Википедија

Amin (hemija) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
! Primarni amin || Sekundarni amin || Tercijarni amin
|-
| <center>[[Датотека:Primary-amine-2D-general.png|100px100п|primarni amin]]</center> || <center>[[Датотека:Secondary-amine-2D-general.png|100px100п|sekundarni amin]]</center> || <center>[[Датотека:Amine-2D-general.png|100px100п|tercijarni amin]]</center>
|}
 
'''Amini''' pripadaju grupi [[Organska jedinjenja|organskih jedinjenja]] koja sadrže najmanje jednu ili više baznih [[azot]]ovih atoma u molekulu. Amini se smatraju derivatima [[amonijak]]a i strukturno su mu sliči. Jedan ili više [[vodonik]]ovih atoma zamijenjen sa jednom ili više [[alkil]]nih ili [[aril]]nih organskih grupa.<ref>{{McMurry3rd}}</ref> Važni amini su [[aminokiselina|aminokiseline]], [[trimetilamin]]i, i [[anilin]]i. Neorganski derivati amonijaka se takođe nazivaju aminima, npr. hloramin (-{NClH}-<sub>2</sub>).
 
Slični aminima su [[amid]]i, međutim oni su derivati [[karboksilne kiseline|karboksilnih kiselina]] i imaju karbonilnu grupu vezanu na amino skupinu, npr.: -{RC(O)NR}-<sub>2</sub>. Amidi i amini imaju različitu strukturu i svojstva, stoga je razlika u nazivu važna. Supstituent --{NH}-<sub>2</sub> se naziva amino grupa.<ref name=OChemSmith3E>{{cite book |last1last=Smith |first1first=Janice Gorzynski |editor1-last=Hodge |editor1-first=Tami |editor2-last=Nemmers |editor2-first=Donna |editor3-last=Klein |editor3-first=Jayne |title=Organic chemistry |dateyear=2011 |publisher=McGraw-Hill |location=New York, NY |isbn=978-0-07-337562-5 |pages=949-993 |edition=3rd |url=http://highered.mheducation.com/sites/007340277x/student_view0/index.html |language=en |format=Book |chapter=Chapter 25 Amines|pages=949-993}}</ref> Jedinjenja sa atomom azota vezanim za [[karbonil]] grupu, koja imaju strukturu -{R–CO–NR′R″}-, se nazivaju [[amid]]ima i imaju različita hemijska svojstva od amina.<ref>Harrison L. G. (2011): The shaping of life: The generation of biological pattern. Cambridge University Press,. ISBN 978-0-521-55350-6; http://books.google.com/books?id=-IPG-vg7Pr8C.</ref><ref>Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo,. ISBN 9958-9344-3-4.</ref><ref>Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York,. ISBN 0-8153-3218-1.</ref><ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo,. ISBN 9958-9344-1-8.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo,. ISBN 978-9958-9344-8-3.</ref>
 
== Nomenklatura amina ==
Ред 21:
 
Četvrta podkategorija je određena povezanošću supstituenata vezanih za azot:
* '''Ciklični amini''' — [[Ciklično jedinjenje|Ciklični]] amini su bilo sekundarni ili tercijarni amini. Primeri cikličnih amina su tročlani prsten [[aziridin]]a i šestočlani prsten [[piperidin]]a. -{''N''}--metilpiperidin i -{''N''}--fenilpiperidin su primeri cikličnih tercijarnih amina.
 
Isto tako je moguće da postoje četiri organska supstituenta na azotu. Ove vrste nisu amini već su [[kvaternarni amonijum katjon]]i i imaju naelektrisani azotni centar. Kvaternarne amonijum soli postoje sa mnogim vrstama anjona.
 
== Fizička svojstva ==
Ред 43:
Amini tipa -{NHRR′}- i -{NRR′R″}- su [[chirality (chemistry)|hiralni]]: azotni centar nosi četiri supstituenta računajući slobodni par. Usled niske barijere inverzije, amini tipa -{NHRR′}- se ne mogu dobiti u optički čistoj formi. Za hiralne tercijarne amine, -{NRR′R″}- se jedino može rešiti kad su -{R}-, -{R}-′, i -{R}-″ grupe ograničene u cikličnim strukturama kao što su -{N}--supstituisani [[aziridin]]i ([[quaternary ammonium salt|kvaternarne amonijum soli]] se mogu razdvojiti).
{| style="width:272px; float:right; margin-left:2em; margin-bottom:1ex;"
|[[FileДатотека:Amine R-N.svg|76px]]
| style="font-size:200%" |&nbsp;⇌&nbsp;
|[[FileДатотека:Amine N-R.svg|76px]]
|-
| colspan=3 style="font-size:small" |Inverzija amina. Par tačaka predstavlja usamljeni elektronski par na atomu azota.
|}
 
Ред 53:
 
Aromatični amini na azotovom atomu imaju vezan [[aromatični prsten]], trivijalno se zovu [[anilin]]i, primer je [[fenilamin]]. Anilin i njegovi derivati su u industrijskoj sintezi boja polazna jedinjenja. Aromatični prsten snižava bazičnost amina zavisno od supstituenata, a prisustvo amino grupe povećava reaktivnost kod aromatičnog prstena, zbog elektron-donatora. Jedna od reakcija aromatičnog prstena je [[Goldbergova reakcija]].<ref>{{cite journal
| title = Ueber die Phenylirung von Phenolen
| author last=Ullmann|first=Fritz|authorlink= [[Fritz Ullmann]], Paul Sponagel
| journal = [[Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft]]
| volume = 38
| issue = 2
| pages = 2211–2212
| year = 1905
| url =
| doi = 10.1002/cber.190503802176 }}</ref><ref>{{cite journal
| title = Ueber Phenylirungen bei Gegenwart von Kupfer als Katalysator
| author = Irma Goldberg
| journal = [[Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft]]
| volume = 39
| issue = 2
| pages = 1691–1692
| year = 1906
| url =
| doi = 10.1002/cber.19060390298 }}</ref>
 
U aromatičnim aminima („anilinima”), azot je često skoro planaran usled konjugacije slobodnog elektronskog para sa aril substituentom. -{C-N}- rastojanje je respektivno kraće. U anilinu, -{C-N}- rastojanje je isto kao -{C-C}- rastojanja.<ref>G. M. Wójcik "Structural Chemistry of Anilines" in Anilines (Patai's Chemistry of Functional Groups), S. Patai, Ed. 2007, Wiley-VCH, Weinheim. {{DOI|10.1002/9780470682531.pat0385}}</ref>
Ред 76:
== Bazičnost ==
 
Poput amonijaka, amini su [[base (chemistry)|baze]].<ref>{{cite journal|title=Basicity and complex formation|journal= Patai's Chemistry of Functional Groups|editor=S. Patai|year=1968||authorlast=Smith|first=J. W. Smith||doi=10.1002/9780470771082.ch4}}</ref> U poređenju sa alkalnim metalnim hidroksidima, amini su slabi (pogledajte tabelu za primere ''K''<sub>a</sub> vrednosti [[conjugate acid|konjugovanih kiselina]]).
 
{| class="wikitable" style="float:center; margin:0 1em;"
|-
! Alkilamin<ref>{{Cite journal | last1 last= Hall | first1first = H. K. | title = Correlation of the Base Strengths of Amines | doi = 10.1021/ja01577a030 | journal = Journal of the American Chemical Society | volume = 79 | issue = 20 | pages = 5441–5444 | year = 1957 | pmid = | pmc = }}</ref> or aniline<ref>{{Cite journal | last1 last= Kaljurand | first1first = I. | last2 = Kütt | first2 = A. | last3 = Sooväli | first3 = L. | last4 = Rodima | first4 = T. | last5 = Mäemets | first5 = V. | last6 = Leito | first6 = I. | last7 = Koppel | first7 = I. A. | doi = 10.1021/jo048252w | title = Extension of the Self-Consistent Spectrophotometric Basicity Scale in Acetonitrile to a Full Span of 28 pKa Units: Unification of Different Basicity Scales | journal = The Journal of Organic Chemistry | volume = 70 | issue = 3 | pages = 1019–1028 | year = 2005 | pmid = 15675863| pmc = }}</ref>
! -{pK<sub>a</sub>}- protonovanog amina
! -{''K''<sub>b</sub>}-
Ред 129:
# Stepena solvacije protonisanog amina, čime su obuhvaćeni [[Sterni efekt|sterni efekti]] grupa na azotu.
 
=== Elektronski efekti ===
 
Zahvaljujući induktivnim efektima, može se očekivati da se bazičnost amina povećava sa brojem alkil grupa na aminu. Korelacije su komplikovane zbog efekata solvatacije koji su suprotni trendovima induktivnih efekata. Efekti solvatacije takođe dominiraju bazičnost aromatičnih amina (anilina). Za aniline, usamljeni par elektrona na azotu se delokalizuje u prsten, što dovodi do smanjenja bazičnosti. Supstituenti na aromatičnom prstenu, i njihovi položaji u odnosu na amino grupu, takođe utiču na bazičnost kao što se vidi u tabeli.
 
=== Solvacioni efektik ===
 
Solvatacija značajno utiče na bazičnost amina. -{N-H}- grupe formiraju jake interakcije sa vodom, a posebno amonijum joni. Nasuprot tome, bazičnost amonijaka se povećava za 10<sup>11</sup> usled solvacije. Intrinzična bazičnost amina, tj. situacija u kojoj je solvatacija nevažna, je izučavana u gasnoj fazi. U gasnoj fazi amini pokazuju bazičnosti predviđene iz delovanja organskih supstituenata na oslobađanje elektrona. Tako su tercijarni amini u većoj meri bazični od sekundarnih amina, koji su više bazični od primarnih amina, i na kraju amonijak je najmanje bazičan. -{pK<sub>b</sub>}- redosled (bazičnosti u vodi) ne sledi ovaj trend. Slično tome anilin je više bazičan od amonijaka u gasnoj fazi, ali je deset hiljada puta manje bazičan u vodenom rastvoru.<ref>{{March6th}}</ref>
Ред 147:
Za razliku od reakcija amina sa alkil halidima, ovaj industrijski metod je [[green chemistry|zelen]] u smilu da se kao nusproizvod formira voda. Reakcija amina i amonijaka sa alkil halidima se koristi za laboratorijsku sintezu:
: -{RX + 2 R′NH<sub>2</sub> → RR′NH + [RR′NH<sub>2</sub>]X}-
Takve reakcije, koje su najkorisnije za alkil jodide i bromide, retko se primenjuju jer je stepen alkilacije teško kontrolisati.<ref name=Ullmann>{{Cite book|doi=10.1002/14356007.a02_001|chapter=Amines, Aliphatic|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year=2000|last1last=Eller|first1first=Karsten|last2=Henkes|first2=Erhard|last3=Rossbacher|first3=Roland|last4=Höke|first4=Hartmut|isbnid=ISBN 3-527-30673-0|pages=3527306730}}</ref> Selektivnost se može poboljšati putem [[Delépine reaction|Delepinove reakcije]], mada se ona retko koristi u industrijskim razmerama.
 
=== Reduktivne rute ===
Ред 179:
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commons categoryCommonscat-lat|Amine}}
* [http://www.organic-reaction.com/synthetic-protocols/functionals-groups/primary-amine/ Sinteza primarnih amina - Sintetički protokoli]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Amin_(hemija)”