010072008/http://www.iyfnet.org/document.cfm/92/97/243 | archivedate=10. 10. 2007.| deadurl = yes}}</ref> Израел је једина земља у свету у којој се дешавања прилагођавају [[јеврејски календар|хебрејском календару]]. Годишњи одмори и школски распусти одређени су [[Државни празници у Израелу|јеврејским празницима]], а званични дан за одмор је субота, позната као [[субота|јеврејски Сабат]]. Израелска арапска мањина је такође оставила траг у израелској култури, у областима музике, архитектуре и кухиње.<ref>{{Citation | url = http://www.mfa.gov.il/MFA/History/Modern%20History/Israel%20at%2050/The%20International%20Israeli%20Table| publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs| title = The International Israeli Table | accessdate=22. 066. 2011.}}</ref>

[[Изреалска књижевност]] се углавном састоји од поезије и прозе на [[хебрејски језик|хебрејском језику]], насталу у периоду ренесансе од средине 19. века. Мали број дела преведен је и објављен на друге језике. Према израелском закону сва штампана дела имају два примерка депонована у [[Национална библиотека Израела|Националној библиотеци]] и [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејском универзитету у Јерусалиму]]. Године 2001, закон је измењен и проширен на аудио и видео-снимке и друге не штампане медије.<ref>{{Citation | url = http://jnul.huji.ac.il/eng/lgd.html | publisher = Jewish National and University Library | title = Depositing Books to The Jewish National & University Library | accessdate=22. 066. 2011. | archiveurl = https://archive.is/20120529153016/http://jnul.huji.ac.il/eng/lgd.html | archivedate=29. 055. 2012 | deadurl = yes }}</ref> У 2006. години око 85% књига пренесених у библиотеци било је на хебрејском језику.<ref>{{Citation | url = http://jnul.huji.ac.il/eng/lgd-statistics-2007.html | publisher = Jewish National and University Library | accessdate=22. 066. 2011. | title = Israeli Book Statistics for 2006 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070629173540/http://www.jnul.huji.ac.il/eng/lgd-statistics-2007.html | archivedate=29. 066. 2007 | deadurl = yes }}</ref>

Нобелова награда за књижевност 1966, припала је Израелцу [[Шмуел Јосиф Агнон|Шмуел Јосифу Агнону]] и Немици јеврејског порекла [[Нели Закс]].<ref>{{Citation | url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1966/index.html | publisher = Nobel Foundation | title = The Nobel Prize in Literature 1966 | accessdate=22. 066. 2011.}}</ref> Неки од најпознатијих песника су -{Yehuda Amichai}-, -{Nathan Alterman}- и -{Rachel Bluwstein}-. Међународну препознатљивост стекли су [[Амос Оз]] и [[Давид Гросман]].

Девет израелских филмова номиновано је за награду [[Оскар]] у категорији [[Оскар за најбољи страни филм|Најбољи страни филм]]. Највећи успех имао је филм [[Ajmi (филм)|Ајми]], који се пласирао на треће место.<ref>{{Citation | title = ‘Ajami’ nominated for Oscar | last=Brown| first = Hannah| newspaper = Јерусалим пост |date=022. 022. 2010. | url = http://www.jpost.com/ArtsAndCulture/Entertainment/Article.aspx?id=167582}}</ref>

Негујући позоришну традицију [јидиш] [[позориште|театра]] широм [[Источна Европа|источне Европе]], Израел је наставио развој јеврејске позоришне сцене. [[Позориште Хабима]] у Тел Авиву основано је 1918. године и сматра се за најстарију позоришну трупу у земљи.<ref>{{Citation | url = http://www.habima.co.il/ | title = התיאטרון הלאומי הבימה | publisher = Национални театар Хабима | accessdate=15. 077. 2011.}} {{хе}}</ref>

Поред јеврејских аутора, значајне успехе имало су и муслимански ствараоци. Многобројна дела контроверзне тематике који се баве израелским сукобима и статусом Палестине изазвала су пажњу публике. Филм [[Jenin, Jenin|Џенин, Џенин]] (Jenin, Jenin) из 2002. аутора [[Мухамед Бакри|Мухамеда Бакриа]] који је заснован на израелској војној акцији у граду [[Џенин]] ([[Западна обала]]), добио је награду за најбољи филм на [[Картагински међународни фестивал|Картагинском међународном фестивалу]],<ref>{{cite web|url=http://www.amazon.com/Jenin-Mohammad-Bakri/dp/product-description/B0000VXPYW | title = Jenin, Jenin | publisher = Amazon.com |date=| accessdate=20. 011. 2013.}}</ref> и поред чињенице да су га израелски критичари прозвали због искривљеног представљања догађаја. Филмска прича из 2009. године, о насиљу и дискриминацији у мешовитом јеврејско-арапском насељу надомак Тел Авиве, испричана у филму Ајми била је врло запажена на [[Кански филмски фестивал|Канском филмском фестивалу]]. Жири је доделио посебнз похвалу режисерском палестинско-јеврејском пару. [[The Syrian Bride|Сиријска невеста]] која прати причу [[друзи|Друза]] у [[Голанска висораван|Голанској висоравни]] добила је неколико значајних филмских награда.{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->

* {{Cite book|ref=harv| last=Wood| first = Joyce Rilett| last2=Harvey| first2 = John E.| last3=Leuchter| first3 = Mark| title = From Babel to Babylon: Essays on Biblical History and Literature in Honor of Brian Peckham| url = https://books.google.com/books?id=1Lvh29qOHHoC&pg=PA273| publisher = Continuum|year=2006|isbn=978-0-567-02892-1|pages=273-}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The Book of Jewish Knowledge| last=Ausubel| first = Natan| publisher = Crown Publishers| location = New York, New York|year=1964|isbn=978-0-517-09746-5|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = A History of the Jewish People | last=Ben-Sasson | first = Hayim| publisher = Harvard University Press | location = |year=1985|isbn=978-0-674-39731-6|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Patterns of Political Leadership: Egypt, Israel, Lebanon| last=Dekmejian| first = R. Hrair| publisher = State University of New York Press|year=1975|isbn=978-0-87395-291-0|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The Israel-Palestine Conflict: One Hundred Years of War| last=Gelvin| first = James L.|authorlink= James L. Gelvin| publisher = Cambridge University Press|year=2005|isbn=978-0-521-85289-0|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = To Rule Jerusalem| last=Friedland| first = Roger| last2=Hecht| first2 = Richard| publisher = University of California Press|year=2000|isbn=978-0-520-22092-8|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Warfare and the Third World| last=Harkavy| first = Robert E.| last2=Neuman| first2 = Stephanie G.| publisher = Palgrave Macmillan|year=2001|isbn=978-0-312-24012-7|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The Book of Genesis| last=Hamilton| first = Victor P.| publisher = Wm. B. Eerdmans Publishing Company| edition = 2nd revised|year=1995|isbn=978-0-8028-2309-0|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The Jewish State| last=Herzl| first = Theodor|authorlink= Theodor Herzl| publisher = American Zionist Emergency Council|year=1946|isbn=978-0-486-25849-2|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Brassey's International Intelligence Yearbook| edition = 2003| last=Henderson| first = Robert D'A.| publisher = Brassey's Inc|year=2003|isbn=978-1-57488-550-7|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Israel and the Palestinian Territories: The Rough Guide| last=Jacobs| first = Daniel| publisher = Rough Guides| edition = 2nd revised|year=1988|isbn=978-1-85828-248-0|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Howe| first = Kathleen Stewart| title = Revealing the Holy Land: the photographic exploration of Palestine| publisher = University of California Press|year=1997|isbn=978-0-89951-095-8| url = https://books.google.com/?id=w0mml-378QQC&printsec=frontcover&q=|pages=144-}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Society and Settlement: Jewish Land of Israel in the Twentieth Century| last=Kellerman| first = Aharon| publisher = State University of New York Press|year=1993|isbn=978-0-7914-1295-4|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Israel's Higher Law: Religion and Liberal Democracy in the Jewish State| last=Mazie| first = Steven| publisher = Lexington Books|year=2006|isbn=978-0-7391-1485-8|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Triumph of the FileДатотека: The Media's War in the Persian Gulf — A Global Perspective| last=Mowlana| first = Hamid| last2=Gerbner| first2 = George| last3=Schiller| first3 = Herbert I.| publisher = Westview Press|year=1992|isbn=978-0-8133-1610-9|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = A Historical Atlas of Israel| last=Romano| first = Amy| publisher = The Rosen Publishing Group|year=2003|isbn=978-0-8239-3978-7|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The Economic Consequences of Zionism| last=Rosenzweig| first = Rafael| publisher = T Brill Academic Publishers|year=1997|isbn=978-90-04-09147-4|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = Flashpoints in the War on Terrorism| last=Reveron| first = Derek S.| last2=Murer| first2 = Jeffrey Stevenson| publisher = Routledge|year=2006|isbn=978-0-415-95490-7|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| title = The Hope Fulfilled: The Rise of Modern Israel| last=Stein| first = Leslie| publisher = Greenwood Press|year=2003|isbn=978-0-275-97141-0|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Kochav| first = Sarah| title = Izrael| publisher = Mozaik knjiga| location = Zagreb|year=2000|isbn=978-953-196-533-0|pages=}}