Википедија

Михајло Пупин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 11:
| место_смрти = [[Њујорк]],
| држава_смрти = {{застава|САД|1912}}
| школа = [[Универзитет Колумбија|Универзитет Коламбија]], [[Columbia School of Engineering and Applied Science]], [[Columbia College]], [[Хумболтов универзитет у Берлину]], [[Универзитет у Кембриџу]]
| поље = [[математика]], [[физика]]
| институција =
Ред 59:
Током боравка у [[Берлин]]у, [[1887]]. године, одржана је чувена седница Друштва за физику на којој је први пут објављено историјско [[Хајнрих Рудолф Херц|Херцово]] откриће осцилатора и [[дипол]]а који емитује [[електромагнетско зрачење|електромагнетне таласе]]. Седницом је председавао [[Херман фон Хелмхолц|фон Хелмхолц]], тадашњи Пупинов ментор. Пупинов савременик је такође био и чувени научник [[Густаф Кирхоф|Кирхоф]], заслужан за откриће два основна електротехничка закона (Прво и друго Кирхофово правило), а који је живео и радио у Берлину. Још током прве године студија Пупин је похађао Хелмхолцова предавања из експерименталне физике, затим предавања о теорији електрицитета и магнетизма код Кирхофа и изводио практичне радове у лабораторији под Хелмхолцовим и [[Аугуст Кунт|Кунтовим]] руководством, професорима који су у то време били изванредан научан кадар.
 
Пупин је започео своју каријеру наставника на [[Универзитет КоламбијаКолумбија|Универзитету Колумбија]] [[1889]]. године где је радио пуних четрдесет година (до [[1929]]). Постао је редовни професор [[1901]]. године. Његов положај професора теоријске [[Електротехника|електротехнике]] усмерио је његово интересовање на проучавање електромагнетних феномена.
 
[[Електрична резонанца]], као предмет изучавања, привукла је Пупинову пажњу [[1892]]. Као резултат тога, Пупин је изумео [[електрично струјно коло]] са подешавањем у [[Електрична резонанца|резонанцу]], који је нашао примену у [[Радио-везе|радио-везама]]. Овај патент је касније продао компанији Маркони.
Ред 76:
Национални институт за друштвене науке одликовао је Пупина златном медаљом за овај изум.
 
Решавајући многе проблеме који су се јављали у примени пупинизације, Пупин је проналазио нова решења у области примене [[Наизменична струја|наизменичних струја]]. Године 1899, развио је теорију вештачких линија на којима се заснива математичка теорија филтера. Пупин је сугерисао и идеју негативне [[електричниелектрична отпоротпорност|отпорности]] и први је направио индукциони мотор са већом брзином од синхроне. Доказао је да се могу добити непрекидне електричне осцилације ако се негативна отпорност унесе у индуктивно-капацитивно коло. Армстронг, његов студент у лабораторији, произвео је негативну отпорност применом троелектродне електронске цеви-триоде. Користећи овај свој рад, Армстронг је касније пронашао високофреквентни цевни осцилатор, на коме се заснива савремена радио-техника.
 
==== Истраживања током Првог светског рата ====
[[Датотека:First Meeting of the NACA 1915 - GPN-2000-001571.jpg|240п|десно|мини|Први састанак [[Национални саветодавни комитет за ваздухопловство|Националног саветодавног комитета за ваздухопловство]] 1915. (Пупин седи први с десна)]]
Када су САД ушле у [[Први светски рат]] [[1917]]. године, Пупин је на [[Универзитет КоламбијаКолумбија|Универзитету Колумбија]] организовао групу за истраживање технике откривања [[подморница]]. Заједно са својим колегама, професором Вилсом и професором Моркрофтом, извршио је бројна испитивања у циљу откривања подморница у [[Ки Вест (Флорида)|Ки Весту]] и Новом Лондону. Такође, вршио је и истраживања за потребе успостављања телекомуникације између авиона. Током рата, Пупин је био члан Државног савета за истраживања и Државног саветодавног одбора за ваздухопловство.
 
За овај рад добио је посебну захвалницу америчког [[Ворен Хардинг|Председника Хардинга]] коју је Пупин објавио у свом аутобиографском делу на 386. страни.<ref>{{cite web|url=http://www.acmi.net.au/aic/PUPIN_BIO.html | title = {www.acmi.net.au} | publisher = Acmi.net.au |date=| accessdate=4. 10. 2011 |archive-url=http://pandora.nla.gov.au/pan/13071/20040303-0000/www.acmi.net.au/AIC/PUPIN_BIO.html |archive-date=3. 3. 2004 |dead-url=yes}}</ref>
Ред 94:
По [[Лондонски споразум (1915)|Лондонском уговору]] из [[1915]]. године било је предвиђено да [[Италија|Италији]] након рата припадне [[Далмација]]. Након тајног Лондонског уговора [[Француска]], [[Енглеска]] и [[Русија]] затражиле су од Србије да након рата начини територијалне уступке [[Румунија|Румунији]] и [[Бугарска|Бугарској]]. Тако је Румунији по томе требало да припадне Банат, а Бугарској део Македоније до [[Скопље|Скопља]].
 
У врло тешкој ситуацији на преговорима по питању граница Југославије Пупин је лично упутио Меморандум [[19. март]]а 1919. председнику САД, [[Вудро Вилсон|Вудроу Вилсону]], који је на основу података добијених од Пупина о историјским и етничким карактеристикама граничних подручја [[Далмација|Далмације]], [[Словенија|Словеније]], [[Истра|Истре]], [[Банат]]а, [[Међимурска жупанија|Међимурја]], [[Барања|Барање]] и [[Македонија (област)|Македоније]] свега три дана касније дао изјаву о непризнавању Лондонског уговора потписаног између савезника са [[Италија|Италијом]].
 
== Списак патената ==
Ред 166:
 
== Задужбине Михајла Пупина ==
Пупин је [[1914]]. године оформио „Фонд Пијаде Алексић-Пупин“ при [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], у знак захвалности мајци Олимпијади на подршци коју му је током живота пружала. Средства фонда су се користила за помагање школовања у старој Србији и Македонији, а стипендије су додељиване једном годишње на празник [[Свети Сава]]. У знак захвалности још [[1930е1930-е|1930-их]] година једна улица у [[Охрид]]у добила је име Михајло Пупин.
 
[[Датотека:Idvor - Rodna kuća Mihaila Pupina.jpg|250п|мини|десно|Родна кућа Михајла Пупина у [[Идвор]]у]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Михајло_Пупин”