Епархија пакрачко-славонска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Епархија
| Епархија = Епархија пакрачко-славонска
| Помјесна црква = [[Српска православна црква]]
| Слика = Saborna crkva Svete Trojice Pakrac.jpg
| Опис = [[Саборна црква у Пакрацу]]
| Држава = {{зас|Хрватска}} [[Хрватска]]
| Површина =
| Архиепископија =
| Митрополија =
| Сједиште = [[Пакрац]]
| Основана = [[16. вијек]]
| Укинута =
| Број намјесништава = 3
| Број црквених општина =
| Број парохија =
| Број манастира = 5
| Број храмова =
| Број свештеника =
| Број монаха =
| Број вјерника =
| Званична страница = http://www.eparhija-slavonska.com
| Епархијски архијереј = [[Јован Ћулибрк|Јован (Ћулибрк)]]
| Чин архијереја = [[Епископ]]
| Титула архијереја = ''Епископ пакрачко-славонски''
| Архиепископ =
| Митрополит =
| Викарни архијереј =
| Титула викарног архијереја =
| Карта = Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg
}}
[[Датотека: Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]
Ред 41:
 
=== Пожешка епархија ===
Вјерским животом православних [[Срби|Срба]] у [[Славонија|Славонији]] под [[Османско царство|Турцима]] руководили су најприје поједини [[свештеник|свештеници]], а још више [[монаштво|калуђери]], који су заједно са народом долазили из [[Србија|Србије]] или из [[Босна|Босне]]. Тада настају и [[манастир]]и [[Манастир Пакра|Пакра]] и [[Манастир Ораховица|Ораховица]], као и [[Манастир Дејановац|Дејановац]] или [[Манастир Крушковац|Крушковац]] код данашњих [[Окучани|Окучана]]. Са обновом [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] ([[1557]]) оснива се прва српска епархија на тлу [[Славонија|Славоније]] — '''Пожешка епархија'''. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама [[Манастир Ораховица|манастира Ораховице]] из [[1585]]. године, када је забележено и име тадашњег пожешког митрополита [[Јосиф (митрополит пожешки)|Јосифа]]. Почевши од [[1590]]. године, у итворима се помиње пожешки митрополит [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] који је [[1595]]. године пребегао у суседну хабзбуршку Горњу Славонију (Словиње) и тамо постао први владика православних Срба на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. У српским поменицима из 16. и 17. века забележена су и имена пожешких митрополита [[Софроније (митрополит пожешки)|Софронија]] и [[Григорије (митрополит пожешки)|Григорија]]. На основу турских извора зна се и за пожешког митрополита [[Стефан (митрополит пожешки)|Стефана]] из [[1641]]. године. Није тачно утврђено седиште пожешких владика — [[Пожега (Славонска)|Пожега]] или [[манастир Ораховица]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Пожешка епархија] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500}}, 4. август 2014.</ref> Пожешка епархија је сигурно постојала до [[1688]]. односно до заузећа [[Славонија|Славоније]] од стране [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]].
 
=== Пакрачка епархија ===
Ред 50:
[[Срби|Српски народ]] би тешко одолио овим унијатским насртајима да се пред јесен [[1690]]. није у [[Аустријско царство|Аустрији]] појавио српски патријарх [[Арсеније III Црнојевић]] са повластицама које је добио од цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]], према којима је [[Срби]]ма била зајамчена слобода православне вјере. Убрзо послије првог покушаја у [[Славонија|Славонији]] патријарх [[Арсеније III Црнојевић|Арсеније]] је био истиснут, а у [[Пакрац]] је [[26. мај]]а [[1699]]. доведен поунијаћени епископ [[Петроније Љубибратић]]. Он је у непосредној близини војног команданта подигао малу дрвену цркву, кућу за становање и уз њу капелу посвећену [[Благовести|Благовјестима]].
 
Ипак, овај притисак је кратко трајао. Када је у [[Мађарска|Мађарској]] избио [[Ференц II Ракоци|Ракоцијев устанак]] ([[1703]]) аустријска власт се уплашила да се [[Срби]] не придруже устаницима, те је патријарху вратила слободу и сва његова права. Немајући куд, Петроније се помирио са патријархом [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем]], а пред смрт је написао писмо у коме је све своје препоручио на патријарха.
 
Године [[1704]]., патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1.000 форинти [[Владичански двор|епископски двор]] и [[Црква (грађевина)|цркву]] са инвентаром, те лично преузео управу епархијом правдајући то декретом од [[1695]], по коме су [[Срем]] и [[Славонија]] остављени патријарху на управу као архидијецеза. Од [[1705]]. године [[Софроније Подгоричанин]] се водио као [[Викарни архијереј|викарни епископ]] патријарха [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија]] и тек на сабору у [[Крушевац|Крушевцу]] [[1708]]. када је послије смрти патријарха биран нови [[митрополит]], издвојена је [[Славонија]] из архидијецезе и заједно са [[Осечко поље|Осјечким пољем]] организована у посебну — Пакрачку (по сједишту), данас Славонску епархију.<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Пакрачка епархија] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500}}, 4. август 2014.</ref>
 
Током [[18. век|18. вијека]] највећи изазов новооснованој епархији било је [[Гркокатолицизам|унијаћење]]. Црква се борила стално и на више страна. Епископ [[Никифор Стефановић]] основао је средином [[18. век|18. вијека]] богословију у [[Пакрац]]у. У то вријеме почиње и оснивање [[Срби|српских]] школа по селима [[епархија|епархије]]. Епископ [[Кирил Живковић]] је посебно радио на унапређењу културе, па је основао владичанску [[Библиотека|библиотеку]]. У [[19. век|19. вијеку]] и првој половини [[20. век|20. вијека]] епископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и [[Образовање|образовања]] код мјесних [[Срби|Срба]], а посебно развоју [[Богословија у Пакрацу|богословије у Пакрацу]].
Ред 59:
Током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] [[епархија]] и њени вјерници преживјели су најцрње дане. Велики број [[Срби|Срба]] је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. После рата дошло је вријеме духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови ([[Окучани]], [[Нова Градишка]], [[Јасеновац]] и др.). Међутим, под притиском [[Савез комуниста Југославије|комунистичког режима]], вишедеценијска обнова није успјела у потпуности да надокнади уништено у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]].
 
Од [[1959]]. епархији је враћен стари назив ''Славонска''. Њени епископи су били: [[Емилијан Мариновић]] (1951—1982), [[Лукијан Пантелић]] (1985—1999), [[Сава Јурић]] (1999-20131999—2013) и [[Јован Ћулибрк]] (од 2014).
 
Славонска епархија је имала сједиште у [[Пакрац]]у. Услијед рата (од [[1991]]) епископ, свештенство и народ углавном су избјегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира ([[Манастир Ораховица|Ораховица]], [[Манастир Пакра|Пакра]], [[Црква Свете Ане|Света Ана]]).
Ред 77:
=== Епископи пакрачки ===
* [[Софроније Подгоричанин]] (1705—1710),
* [[Василије Рајић]] (1710-17141710—1714),
* [[Гаврило Поповић]] (1715—1716),
* [[Атанасије Радошевић]] (1717—1720),
Ред 145:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог20. века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|pages=207-218|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|pages=207-218}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=55-61}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=163-175}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=195-216}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|pages=7-44|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ|pages=7-44}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996b|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|pages=111-126|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ|pages=111-126}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|title=Грађа за историју Пакрачког владичанства|year=1907|location=Сремски Карловци|publisher=Српска манастирска штампарија}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1909|title=Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=OccMAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1930|title=Споменица о Српском православном владичанству пакрачком|location=Пакрац|publisher=Издање свештенства Владичанства пакрачког|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=kEMsAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1931|title=Пакрачка епархија: Историско-статистички преглед|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=hacAAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века|journal=Српске студије|volume=1|year=2010|pages=11-38|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_1.1._srpske_studije_1_2010.pdf|pages=11-38}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Српска насеља у Славонији (16-18. век)|journal=Глас САНУ|volume=420|year=2012|pages=173-196}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1909|title=Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века|location=Сремски Карловци|url=https://books.google.com/books?id=QOw7AQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа|journal=Српски етнографски зборник|year=1926|volume=36|pages=1-228|url=https://books.google.com/books?id=PxcJAAAAIAAJ|pages=1-228}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1967|title=Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској|url=https://books.google.com/books?id=7oNIAAAAMAAJ|location=Загреб|publisher=Савез удружења православног свештенства Хрватске}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1971|title=Српски манастири у Хрватској и Славонији|url=https://books.google.com/books?id=rKwaAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска Патријаршија}}
Ред 166:
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1988|title=Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији|url=https://books.google.com/books?id=06EMAAAAIAAJ|location=Загреб|publisher=Савез удружења православних свештеника Хрватске}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914|year=1991|location=Београд|publisher=Политика|url=http://books.google.com/books?id=5pkMAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Milošević|first=Slobodan D.|title=O prekrštavanju pravoslavnog stanovništva u NDH u vreme Drugog svetskog rata|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1985|volume=3|issue=2|pages=71-92|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1985_2.pdf|pages=71-92}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Пакрачке и Битољске епархије|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=76|issue=1|year=2017|pages=151–158151-158|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2017/1/11-I-2017.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Raguž|first=Jakša|title=Izvješće vladike banatskog Atanasija Jevtića o zbivanjima u Slavonskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve u prosincu 1991. godine|journal=Zbornik Janković|year=2017|volume=2|pages=289-304|url=https://hrcak.srce.hr/file/273890|pages=289-304}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|title=Кирил Живковић, епископ пакрачко-славонски (прилози за биографију)|journal=Историјски часопис|year=2014|volume=63|pages=59-76|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis63%282014%29.pdf|access-dateaccessdate=20. 077. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160537/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis63(2014).pdf|archive-date=24. 033. 2018|dead-url=yes|df=|pages=59-76}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Точанац-Радовић|first=Исидора|title=Реформа мреже парохија у Пакрачкој епархији током друге половине XVIII века|journal=Зборник о Србима у Хрватској|year=2016|volume=10|pages=49-70|url=https://books.google.com/books?id=FzKAtAEACAAJ|pages=49-70}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Škiljan|first=Filip|title=Vjerski prijelazi s pravoslavne na rimokatoličku vjeroispovijest u NDH (1941-19451941—1945) na području arhiđakonata Svetačje (Novska, Nova Gradiška, Oriovac)|journal=Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе|year=2016|volume=13|issue=31|pages=185-202|url=http://kpolisa.com/KP31/KP31-II-2_Skiljan.pdf|pages=185-202}}
{{refend}}