Дубровачка република — разлика између измена

Након слома Млетачке републике [[1797]]. далматински обални појас и [[Бока которска|Бока Которска]] долазе под јурисдикцију [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а Дубровник остаје између.<ref name="Šišić" /> Појавом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] с једне стране и слабост Турске с друге, Дубровачка република више није била сигурна у новом саставу суседа.<ref>{{Cite web |url=http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |title=Međunarodni znanstveni skup: FRANCUSKA UPRAVA U DUBROVNIKU (1808. — 1814.) |access-date=02. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140903101956/http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |archive-date=03. 09. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref> Кад је Аустрија [[1806]]. предала [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока которска|Боку]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеону]], [[Руска Империја|Руси]] са Црногорцима су заузели Боку. Стога је Наполеон послао генерала [[Жак Лористон|Лористона]] са 1.200 војника, да из Далмације, преко Дубровника, пређу у Боку. Дана [[26. маја]] [[1806.]] француска војска недозвољено је ушла на територију неутралне Дубровачке републике, а идућег дана је на превару ушла у Град, тражећи да се само одмори и окрепи на путу за [[Бока которска|Боку]]. Уместо тога, одмах је окупирала Град у име Наполеона.{{сфн|Војновић|2009|п=187-189}} Врло брзо након почетка француске окупације, руска и црногорска војска ушла је на дубровачки териториј и почела борбу с француском војском, пљачкајући и палећи све на путу. То је кулминисало опсадом окупираног Града (у којој је на њега пало 3000 топовских кугла).{{сфн|Војновић|2009|п=240-241,247}} [[31. јануара]] [[1808.]] маршал [[Огист Мармон]] издао је прокламацију да укида Дубровачку републику, упркос протестовању власти Републике, и да припаја дубровачку територију [[Краљевина Италија (1805-1814)|Краљевини Италији]] (марионетској држави [[Прво француско царство|Француског царства]]), из којега је накнадно издвојена те заједно с [[Истра|Истром]], [[Далмација|Далмацијом]] те словеначким земљама удружена у Наполеонове [[Илирске провинције]]. Мармону је Наполеон дао новостворену титулу "војвода дубровачки" (''Дуц де Рагусе'').

 

 

Након тога, барјак светога Влаха вијорио се уз аустријску и британску заставу, али само два дана, јер је 30. јануара генерал Милутиновић наредио градоначелнику Сабу Гиорги да га спусти. У патриотском заносу Гиорги, који је био задњи кнез Републике прије француске окупације, одбио је да скине барјак, "јер га је припео (подигао) народ", и ниједан Дубровчанин то није хтео да учини, чак ни након што су им запретили оружјем, него су барјак скинули аустријски војници.<ref name="Ćosić">{{cite journal |last1=Ćosić |first1=Stjepan |title=Dubrovnik Under French Rule (1810–1814) |journal=Dubrovnik Annals |date=2000 |issue=4 |pages=141-142 |url=http://hrcak.srce.hr/file/12648 |accessdate=11. 5. 2019}}</ref>