Википедија

Михајло Пупин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.148.12.152 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 27:
== Биографија ==
[[Датотека:Pupinov_grob.jpg|240п|десно|мини|Гроб Михајла Пупина у [[Њујорк]]у]]
Михајло Пупин је рођен [[9. октобар|9. октобра]] [[1854]]. године, по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]], или [[27. септембар|27. септембра]] 1854. године по [[Јулијански календар|јулијанском календару]], у селу [[Идвор]] (данас у [[Општина Ковачица|општини Ковачица]]) у [[Банат]]у (тада [[Аустријско царство]], данас [[Србија]]). Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада.<ref>{{cite web|title=Михајло Пупин| url = http://www.rasen.rs/2018/01/pupin-je-majci-posvetio-sve-sto-je-postigao/#.Wm5HTJdVKlM| website = Расен| accessdate=28. 1. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180129140725/http://www.rasen.rs/2018/01/pupin-je-majci-posvetio-sve-sto-je-postigao/#.Wm5HTJdVKlM| archive-date=29. 1. 2018| dead-url = yes| df = }}</ref> По одласку у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]], додао је свом презимену и реч „Идворски“ ({{јез-енг|Michael Idvorsky Pupin}}), чиме је нагласио своје порекло. Имао је четворицу браће и пет сестара.
 
Пупин се [[1888]]. године оженио Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка са којом је имао ћерку Варвару. У браку су били само 8 година када је она преминула након тешке упале плућа.
Ред 82:
Када су САД ушле у [[Први светски рат]] [[1917]]. године, Пупин је на [[Универзитет Коламбија|Универзитету Колумбија]] организовао групу за истраживање технике откривања [[подморница]]. Заједно са својим колегама, професором Вилсом и професором Моркрофтом, извршио је бројна испитивања у циљу откривања подморница у [[Ки Вест (Флорида)|Ки Весту]] и Новом Лондону. Такође, вршио је и истраживања за потребе успостављања телекомуникације између авиона. Током рата, Пупин је био члан Државног савета за истраживања и Државног саветодавног одбора за ваздухопловство.
 
За овај рад добио је посебну захвалницу америчког [[Ворен Хардинг|Председника Хардинга]] коју је Пупин објавио у свом аутобиографском делу на 386. страни.<ref>{{cite web|url=http://www.acmi.net.au/aic/PUPIN_BIO.html | title = {www.acmi.net.au} | publisher = Acmi.net.au |date=| accessdate=4. 10. 2011 |archive-url=http://pandora.nla.gov.au/pan/13071/20040303-0000/www.acmi.net.au/AIC/PUPIN_BIO.html |archive-date=3. 3. 2004 |dead-url=yes }}</ref>
 
=== Допринос одређивању граница Краљевине СХС ===
Ред 100:
 
<center>
'''Патенти објављени у Америци'''<ref>{{cite web|url=http://www.acmi.net.au/aic/PUPIN_BIO.html | title = Списак патената објављених у Америци | publisher = Acmi.net.au |date=| accessdate=4. 10. 2011 |archive-url=http://pandora.nla.gov.au/pan/13071/20040303-0000/www.acmi.net.au/AIC/PUPIN_BIO.html |archive-date=3. 3. 2004 |dead-url=yes }}</ref><ref>[http://www.uspto.gov/patft/index.html -{United States Patent and Trademark Office}-. Овде се могу наћи сви Пупинови патенти по броју. Потребно је имати [[Интернет експлорер|ИЕ]] и [[Квик тајм]]]</ref>
 
{| border="1" cellpadding="3" cellspacing="0"
Ред 233:
У [[Београд]]у је 1946. године основан Институт Михајло Пупин.
 
Један мањи кратер на [[Месец]]у, у Пупинову част, назван је његовим именом,<ref>{{cite web|url=http://www.iec.ch/cgi-bin/tl_to_htm.pl?section=person&item=45 | title = {www.iec.ch - International Electrotechnical Commission} | publisher = Iec.ch |date=| accessdate=4. 10. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070921075859/http://www.iec.ch/cgi-bin/tl_to_htm.pl?section=person&item=45 |archive-date=21. 9. 2007 |dead-url=yes }}</ref> као и једна мала планета која је откривена 2001. године.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/351804/Spektar/Nauka/Planeta-dobila-ime-Pupin Планета добила име Пупин („Политика“, 25. март 2016)]</ref>
 
Физичке лабораторије Универзитета Колумбија још увек носе његово име.<ref>{{cite web|url=http://www.teslasociety.com/pupinlab.jpg | title = Фотографија улаза у зграду физичких лабораторија Универзитета Колумбија |date=| accessdate=4. 10. 2011}}</ref> Године 1927, на Универзитету Колумбија, Њујорк саграђена је зграда Одсека за физику под именом Пупинова лабораторија. У овој згради, још за живота Пупина, 1931. године [[Харолд C. Уреу]] је открио тешки водоник, што је било прво велико откриће у Пупиновој лабораторији. Ту је отпочела и изградња прве нуклеарне батерије. Уреу је добио [[Нобелова награда|Нобелову награду]] [[1934]]. године. Од великих имена науке Пупинови студенти су били Миликен, Лангмур, Армстронг и Торнбриџ. Прва двојица су добитници Нобелове награде.
 
Снимљен је и филм о Михајлу Пупину према његовом аутобиографском делу у сарадњи са [[Универзитет Колумбија|Универзитетом Колумбија]].<ref>{{cite web|url=http://profiles.incredible-people.com/michael-idvorsky-pupin/ | title = {Incredible-people.com} | publisher = Profiles.incredible-people.com |date=| accessdate=4. 10. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110928132044/http://profiles.incredible-people.com/michael-idvorsky-pupin/ |archive-date=28. 9. 2011 |dead-url=yes }}</ref>
 
== Посебно признање ==
Ред 262:
 
== Литература ==
* [[С. Бокшан]], Михајло Пупин и његово дело, Научна издања Матице српске, Нови Сад. {{page|year=1951| id = }}
* С. Гвозденовић, Чикаго, Америка и Видовдан, Савез Срба у Румунији-Српска Народна Одбрана, Темишвар-Чикаго. {{page|year=2003| id = }}
* Ј. Николић, Фељтон Вечерњих новости, галерија српских добротвора. {{page|year=2004| id = }}
* [[П. Радосављевић]], Идворски за сва времена, НИН, Бр. 2828. {{page|year=2005| id = }}
* Р. Смиљанић, Михајло Пупин-Србин за цео свет, Едиција – Срби за цео свет, Нова Европа, Београд, 2005.
* Саво Б. Јовић, Христов светосавац Михајло Пупин, Издавачка установа Св. арх. синода, Београд, 2004
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Михајло_Пупин”