Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије — разлика између измена

'''Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије''' је сабор [[архијереј]]аархијереја и црквенозаконодавна власт у [[Православна охридска архиепископија|Православној охридској архиепископији]] под јурисдикцијом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].

Предсједник Светог архијерејског синода је архиепископ [[Православна охридска архиепископија|архиепископ охридски]] и митрополит [[Митрополија скопска|митрополит скопски]] [[Јован Вранишковски|Јован VI (Вранишковски)]].

Након што јеМитрополит [[Митрополија велешка иЕпископија велешко-повардарска|митрополит велешки и повардарски]] [[Јован Вранишковски|Јован (Вранишковски)]] прихватио је [[22. јун]]а [[2002]]. године [[Нишки споразум (2002)|Споразум о васпостављању црквеног јединства]], а затим га је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] изабрао га је [[23. септембар|23. септембра]] [[2002]]. године за патријарашкогегзарха [[егзарх]]апатријарха српског за све аутономнеепархије Охридске архиепископије са титулом „митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски“. Сљедеће године, [[23. мај]]а, као викарни епископи егзарху охридском назначени су [[епископ велички]] и мјестобљуститељ [[Епископија полошко-кумановска|мјестобљуститељ полошко-кумановски]] [[Јоаким Јовчевски|Јоаким (Јовчевски)]] и [[епископ дремвички]] и мјестобљуститељ [[Епископија преспанско-пелагонијска|мјестобљуститељ битољски]] [[Марко Кимев|Марко (Кимев)]]. Њих тројица чинила су први састав Светог архијерејског синода, након што је конституисан [[25. децембар|25. децембра]] [[2003]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/sinod/odluki/20031225.html |title=Конституирање на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепископија |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate = 712. 95. 20142019.}}</ref> Сљедеће године, [[16. август]]а, Свети архијерејски синод је изабрао [[Епископ велички|епископа величког]] [[Јоаким Јовчевски|Јоакима (Јовчевског)]] за епархијског архијереја упражњене [[Епископија полошко-кумановска|Полошко-кумановске епископије]].

Након што су [[патријарх српски]] и [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] донијели ''Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије'' ([[24. мај]]а [[2005]]) образована је [[Митрополија скопска]] и шест епископија ([[Епископија преспанско-пелагонијска|Преспанско-пелагонијска]], [[Епископија брегалничка|Брегалничка]], [[Епископија дебарско-кичевска|Дебарско-кичевска]], [[Епископија полошко-кумановска|Полошко-кумановска]], [[Епископија велешко-повардарска|Велешко-повардарска]] и [[Епископија струмичка|Струмичка]]). Од тада, митрополит [[Митрополија велешка и повардарска|митрополит велешки и повардарски]] и егзарх [[Православна охридска архиепископија|охридски]] [[Јован Вранишковски|Јован (Вранишковски)]] носи титулу „архиепископ охридски и митрополит скопски“.<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/arhiepiskop/odluki/tomos.html |title=ТОМОС за црковна автономија на Православната Охридска Архиепископија |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate = 712. 95. 20142019.}}</ref> Владика [[Јоаким Јовчевски|Јоаким (Јовчевски)]] је постао и мјестобљуститељ [[Епископија дебарско-кичевска|мјестобљуститељ дебарско-кичевски]], а владика [[Марко Кимев|Марко (Кимев)]] изабран и за епископа [[Епископија брегалничка|епископа брегалничког]]. Викарне титуле, [[Епископ велички|велички]] и [[Епископ дремвички|дремвички]], остале су упражњене. Године [[2006]]. Свети архијерејски синод је изабрао [[Давид Нинов|Давида (Нинова)]] за викарног [[Епископ стобијски|епископа стобијског]], а [[2008]]. постао је и мјестобљуститељ [[Епископија струмичка|мјестобљуститељ струмички]].

Њих четворица, архиепископ и митрополит [[Јован Вранишковски|Јован VI (Вранишковски)]] и епископи [[Јоаким Јовчевски|Јоаким (Јовчевски)]], [[Марко Кимев|Марко (Кимев)]] и [[Давид Нинов|Давид (Нинов)]], сачињавају тренутни састав Светог архијерејског синода.

Према [[Нишки споразум (2002)|НишкомСпоразуму споразумуо васпостављању црквеног јединства]] ([[2002]],) аутономна [[Православна охридска архиепископија|Охридска архиепископија]] има свој Свети архијерејски синод и поглавара. У складу са општеважећим канонским нормама има самосталност у свом унутрашњем животу и црквено-пастирским дјелатностима.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије:<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/istorija/resavanje/nisdok.html |title=Нишката согласност |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate = 712. 95. 20142019.}}</ref>

Да би пуноважно одлучивао, потребно је да присуствује 2/3 епархијских архијереја. О одлукама се може гласати јавно или тајно. У случају јавног гласања, гласа се „за“ или „против“ и гласање почиње од најмлађег архијереја до најстаријег. Посљедњи гласа предсједник Светог архијерејског синода. На синодским сједницама записник води архисекретар (први секретар) или његов замјеник (други секретар). Одлуке Светог архијерејског синода извршава Свети синод.<ref>{{cite web|url=http://www.poa-info.org/sinod/ustav/20100312.html |title=Деловник за работа на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепискокпија |publisher=Poa-info.org |date= |accessdate = 712. 95. 20142019.}}</ref>