Девизни курс — разлика између измена

Билатерални девизни курс укључује пар валута, док [[Trade-weighted effective exchange rate index|ефективни девизни курс]] представља просек неколико страних валута, и може представљати мерило страног конкуренства једне државе. Номинални ефективни девизни курс(НЕДК) се рачуна као реципророчна вредност асимптотске вредности размена. Реални ефективни девизни курс представља номинални девизни курс умањен за стране цене а повећан за домаће.<ref>{{Cite namejournal|last="Erlat,|first=Güzin|last2=Arslaner|first2=Ferhat|date=|title=Measuring GuzinAnnual andReal Arslaner,Exchange Ferhat"Rate Series for Turkey|url=https://ideas.repec.org/p/pra/mprapa/56396.html|journal=Yapi Kredi Economic Review|language=|volume=|via=}}</ref> У поређењу са номиналним ефективним девизним курсом рачунање БДП-а помоћу реалног ефективног девизног курса је прихватљивије узимајући у обзир феномен глобалних инвестиција.

[https://en.wikipedia.org/wiki/Interest_rate_parity#Uncovered_interest_rate_parity [Непоркивени каматни паритет]](НКП) каже да апресијација или депресијација једне валуте према другој може бити неутрализована променом каматне стопе. Уколико би САД повећала каматну стопу, а Јапан не онда би амерички долар опао у односу на јапански јен за износ који се назива [https://en.wikipedia.org/wiki/Arbitrage [арбитража]]. Будући девизни курс је рефлектован у терминском девизном курсу одређеним данас.На пример, [https://en.wikipedia.org/wiki/Forward_exchange_rate[terminski devizni kurs|термински девизни курс]] за долар каже да је на минимуму јер купује мање јена po терминској стопи него po [https://en.wikipedia.org/wiki/Spot_contract[prometna stopa|прометној]]. За јен се каже да је на врхунцу.

НКП није функционисао после 1990их. Супротно теорији, валуте са високом каматном стопом су доживеле апресијацију пре него депресијацију као награду за спречавање [https://en.wikipedia.org/wiki/Inflation [Инфлација|инфлације]] и високо новчане добити.

[https://en.wikipedia.org/wiki/Balance_of_payments[Model plaćanja|Модел плаћања]] тврди да су страни девизни курсеви у стању равнотеже ако формирају стабилан [https://en.wikipedia.org/wiki/Current_account [текући рачун]]. Држава са [https://en.wikipedia.org/wiki/Balance_of_trade[trgovinski deficit|трговинским дефицитом]] ће осетити смањење у њеним [https://en.wikipedia.org/wiki/Foreign-exchange_reserves[Девизне резерве|девизним резервама]], што умањује вредност њене валуте. Јефтинија валута чини национална добра јефтинијим на страним тржиштима док увожење чини скупљим. Након прелазног периода, увоз ће бити приморан да се смањи а извоз да се повећа, на овај начин се стабилизује спољно-трговински баланс и валута се помера ка равнотежи.

Као [https://en.wikipedia.org/wiki/Purchasing_power_parity [паритет куповне моћи],] модел плаћања се углавном базира на производима и услугама, игноришући повећање улоге глобалног новца у оптицају. Другим речима, новац не јури само производе и услуге, већ на већем нивоу, и финансијска потраживања као што су [https://en.wikipedia.org/wiki/Stock [хартије од вредности]] и [https://en.wikipedia.org/wiki/Bond_(finance) [Меница|менице]]. Њихов ток иде у [https://en.wikipedia.org/wiki/Capital_account [капитални конто]] платног биланса, на овај начин се уравнотежује дефицит на текућем рачуну. Повећање у кретању капитала даје ефективно повећање у моделу тржишне имовине.

[[File:BilleteiNTER II.jpg|250px|thumbnail|right|Светске [https://en.wikipedia.org/wiki/Banknote [[новчанице]]]]

Повећање обима размене финансијских средстава(обвезница и акција) је захтевало преиспитивање његовог утицаја на тржиште. Економске варијабле као што су [https://en.wikipedia.org/wiki/Economic_growth [економска раст]], [https://en.wikipedia.org/wiki/Inflation [инфлација]] и [https://en.wikipedia.org/wiki/Productivity [продуктивност]] више нису једини покретачи девизног кретања. Проценат девизних трансакција који проистиче из спољно-трговниских размена финансијских средстава је релативно мали обим девизних трансакција остварених трговином робом и услугама..<ref>[http://faculty.haas.berkeley.edu/lyons/docs/bookch1.pdf The Microstructure Approach to Exchange Rates, Richard Lyons, MIT Press] (pdf chapter 1)</ref>

Приступ вредновања капитала посматра валуте као цену капитала којим се тргује на тржишту финансијама.Сходно томе, валуте све више показују [https://en.wikipedia.org/wiki/Correlation_and_dependence [корелација|корелацију]] са другим вредностима, посебно са [https://en.wikipedia.org/wiki/Stock [Акција|акцијама]].

Као на [https://en.wikipedia.org/wiki/Stock_exchange [Берза|берзи]], новац може бити зарађен(или изгубљен) разменом од стране инвеститора или шпекуланата на [https://en.wikipedia.org/wiki/Foreign_exchange_market[девизно тржиште|девизном тржишту]].Валутама се може трговати на прометном тржишту или на [https://en.wikipedia.org/wiki/Foreign_exchange_option[тржишта девизних опција|тржиштима девизних опција]]. [https://en.wiktionary.org/wiki/spot_market [Прометно тржиште]] представља тренутне девизне курсеве, а опције су [https://en.wikipedia.org/wiki/Derivative_(finance) [дериват|деривати]] девизних курсева.

Држава може имати предност у [https://en.wikipedia.org/wiki/International_trade[међународна размена|међународним разменама]] ако [https://en.wikipedia.org/wiki/Market_manipulation[контрола тржишта|контролише тржиште]] своје валуте како би је држала на ниском нивоу, обично [https://en.wikipedia.org/wiki/Central_bank[централна банка|централном банком]] учествује на о[https://en.wikipedia.org/wiki/Open_market_operation[отворена тржишна творенимоперација|отвореним тржишним операцијама]] на девизном тржишту. На почетку двадесет првог века могло се јасно уочити да је [https://en.wikipedia.org/wiki/Renminbi#Value [Кина]] то радила у дугом периоду.<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/8566597.stm "China denies currency undervalued"] article on BBC News on Sunday, 14 March 2010</ref>

Друге државе, укључујући [https://en.wikipedia.org/wiki/Japanese_yen#Post-bubble_years [Јапан]], [https://en.wikipedia.org/wiki/Brazilian_real#History [Бразил]], [https://en.wikipedia.org/wiki/Icelandic_kr%C3%B3na [Исланд]], и тако даље су држале цене својих валута ниско како би смањили трошак извоза и на тај начин појачавале своју економију. Нижи девизни курс смањује цену државних добара за стране кориснике, али повећава цену увезених добара корисницима у државама са ниском ценом валута.<ref>[https://www.nytimes.com/2010/10/04/world/04currency.html "More Countries Adopt China’s Tactics on Currency"] article by David E. Sanger and Michael Wines in ''[[The New York Times]]'' October 3, 2010, accessed October 4, 2010</ref>