Википедија

Гермоген Максимов — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: уклањање референцираног садржаја
Нема описа измене
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
ригориј Ивановић Макимус је рођен 1861. у Стањици Нагорском Дону, Русија. [1] Теологија је завршена у Кијеву, а за парохијског свештеника 1887. године.
[[Датотека:Pavelić, Artuković i Germogen 1003a.jpg|200п|мини|десно|Гермоген са [[Анте Павелић|Антом Павелићем]] и [[Андрија Артуковић|Андријом Артуковићем]]]]
'''Гермоген''', световно име '''Георгиј Иванович Максимов''' ({{јез-рус|Георгий Иванович Максимов}}; станица Ногавскаја код [[Новочеркаск]]а, [[10. јануар]] [[1861]] — [[Загреб]], [[30. јун]] [[1945]]) је био руски свештеник, члан синода [[Руска православна загранична црква|Руске
na Hrvatska pravoslavna crkva, izbor njezina poglavara, s potrebnima hijerarhijskim častima te duhovnima i moralnim odlikama, postao je jednim od glavnih pitanja. Nakon konzultiranja i suglasnosti viših pravoslavnih dostojanstvenika, izbor je pao na Grigorija Ivanoviča Maksimova, kojemu se on i odazvao, pritom je njegovo rusko podrijetlo nedvojbeno bilo izrazom političkog kompromisa.[3] U stvaranju HPC-a kontaktirane su i ostale pravoslavne crkve te Patrijaršija u Carigradu a Srpska pravoslavna crkva je pri tome navodno nastojala oko uspostave Hrvatske pravoslavne crkve kao privremenog rješenja kako bi se spasilo što više srpskoga stanovništva.[3] Po Ustavu HPC-a (broj: CLXIV-1386-Z-1942.) od 5. lipnja 1942. godine, poglavar je trebao biti patrijarh, postavljen i posvećen u sporazumu s vaseljenskim patrijarhom u Carigradu a vodstvo Srpske pravoslavne crkve bilo je suglasno s izborom Maksimova, ali se protivilo njegovu imenovanju patrijarhom.[3] HPC je prema svom ustavu bila autokefalna i episkopalna.[2] Poglavarom Hrvatske pravoslavne crkve Maksimov je imenovan 2. lipnja, a ustoličen je 7. lipnja 1942. godine u pravoslavnoj crkvi Svetog Preobraženja u Zagrebu.[4] Ustoličenju su nazočni bili najviši državni dužnosnici NDH.[4]
 
Године 1909. постао је архимандрит, а 1910. постао је епископ донске епархије у Новочеркаску. [1] Био је и професор и најстарији теолог у Саратову. Током Првог светског рата именован је за надбискупа Јекатеринословачке и Митрополита Нове Русије. [2] После Октобарске револуције, напустио је Русију (1920) и остао неко вре
Smrt
НДХ и Хрватска православна црква
Mitropolit Germogen je, na montiranome sudskom procesu, od Vojnog suda Komande grada Zagreba, 29. lipnja 1945. godine, osuđen na smrt strijeljanjem. Kazna je izvršena 30. lipnja 1945. godine.[5]
 
Поглавник Анте Павелић, министар Андрија Артуковић и Гермоген (1942, за вријеме НДХ).
Hrvatski pravoslavni mučenik
Када је основана Хрватска православна црква 1942. године, избор њеног равнатеља, са потребним хијерархијским почастима и духовним и моралним одликама, постао је једно од главних питања. Након консултација и одобравања високих православних достојанственика, избори су припали Григорију Ивановићу Максимову, коме је он одговорио, а његово руско порекло је несумњиво израз политичког компромиса. [3] У стварању ХПЦ-а, контактиране су и друге православне цркве и Патријаршија у Цариграду, а Српска православна црква наводно је настојала да успостави Хрватску православну цркву као привремено рјешење како би спасила што више Срба. [3] Уставом ХПЦ-а (број: ЦЛКСИВ-1386-З-1942.) Од 5. јуна 1942. начелник је требало да буде патријарх, постављен и посвећен споразуму са патријархом Василиским у Цариграду и руководством Српске православне цркве у складу са одабиром Максимова, али се успротивио његовом именовању за патријарха. [3] ХПЦ је, према свом уставу, био аутокемијски и епископски. [2] Руководилац Хрватске православне цркве Максимов именован је 2. јуна, а заређен је 7. јуна 1942. у православној цркви Светог Преображења у Загребу. [4] Присуствовали су највиши државни званичници НДХ. [4]ме у Грчкој, на острву Лемнос иу Светом Ђорђу (Атос) у руском манастиру Св. Пантелејмона. Онда, 1921. или 1922. године, дошао је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где је живео у манастирима Раваница и Раковац. Крајем тридесетих година прошлог века отишао је у манастир Хопово на Фрушкој Гори.
Dne 23. rujna 2010. godine i Ruska Istino Pravna Pravoslavna Zagranična Crkva (RIPC) u Odesi proglasila je Preosv. Germogena i ostale, 1945. godine, umorene svećenike HPC-a pravoslavnim mučenicima.[6]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
smrt
== Литература ==
Митрополит Гермоген осуђен је за пуцање на смрт 29. јуна 1945. године, у судском поступку, од стране Војног суда града Загреба. Казна је извршена 30. јуна 1945. [5]
* {{Cite book | ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthors = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration| year = 2002| url = https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-3615-2}}
 
Хрватски православни мученик
{{клица-православље}}
Руска православна православна црква (РИПЦ) у Одеси је 23. септембра 2010. прогласила Преосв. Гермогене и други, 1945, уморни су од ХПЦ свештеника према православним мученицима. [6]
 
{{DEFAULTSORT:Максимов, Гермоген}}
 
[[Категорија:Рођени 1861.]]
[[Категорија:Умрли 1945.]]
[[Категорија:Свештеници]]
[[Категорија:Руска православна загранична црква]]
[[Категорија:Независна Држава Хрватска]]
[[Категорија:Осуђени на смрт]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Гермоген_Максимов”