Девизни курс — разлика између измена

 

== Куповна моћ валуте ==

 

Према томе, реални девизни курс једнак је производу девизног курса и односу цена потрошачких корпи добара у две земље. На пример, куповна моћ [[Амерички долар|америчког долара]] у односу на куповну моћ [[Евро|евра]] једнака је цени евра у доларима (долар по евру) помноженог са ценом једне јединице потрошачке корпе у еврима (јединице добара у еврима), подељено са ценом потрошачке корпе у доларима (јединице добара у доларима) и одатле следи да је куповна моћ бездимензионална. Ово је девизни курс (изражен у доларима по евру) помножен са односом цена две валуте у погледу њихове куповне способности јединица потрошачке корпе (јединице добара у еврима подељене са јединицама добара у доларима). Када би било могуће сва добра продавати бесплатно ван државе њихове производње, и када би и страно и домаће становништво куповало идентичне животне намирнице, [[паритет куповне моћи]] (ПКМ) би се посматрао као девизни курс и [[БДП]] [[Дефлација|дефлатор]] (нивои цена) у две државе, а реални девизни курс би увек био једнак 1.

Почев од 1980-их година, у сврхе премошћавања ограничења које поставља овај приступ, многи аналитичари су покушали да пронађу неку замену за мерење еквилибријума РДК-а. <ref name="auto"/> Два најпопуларнија приступа у литератури из области економије јесу Фундаментални равнотежни девизни курс (ФРДК), ког је развио Вилијамс (1994),<ref>{{cite book|last=Williamson|first=John|title=Estimating Equilibrium Exchange Rates|year=1994|publisher=Peterson Institute for International Economics}}</ref> и Бихевијорални равнотежни девизни курс (БРДК), ког су најпре успоставили Кларк и Мекдоналд (1998).<ref name="auto3">{{cite journal|last=Clark|first=Peter B.|last2=MacDonald|first2=Ronald|title=Exchange Rates and Economic Fundamentals: A Methodological Comparison of BEERs and FEERs|journal=IMF Working Paper|year=1998|volume=67}}</ref> ФРДК се ослања више на дугорочне факторе РДК-а пре него на краткорочне и периодичне, непроверене факторе. <ref name="auto3"/>Према овом становишту, РДК је доследан макроекономској равнотежи, и окарактерисан достигнућима како унутрашње тако и спољашње равнотеже у исто време. Унутрашња равнотежа се постиже када је степен производње у складу са пуном запосленошћу свих расположивих фактора производње и са ниском, стабилном стопом инфлације.<ref name="auto3"/> Са друге стране, спољашња равнотежа подразумева да су стварна и будућа равнотежа благајне у складу са дугорочним, одрживим токовима нето капитала.<ref>{{cite journal|last=Salto|first=Matteo|last2=Turrini|first2=Alessandro|title=Comparing alternative methodologies for real exchange rate assessment|journal=European Economy - Economic Papers|year=2010|volume=427}}</ref> Ипак, ФРДК се сматра нормативном мером РДК-а с обзиром да се заснива на „идеалним“ економским условима по питању унутрашње и спољашње равнотеже. Наиме, како је положај одрживог текућег рачуна дефинисан као величина која зависи од спољних утицаја, овај приступ се заиста много доводио у питање током времена. Насупрот томе, БРДК изискује економетријску анализу понашања РДК-а, разматрајући значајна одступања РДК-а од нивоа равнотеже паритета куповне моћи као последице промене у основним кључним економским законима. Према овом методу, БРДК је управо РДК који је резултат тога да су основни економски закони у стању еквилибријума. <ref name="auto1"/> Даље је потпуно одступање РДК дато као подручје у коме се основни економски закони разликују од сопствених дугорочних вредности. Укратко, БРДК је општије становиште од ФРДК с обзиром да оно није ограничено само на дугорочни аспект, већ објашњава и периодична кретања РДК-а.<ref name="auto3"/>

 

 

== Паралелни девизни курс ==

== Модел вредновања капитала ==

 

 

Приступ вредновања капитала посматра валуте као цену капитала којим се тргује на тржишту финансијама.Сходно томе, валуте све више показују [[корелација|корелацију]] са другим вредностима, посебно са [[Акција|акцијама]].

 

 

== Манипулација девизним курсевима ==