Босна и Херцеговина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м + |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
{{друге употребе}}
{{инфокутија држава
| име државе = {{Br separated entries | -{Босна и Херцеговина}- | -{Bosna i Hercegovina}-
| изворно име државе =
| име генитив = Босне и Херцеговине
Ред 10:
| крилатица = нема
| химна = -{[[Интермецо|Државна химна Босне и Херцеговине]]}-<br />{{small|(Интермецо)}}<br />[[Датотека:Bosnia and Herzegovina anthem.ogg|center]]
| главни град = [[Сарајево]]<ref name="Constitution">{{cite web
| latd=43 |latm=52 |latNS=N |longd=18 |longm=25 |longEW=E
| највећи град = [[Сарајево]]
| службени језик = [[Бошњачки језик|бошњачки]]<br />[[Српски језик|српски]]<br />[[Хрватски језик|хрватски]]</small>{{refn|group=н.|У ентитету [[Република Српска]], називи језика су ''језик бошњачког народа'', ''језик српског народа'' и ''језик хрватског народа'', редом.}}
| у службеној употреби =
| државе чланице =
| тип владавине = [[Парламентарна република|парламентарна уставна]], [[Савезна република|федерална]], [[Демократија|демократска]] [[република]]<ref name="cia_factbook">{{cite web
| титула владара = {{nowrap|[[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високи представник]]}}
| име владара = {{nowrap|[[Валентин Инцко]]{{refn|group=н.|Није члан владе; високи представник је међународни цивилни надгледник провођења [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] са ауторитетом да отпусти изабране и неизабране званичнике те да доноси законе.}}}}
Ред 22:
| име владара1 = {{nowrap|<br />[[Милорад Додик]]{{refn|group=н.|[[Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине|Предсједавајући]] тренутног предсједништва ([[Срби]]н).}}}}
| титула владара2 = [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Чланови предсједништва]]
| име владара2 = {{nowrap| [[Шефик Џаферовић]]{{refn| group = н.|Члан тренутног предсједништва ([[Бошњаци|Бошњак]]).}}<br />[[Жељко Комшић]]{{refn| group = н.|Члан тренутног предсједништва ([[Хрвати|Хрват]]).}}}}
| титула владара3 = [[Савјет министара Босне и Херцеговине|Предсједавајући Савјета министара]]
| име владара3 = <br />[[Денис Звиздић]]
Ред 86:
| HDI = {{раст}} 0,750
| HDI поредак = 81
| HDI поредак напомена = <ref name="HDI0">{{cite web
| HDI категорија = <span style="color:#090;">висок</span>
| валута = [[Конвертибилна марка]]<ref name="Zakon CBBIH">{{cite web
| код валуте = -{BAM}-
| код валуте напомена =
Ред 112:
}}
'''Босна и Херцеговина''' (скраћено '''БиХ''') држава је у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]],<ref>{{cite web
Босна и Херцеговина се састоји од два [[ентитет (политика)|ентитета]]: [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] и [[Република Српска|Републике Српске]], док [[Брчко Дистрикт]] има посебан статус. Три најбројнија [[етничка група|народа]] су [[Бошњаци]], [[Срби]] и [[Хрвати]]; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Црногорци (народ)|Црногораца]], [[Словенци|Словенаца]], [[Украјинци|Украјинаца]] и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.<ref name="попис_2013"/>
Ред 119:
== Назив ==
Вишечлани назив ''Босна и Херцеговина'' потиче од назива двију географских области (област [[Босна]] и област [[Херцеговина]]), чија су имена преузета истовјетно тј. употребљена у имену државе неизмјењена и повезана [[везници|везником]] ''и''. Почиње се употребљавати након што је [[Аустроугарска]], на основу одлука [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] (
Од завршетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] до завршетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], држава није постојала као цјеловита јединица. Вишечлани назив се поновно почео користити након проглашења [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (
Вишечлани назив се употребљавао и код ''[[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]]'', коју су [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године неуставно прогласили [[Муслимани (народ)|муслимански]] и [[Хрвати|хрватски]] посланици. Послије овога, [[Срби|српски]] посланици су — [[24. октобар|24. октобра]] 1991. године — створили посебну скупштину под називом ''[[Народна скупштина Републике Српске|Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини]]''. Она је [[9. јануар]]а [[1992]]. прогласила ''[[Република Српска|Републику Српску Босну и Херцеговину]]'', а [[28. фебруар]]а исте године донесен је и ''[[Устав Републике Српске|Устав Републике Српске Босне и Херцеговине]]''.
Ред 131:
[[Датотека:Bosnia and Herzegovina topographic map-sr.svg|200п|мини|лево|Физичка мапа Босне и Херцеговине]]
Босна и Херцеговина је смјештена на југоистоку [[Европа|Европе]], у западном дијелу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Њена укупна површина износи 51.209,2 -{km
Крајње тачке Босне и Херцеговине су:
Ред 138:
* југ: 42° 33′ 00″ СГШ, 18° 32′ 24″ ИГД — код насеља [[Подштировник]] код [[Требиње|Требиња]]
* исток: 44° 03′ 00″ СГШ, 19° 37′ 41″ ИГД — код насеља [[Жлијебац]] код [[Братунац|Братунца]]
* запад: 44° 49′ 30″ СГШ, 15° 44′ 00″ ИГД — код насеља [[Бугар (Бихаћ)|Бугар]] код [[Бихаћ]]а<ref>{{cite web
{{endflowlist}}
Босна и Херцеговина се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег [[Босна|босанског]] дијела на сјеверу (око 42.000 -{km
[[Датотека:Bosanski Maglić.jpg|мини|200п|[[Маглић (планина)|Маглић]], највиши врх Босне и Херцеговине]]
Ред 149:
[[Динара|Динарски]] дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на полуострву [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан облик у крајолику чине пространа [[Крашко поље|крашка поља]] на југозападу, југу и југоистоку земље ([[Ливањско поље]], [[Дувањско поље]], [[Попово поље]]).
Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30% земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен.<ref>{{cite web
=== Клима ===
[[Датотека:Satellite image of Bosnia and Herzegovina in December 2002.jpg|мини|200п|Сателитски снимак Босне и Херцеговине]]
[[Клима]] Босне и Херцеговине већим је дијелом [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтинентална]], са топлим [[Лето|љетима]] и хладним [[зима]]ма. У дијеловима у којима влада ова клима, најтоплија подручја су на сјевероистоку, док средње температуре опадају према југозападу, идући долинама ријека према средњем појасу. Годишње количине падавина крећу се од 700 -{L/m
У средњем и источном дијелу Босне и Херцеговине налазе се високе планине [[Влашић (планина)|Влашић]], [[Чврсница]], [[Прењ]], [[Требевић]], [[Јахорина]], [[Игман]], [[Бјелашница]] и [[Трескавица]]. Подручја с великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге оштре зиме.
Приморје и јужни дио земље, због близине Јадранског мора, под утицајем су [[Средоземна клима|средоземне климе]]. Средње јануарске температуре су релативно високе (од 4 °C до 8 °C), док су љета сува и топла (максималне температуре од 40 °C до 45 °C). Средња годишња количина падавина креће се између 1.000 -{L/m
=== Воде ===
Ред 188:
}}
У Босни и Херцеговини постоје три [[Национални парк|национална парка]] и два [[Парк природе|парка природе]]:{{чињеница|date=10. 2017. }}
{| class="wikitable sortable"
|- class="hintergrundfarbe5"
Ред 231:
=== Флора ===
У Босни и Херцеговини, многе ријетке биљке расту на високим [[Апсолутна висина|надморским висинама]]. У [[Национални парк Сутјеска|Националном парку Сутјеска]], налази се прашума [[Перућица]] — једна од највећих од оних које су се до дан-данас одржале. У подручју [[Динарске планине|Динарских планина]], ниском зоном се сматрају предјели надморске висине од 500
На свим подручјима на високој надморској висини налазе се планинске биљне врсте попут [[шумска бреберина|анемона]], [[тимијан]]а и [[валеријана|валеријане]]. Поред ових врста, ту је и класично алпско растиње. Посебност БиХ су [[Долина|долине]] настале рушењем пећина, у којима су присутне биљке карактеристичне за хладнија планинска подручја, док на њиховим рубовима расту [[Средоземно море|медитеранске]] биљке. Добар примјер [[Флора|флоре]] БиХ је планина [[Бјелашница]] код [[Сарајево|Сарајева]]. У подножју планине јављају се разноврсни лишћари попут храстова, [[храст китњак|храстова китњака]], [[глог]]ова и [[Буква|црних букви]]. У вишим предјелима преовладавају мјешовите шуме букви и јела.
[[Орах|Ораси]] су распрострањени у нижим зонама [[Балканско полуострво|југоисточне Европе]]. На високим планинама расту [[чемпрес]]и који су необично отпорни на ниске температуре. У прољеће, на ливадама се јавља велики број [[Цвет|цвјетова]]. Типични представници врста су: [[љубичица]], [[линцура]], [[Нарцис (биљка)|нарцис]], [[камилица]], [[сремуш]], [[јагорчевина]] итд. Многе ријетке врсте присутне су у Босни и Херцеговини, као на примјер [[гљиве|гљива]] ''-{Ustilago bosniaca}-''<ref>{{cite web
У Босни и Херцеговини постоји значајан број [[Ендемизам|ендемских врста]]. Босански љиљан је ендемска врста из средишње Босне која расте на [[Кречњак|кречњачком]] тлу. Дуго се сматрало да је ова врста варијетет пиринејског љиљана или халкедонског љиљана. Међутим, [[молекул]]арно-[[ген]]етичком анализом утврђено је да је ова врста сродна крањским љиљанима.<ref name="флора"/>
Ред 264:
[[Датотека:Daorson.jpg|мини|десно|Зидине [[Антика|античког]] Даорсона, у Ошанићима крај [[Столац|Стоца]]; из [[3. век п. н. е.|3. вијека п. н. е.]]]]
Почетком [[Бронзано доба|бронзаног доба]], неолитско становништво су замијенила ратоборнија [[Индоевропљани|индоевропска]] племена [[Илири|Илира]]. [[Келти|Келтске]] сеобе у [[4. век п. н. е.|4
Ова област је у почетку била дио [[Илирија|Илирије]], све до римског освајања. Након [[Подела Римског царства|подјеле Римског царства]] између 337. и 395. године, провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмација]] и [[Панонија]] постале су дио [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. Неки тврде да су овај регион освојили [[Остроготи]] 455. године. Област је касније доспјела у посјед [[Алани|Алана]] и [[Хуни|Хуна]]. У [[6. век|6. вијеку]], [[Византијско царство|византијски]] цар [[Јустинијан I|Јустинијан -{I}-]] освојио је ову област. [[Словени]], народ који је дошао из [[Источна Европа|источне Европе]], покорили су [[Евроазијски Авари|Аваре]] у 6. вијеку.
Ред 272:
[[Датотека:Serb lands in the 10th century (sr).png|мини|десно|Српске земље у 10. вијеку]]
По доласку [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]], [[Срби]] су формирали неколико међусобно повезаних [[Кнез|кнежевина]], а то су: [[Србија]] ([[Рашка]] и [[Босна]]), [[Травунија]], [[Захумље]], [[Неретва]] ([[Неретљанска кнежевина|Паганија]]) и [[Дукља]]. Граница прве Србије ишла је од ријеке [[Уна|Уне]] на западу, до ријеке Искре на истоку.<ref>{{cite web
У њој су се налазили утврђени градови:
Ред 291:
Данашње знање о политичкој ситуацији на западном Балкану током раног [[средњи век|средњег вијека]] неповезано је и збуњујуће. Након свог доласака, [[Словени]] су са собом донијели [[племе]]нско [[облик државе|друштвено уређење]], које се распало и утабало пут ка [[Феудализам|феудализму]] тек након [[Франачка|франачког]] продора у ову овласт крајем [[9. век|9. вијека]]. То је такође и вријеме када су [[Јужни Словени]] [[христијанизација|покрштени]]. Босна је, због географског положаја и терена, вјероватно била једна од посљедњих области у којима је извршен овај процес, који је вјероватно потицао из градова на [[Далмација|далматинској]] обали.
Босна се описана придјевом ''средњовјековни'' почиње помињати од [[958]]. године. Српске и хрватске кнежевине су подијелиле Босну у [[9. век|9
[[Датотека:Bosniangraves bosniska gravar februari 2007 stecak stecci3.jpg|мини|десно|200п|[[Стећци]] су расути надгробни споменици по цијелој БиХ]]
Први значајни владар Босне, [[Кулин|Кулин бан]], владао је током скоро три деценије мира и стабилности, током којих је ојачао привреду државе преко споразума са [[Дубровачка република|Дубровником]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Његова владавина је такође означила и почетак спорова око [[Црква босанска|Цркве босанске]], домаће [[Хришћанство|хришћанске вјере]] коју су већ тада [[јерес|херетичком]] сматрале и западна — [[Католичка црква|Римокатоличка]] — и источна — [[Православна црква]]. Као одговор на [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарске]] покушаје да искористе питање цркве као начин да поврате суверенитет над Босном, бан Кулин је одржао састанак са домаћим црквеним вођама да се одрекне херезе и прихвати [[католицизам]] (
[[Датотека:Bosna.svg|мини|250п|лево|<small>
Ред 317:
Османско освајање Босне означило је нову еру у историји државе и увело је драстичне промјене у политичкој и културној мапи региона. Иако је [[Краљевина Босна|Краљевство Босна]] уништено, а велики дио његовог највишег [[Племство|племства]] погубљен, Османлије су дозволиле очување босанског идентитета интегришући државу као саставну провинцију [[Османско царство|Османског царства]], с њеним историјским именом и територијалном цјеловитошћу (то је био јединствен случај међу поробљеним државама на Балкану). У оквиру овог [[Босански пашалук|Босанског санџака]] (на крају [[Босански вилајет|вилајета]]), Османлије су увеле бројне кључне промјене у друштвено-политичкој управи над овом територијом, укључујући нови систем земљопосједништва, реорганизацију административних јединица и комплексан систем друштвеног раслојавања по класној и [[Религија|религијској]] припадности.
[[Датотека:Hercegovina pre turskih osvajanja.png|
Четворовјековна османска управа је такође имала драстичан утицај на састав становништва, који се мијењао неколико пута (као посљедица османских освајања, честих ратова са европским силама, сеоба и [[епидемија]]). Домаће хришћанско становништво било је погођено [[Данак у крви|''данком у крви'']], односно присилним одвођењем дјеце у [[Јањичари|јањичаре]], специјалне османске војне одреде. У Босни је један дио домаћег становништва примио [[ислам]] да би избјегао робовски статус намијењен хришћанима, да би заштитио потомство и имовину од отимања ([[Сефарди|сефардски Јевреји]] су стигли пошто су били протјерани из [[Шпанија|Шпаније]] у [[15. век|15. вијек]]), а и сами религијски обреди у исламу били су слични онима које су практиковали [[Црква босанска|богумили]]. Босанскохерцеговачке хришћанске заједнице су такође доживјеле велике промјене. Босански [[фрањевци]] (и цјелокупно [[католичка црква|католичко]] становништво) било је заштићено званичним [[цар]]ским декретом. [[Православље|Православно]] становништво у Босни (у почетку везано за Херцеговину и [[Подриње (регија)|Подриње]]), проширило се по цијелој земљи током овог периода и доживјело релативан напредак у [[19. век|19. вијеку]]. У међувремену, ''херетичка'' [[Црква босанска]] престала је да постоји.
Ред 356:
{{главни чланак|Рат у Босни и Херцеговини}}
Слабљењем [[Комунизам|комунизма]] и појавом вишестраначког система у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]], стара комунистичка доктрина [[Братство и јединство|''братсва и јединства'']] изгубила је значај, што је пружило прилику тек новонасталим [[Национализам|националистичким]] странкама све три народа ([[Странка демократске акције]], [[Српска демократска странка]] и [[Хрватска демократска заједница]]) да освоје већину на [[скупштина|парламентарним изборима]] [[1990]]. и оформе лабаву коалицију којом је успешно окончана владавина комуниста. Тачка разилажења у овој коалицији била је судбина [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]: [[Срби|српски]] представници су се залагали за останак у југословенској федерацији, док су представници [[Муслимани (народ)|босанских муслимана]] (од [[1993]]. усвојен је назив ''[[Бошњаци]]'') и [[Хрвати|Хрвата]] тражили независност. На засједању [[14. октобар|14
Муслимански и хрватски посланици су, без пристанка српских посланика, организовали ''[[Референдум о независности Босне и Херцеговине|Референдум о независности Босне и Херцеговине од Југославије]]'', [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а 1992. године, који је бојкотовала велика већина Срба. Излазност на референдуму је била 63,7% (према Уставу СР БиХ, за такву одлуку је била потребна двотрећинска већина),<ref name="nspm.rs">{{cite web
Оружани сукоби почели су и пре признања независности. Срби су у почетку имали иницијативу, пошто су имали директну и отворену подршку [[Југословенска народна армија|ЈНА]], која се касније трансформисала једним мањим дијелом у [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]], а већим дијелом у [[Војска Југославије|Војску Југославије]], као и тек новоформиране треће — односно ''крње Југославије'' ([[Савезна Република Југославија]]). Војска Републике Српске је до јесени завладала над око 70% Босне и Херцеговине, државши у потпуном окружењу градове, иначе и „заштићене зоне” УН: [[Сарајево]], [[Горажде]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Жепа|Жепу]]. На овом фронту је страдало више хиљада људи до [[1995]]. године. У
[[Датотека:DaytonAgreement.jpg|мини|250п|Предсједници [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]], [[Република Србија (
У сагласности са Вашингтонским споразумом, [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватска војска]] је — заједно са [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армијом Републике Босне и Херцеговине]] — у [[Западна Босна (географија)|западној Босни]] и на територији [[Хрватска|Хрватске]] покренула [[Операција Олуја|операцију Олуја]], којом је заузет западни дио [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]. Послије овога је хрватско-муслимански војни савез, уз подршку [[НАТО]]-а, стекао иницијативу у рату, и то заузевши од Републике Српске велики дио западне територије, што је узроколаво масовни [[егзодус становништва|егзодус]] српског становништва. Послије поновљеног [[Масакри на Маркалама|масакра над цивилним становништвом на Маркалама]] у Сарајеву, НАТО је након вишеструких и већ и раније неуспјелих упозорења, покренуо ваздушну [[НАТО бомбардовање Републике Српске|операцију „Намјерна сила”]] на артиљеријске положаје [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].
Ред 409:
|-
|Република Српска
|style="font-size:90%;"|[[Сарајево (Источно Сарајево)|Сарајево]] ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]])<ref name="Устав_РС">{{cite web
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Flag of Republika Srpska.svg|70п|border]]
|style="text-align:center;"|[[Датотека:Seal of Republika Srpska.svg|40п]]
Ред 439:
Три године ратовања уништиле су привреду и инфраструктуру, па је производња пала за преко 80%.<ref name="cia_factbook"/> Након [[1995]]. године, производња се мало опоравила (1996—1998), али раст се знатно успорио [[1999]]. године. [[Бруто домаћи производ|БДП]] је [[1990]]. године био и даље дубоко испод нивоа. Незапосленост је [[2007]]. године износила 29%.<ref name="cia_factbook"/> Тешко је тачно оцијенити стање привреде јер иако оба ентита објављују своје статистике, статистике за цијелу државу су ограничене. Осим тога, службене статистике се не баве [[сива економија|сивом економијом]], која је врло присутна у цијелој земљи и у свим сегментима друштва.
Највећи дио запослених ради у терцијарном сектору, затим у [[Индустрија|индустрији]] и [[Пољопривреда|пољопривреди]]. Према процјенама из [[2008]]. године, БДП је износио отприлике 29,9 милијарди [[Амерички долар|долара]]. БДП по глави становника је тада био 6.500 долара. По сектору, 10,2% БДП-а отпадало је на пољопривреду, 23,9% на индустрију, а 66% на услужне дјелатности.<ref name="cia_factbook"/> БДП је за седам година нарастао, тако да је [[2015]]. године износио 40,53 милијарди долара, док се БДП по глави становника повећао за око 60% (износио је 10.500 долара). Процјене [[Међународни монетарни фонд|ММФ-а]] за 2017. су 44,462 милијарди<ref name="GDP-IMF">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=43&pr.y=19&sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=512%2C672%2C914%2C946%2C612%2C137%2C614%2C546%2C311%2C962%2C213%2C674%2C911%2C676%2C193%2C548%2C122%2C556%2C912%2C678%2C313%2C181%2C419%2C867%2C513%2C682%2C316%2C684%2C913%2C273%2C124%2C868%2C339%2C921%2C638%2C948%2C514%2C943%2C218%2C686%2C963%2C688%2C616%2C518%2C223%2C728%2C516%2C558%2C918%2C138%2C748%2C196%2C618%2C278%2C624%2C692%2C522%2C694%2C622%2C142%2C156%2C449%2C626%2C564%2C628%2C565%2C228%2C283%2C924%2C853%2C233%2C288%2C632%2C293%2C636%2C566%2C634%2C964%2C238%2C182%2C662%2C359%2C960%2C453%2C423%2C968%2C935%2C922%2C128%2C714%2C611%2C862%2C321%2C135%2C243%2C716%2C248%2C456%2C469%2C722%2C253%2C942%2C642%2C718%2C643%2C724%2C939%2C576%2C644%2C936%2C819%2C961%2C172%2C813%2C132%2C199%2C646%2C733%2C648%2C184%2C915%2C524%2C134%2C361%2C652%2C362%2C174%2C364%2C328%2C732%2C258%2C366%2C656%2C734%2C654%2C144%2C336%2C146%2C263%2C463%2C268%2C528%2C532%2C923%2C944%2C738%2C176%2C578%2C534%2C537%2C536%2C742%2C429%2C866%2C433%2C369%2C178%2C744%2C436%2C186%2C136%2C925%2C343%2C869%2C158%2C746%2C439%2C926%2C916%2C466%2C664%2C112%2C826%2C111%2C542%2C298%2C967%2C927%2C443%2C846%2C917%2C299%2C544%2C582%2C941%2C474%2C446%2C754%2C666%2C698%2C668&s=PPPGDP&grp=0&a=|title=Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) valuation of country GDP|website=imf.org|accessdate
Главни трговински партнери Босне и Херцеговине су [[Србија]], [[Хрватска]], [[Црна Гора]], [[Њемачка]], [[Словенија]], [[Италија]], [[Турска]] итд.
=== Пољопривреда ===
Главни [[Пољопривреда|пољопривредни]] производи Босне и Херцеговине су [[Житарице|жито]] ([[кукуруз]]) те разне врсте [[Воће|воћа]] и [[Поврће|поврћа]]. Под ораницама и баштама се у [[2005]]. години налазило 1.025.000 [[хектар]]а, а од тога је 556.000 хектара било засијано, док су 466.000 хектара били [[угар]]и и необрађене оранице. Под житарицама је било 318.000 хектара, 145.000 хектара под крмним биљем, а 83.000 хектара под поврћем.<!-- под? --><ref>{{cite web
[[Босанска Посавина]] и [[Семберија]] су главне житнице цијеле државе, док је [[Херцеговина|херцеговачки]] крај погодан за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]].
Ред 457:
Босна и Херцеговина заузима положај између [[Јадранско море|јадранске]] обале [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и [[Панонска низија|Панонске низије]] и [[Велика Морава|Моравског базена]]. Стога су и главни путни правци ове републике везе двију поменутих области [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]]. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и тешка непроходност, што је знатно допринијело спором развоју саобраћаја у земљи.
Укупна дужина [[Железница|жељезничке мреже]] у Босни и Херцеговини је 608 -{km}- (
Поред њих, у Зворнику и Бијељини постоје прикључци на жељезничку мрежу [[Саобраћај у Србији|Србије]]. У Босни и Херцеговини раде два жељезничка предузећа: на подручју [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације]] то су [[Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине]], а у [[Република Српска|Републици Српској]] то су [[Жељезнице Републике Српске]].
Ред 463:
Укупна дужина путева у Босни и Херцеговини је 21.846 -{km}- (2006); више од 11.425 -{km}- је са чврстом подлогом ([[бетон]], [[асфалт]]).<ref name="cia_factbook"/> Дужина [[магистрала]] тренутно је незнатна и износи свега 30—40 -{km}-, а ријеч је о улазним магистралама у два највећа града у држави: [[Сарајево]] и [[Бања Лука|Бања Луку]].
Босна и Херцеговина има веома кратку морску обалу код [[Неум]]а и нема приступ међународним водама, па стога нема поморских [[лука]]. Од иностраних лука највећи значај за њену привреду има лука [[Плоче (град)|Плоче]] у [[Хрватска|Хрватској]], која је најближа Сарајеву и управо развијана за потребе привреде Босне и Херцеговине. [[Речни саобраћај|Ријечни саобраћај]] је боље развијен, али ни изблиза искоришћен према могућностима.<ref>{{cite news
У Босни и Херцеговини постоји 25 званично уписаних [[аеродром]]а, али само су четири уврштена на листу аеродрома са -{IATA}- кодом ({{јез-енгл|IATA Airport Code}}):
Ред 471:
* [[Аеродром Тузла]] — -{TZL}-
Највећи и најважнији аеродром у земљи је сарајевски аеродром [[Аеродром Сарајево|„Бутмир”]]. У Босни и Херцеговини је регистровано и пет [[хелидром]]а (
== Становништво ==
Ред 479:
Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|непотврђеном попису из 1991.]] године, у тадашњој БиХ је живјело 43,65% ''[[Муслимани (народ)|Муслимана]]'', 31,38% ''[[Срби|Срба]]'' и 17,31% ''[[Хрвати|Хрвата]]'', док се 5,49% људи декларисало као ''[[Југословени]]'', а 2,14% као ''остали'' (око 10.000 ''[[Црногорци (народ)|Црногораца]]'', 5.000 ''[[Албанци|Албанаца]]'', 4.000 ''[[Украјинци|Украјинаца]]'' итд.). Вјерски састав унутар Републике је био сличан националном. Подаци су се отад па до данас знатно промијенили, јер је у рату погинуло преко 100.000 људи, а скоро половина становништва тадашње БиХ је [[емиграција|емигрирало]] унутар или ван земље.
Према контроверзним<ref name="попис_2013">{{cite web
Густина насељености је 2013. године била 68,9/
{{multiple image
Ред 510:
=== Језик ===
Босна и Херцеговина нема свој службени језик. Становништво ове државе говори готово истовјетним језиком који је разумљив за све три националне групе унутар БиХ као и у сусједним државама: [[Хрватска#Језик|Хрватској]], [[Србија#Језик|Србији]] и [[Црна Гора#Језички састав|Црној Гори]], па га неки лингвисти<ref>{{cite web
На нивоу ентитета службени језици су стандардни национални језици конститутивних народа БиХ. У Републици Српској се ти језици називају: [[српски језик|језик српског народа]], [[хрватски језик|језик хрватског народа]] и [[бошњачки језик|језик бошњачког народа]], док се у Федерацији БиХ називају српски, хрватски и „босански” језик. Српски и бошњачки језик користе два равноправна писма: [[латиница|латиницу]] (познату и као [[гајица]]) и [[ћирилица|ћирилицу]] ([[српска ћирилица]]), док хрватски користи само латиницу.
=== Друга истраживања ===
Према резултатима [[ген]]етских истраживања (на основу случајног узорка, са непознатом поузданошћу истог), међу становништвом Босне и Херцеговине су најзаступљеније сљедеће патрилинеарне (-{Y}--[[дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]) [[Хаплогрупа|хаплогрупе]]:<ref>{{cite web
* [[хаплогрупа I]] (42,6%)
* [[хаплогрупа R]] (21,4%)
Ред 580:
Бањалучки [[рукомет]]ни клуб [[РК Борац Бања Лука|Борац]] је [[1976]]. године постао европски првак. Сарајевски [[кошарка]]шки клуб [[КК Босна|Босна]] је [[1979]]. године освојио европско клупско кошаркашко првенство, а успјех је поновио и женски клуб Јединство-Аида из Тузле [[1989]]. Најуспјешнији фудбалски клубови су [[ФК Борац Бања Лука|ФК Борац]], [[ФК Сарајево]], [[ФК Жељезничар Сарајево|ФК Жељезничар]] и [[ФК Вележ Мостар|ФК Вележ]].
Најпознатији спортисти из Босне и Херцеговине су [[Абас Арсланагић]], [[Асим Ферхатовић]], [[Ивица Осим]], [[Мирза Делибашић]], [[Сафет Сушић]], [[Душан Бајевић]], [[Сергеј Барбарез]], [[Хасан Салихамиџић]], [[Ненад Марковић]], [[Светлана Китић]], [[Лусија Кимани]], [[Хамза Алић]], [[Разија Мујановић]], [[Дамир Џумхур]] и [[Амел Тука]]. Од појединачних олимпијских спортова, посљедњих година највише успјеха имају [[атлетика]], [[карате]] и [[џудо]]. На [[Светско првенство у атлетици на отвореном 2015.|Свјетском првенству 2015.]] у [[Пекинг]]у атлетичар Амел Тука освојио је бронзану медаљу у трци на 800 m, што је Босни и Херцеговини донијело прву медаљу на неком од свјетских првенстава у овом спорту. Једна од спортских манифестација у Босни и Херцеговини је [[Видовданска трка Брчко|Видовданска трка]] (атлетска трка на 10{{nbsp}}km која се сваке године одржава у [[Брчко]]м).{{чињеница|date=10. 2017. }}
== Галерија ==
Ред 593:
* [[Република Српска]]
* [[Брчко Дистрикт]]
* [[Високи представник за Босну и Херцеговину]]
* [[Уставна криза у Босни и Херцеговини]]
* [[Република Босна и Херцеговина]]
Линија 609 ⟶ 607:
=== Цитирана библиографија ===
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
== Спољашње везе ==
| |||