Први петогодишњи план у Југославији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 10:
За време петогодишњег плана провођене су и опсежне добровољне радне акције. У току 1947. године, бригаде су саградиле железничку пругу [[Шамац]]–[[Сарајево]] у дужини од 242 км. Осим омладине из свих крајева Југославије, у овој акцији је учествовало око 6.000 младих људи из многих европских и ваневропских земаља. Радне бригаде су учествовале и у изградњи железничке пруге [[Никшић]]–Титоград (данас [[Подгорица]]), фабрике „Иво Лола Рибар“ у Београду и многе друге објекте.
Осим изградње прометница и великих фабрика, радило се и на школовању нових радника, провођене су кампање описмењавања, подигнуте бројне основне и средње школе, саграђене нове болнице и друге здравствене установе, проширени постојећи [[универзитет]]и и основани нови факултети у више републичких центара Југославије. Народни одбор Београда донео је на седници од 25. и 26. децембра 1947. године Одлуку о петогодишњем плану развитка града Београда у годинама 1947-1951. План је био у оквиру савезног и републичког плана развитка главног града. Обновом и изградњом нових станова очекивано је да се стамбени фонд повећа за 30% у однос уна 1946. годину. Предвиђене инвстиције за "стари" Београд у првој петолеци износиле су 8. 357 милиона динара, а за "нови" Београд 4. 500 милиона динара. Овај план је такође предвиђао да број становника у [[Нови Београд|новом делу Београда]] у наредних 20 година буде 250.000. У Одлуци Народног одбора Београда о Петогодишњем плану развитку стојало је да ће неписменост бити искорењена до 1951. године. Предвиђено је и улагање у комуналне услуге, саобраћај и индустрију.<ref>
== Прекид провођења плана ==
| |||