Царство (биологија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање додавање потенцијално проблематичних линкова
Ред 34:
{{Родослов/end}}
 
https://www.youtube.com/channel/UCTvJaLcc5yPJRn8ay0DRzWA-->click on this link!!!
== Системи са више царстава ==
 
Развој [[цитологија|цитологије]] на почетку [[20. век]]а донео је нова сазнања о грађи [[ћелија (биологија)|ћелије]]. Међу микроорганизмима истраживачи су јасно под микроскопом могли разликовати оне који имају оформљено [[једро]] ([[еукариоте]]) од оних који га немају ([[прокариоте]]). Копланд је [[1938]]. године издвојио прокариотске групе, бактерије и модрозелене алге (данас зване модрозелене бактерије), у ново царство: -{Monera}-.
 
У другој половини 20. века ултраструктура ћелије је постајала све важнија у обличавању царстава и класификацији организама, тако да су створене категорије хијерархијски више у односу на царство: натцарство прокариота и натцарство еукариота. Паралелно, све више научника посматрало је [[гљиве]] одвојено од биљака, на основу другачијег начина [[исхрана|исхране]]. [[Роберт Витекер]] је 1969. године предложио систем класификације живих организама на пет царстава, која су се уклопила у два цитолошки дефинисана натцарства. Систем пет царстава 2003. године прихваћен је у настави биологије у [[Србија|Србији]], и налази се у уџбеницима.
 
== Архее и домене ==