Павле Карађорђевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = Павле Карађорђевић
| слика = Prince Paul of Yugoslavia.jpg
| опис_слике = Кнез Павле у униформи коњичког [[Бригадни генерал|Бригадног генерала]] [[1935]]. године.
| пуно_име =
Ред 8:
| држава_рођења = {{зас|Руска Империја}} [[Руска Империја]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1976|9|24|1893|4|27}}
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти = {{зас|ФРА}} [[Француска]]
| функција = ''Кнез намесник Југославије''
Ред 17:
| отац = [[Арсен Карађорђевић]]
| мајка = [[Аурора Демидова|Аурора Павлова Демидов]]
| супружник = [[Олга Карађорђевић]]
| деца = [[Александар (Павлов) Карађорђевић|Александар Карађорђевић]], [[Никола Карађорђевић (1928—1954)|Никола Карађорђевић]], [[Јелисавета Карађорђевић]]
| грб = Coat of arms of Prince Paul of Yugoslavia.png
Ред 33:
== Биографија ==
[[Датотека:Prince Paul of Yugoslavia in albanian folk costume.jpg|мини|лево|220п|Кнез Павле као дечак у албанској народној ношњи.]]
Рођен је у [[Санкт Петербург|Петрограду]], 15/[[27. април]]а [[1893]]. године као син кнеза [[арсен Карађорђевић|Арсена]] и кнегиње [[Аурора Демидова|Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донато]]. Његови родитељи су [[1895]]. године раскинули брачну везу и кнез Павле је од [[1896]]. године живео у домаћинству свог стрица, кнеза [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]] у [[Женева|Женеви]]. Кнегиња Аурора је преминула [[1904]]. године. Са осам година, уписали су га у школу госпођице Брехбул (-{Brechbuhl}-), коју су похађали његови рођаци кнегиња [[Јелена Карађорђевић|Јелена]], кнежеви [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђе]] и [[Александар I Карађорђевић|Александар]]. Године [[1903]], његов стриц Петар, проглашен је за краља [[Краљевина Србија|Србије]].
 
Заједно са својим оцем кнезом Арсеном био је руски држављанин и српска влада је најпре издејствовала њихов отпуст, а затим су 1904. године примљени у српско држављанство и постали чланови Краљевског Дома. Кнез Павле се уписао у II београдску гимназију, у којој је матурирао [[1912]]. године. Наредне, [[1913]]. године, отишао је у [[Енглеска|Енглеску]], где је уписан на [[универзитет у Оксфорду|универзитет Оксфорд]].
Ред 103:
[[Верослав Ранчић]] је написао роман „Коначна истина“ о животу породице кнеза Павла, у припремању грађе за ово дело помогла је и принцеза Јелисавета Карађорђевић тако што је опширно одговорила на 186 питања. По том роману написана је истоимена драма.
 
Кућа у којој је живела породица кнеза Павла у Паризу [[1998]]. године, постала власништво [[Филип Цептер|Филипа Цептера]].<ref>{{cite web| last = LOPUŠINA| first = Marko| url = http://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:324283-Cepterovi-Najuspesniji-srpski-par-u-Evropi | title = Цептерови: Најуспешнији српски пар у Европи („Вечерње новости“, 25. март 2011) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 27. 2. 2014.}}</ref>
 
Међу одликовањима кнеза Павла треба издвојити следећа: Орден белог орла I степена, Орден Карађорђеве звезде I степена, Орден Југословенске круне I степена, Орден Светог Саве I степена, дански Орден белог слона, Орден [[Легија части|Легије части]] I реда и Орден подвезице, којим га је британски краљ Џорџ VI одликовао [[17. јул]]а [[1939]]. године. Ово је одликовање витешког реда основаног [[1348]]. године, и додељује се за изузетне врлине, у ретким приликама.
Ред 123:
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
| 1 = 1. '''Павле Карађорђевић'''
|2= 2. [[Арсен Карађорђевић]]
|3= 3. [[Аурора Демидова]]
Ред 178:
|}
 
== Државна сахрана 6. октобра 2012. ==
Државна сахрана одржана 6. октобра. 2012 године<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:400080-Oplenac-Knez-konacno-nasao-mir--medju-svojima Oplenac: Knez konačno našao mir među svojima | Reportaže | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref> у [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|Цркви Светог Ђорђа на Опленцу]] где су били сахрањени посмртни остаци Кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла]], [[Олга Карађорђевић|Кнегиње Олге]] и Кнеза [[Никола Карађорђевић (1928—1954)|Николе]], након што су били пренети из Лозане, [[Швајцарска]].
 
Ред 243:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Димић| first = Љубодраг| authorlink = Љубодраг Димић| title = Историја српске државности| volume = 3| year = 2001| url = https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Јанковић| first = Миодраг| authorlink = | coauthorsothers = Лалић Вељко| title = КНЕЗ ПАВЛЕ истина о 27. марту| year = 2007| url = | publisher = UNA press| location = Београд|isbn=978-86-86791-03-0|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1978| year = 1980| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1988| volume = 1| year = 1988| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal| ref = harv | last = Radojević| first = Mira| authorlink = Мира Радојевић| title = Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju| year = 1992| volume = 10| issue = 1-2| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1992_1-2.pdf| pages = 61-72}}
* {{Cite journal| ref = harv | last = Radojević| first = Mira| authorlink = Мира Радојевић| title = Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju| year = 1994| volume = 12| issue = 1| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1994_1.pdf| pages = 7-41}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Радојевић| first = Мира| authorlink = Мира Радојевић| chapter = Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина| title = Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена| year = 1995| location = Београд| publisher = Историјски институт САНУ| url = https://books.google.com/books?id=m2MtAQAAIAAJ| pages = 123-133}}
* {{Cite journal| ref = harv | last = Radojević| first = Mira| authorlink = Мира Радојевић| title = Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju| year = 1996| volume = 14| issue = 2| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1996_2.pdf| pages = 39-73}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthorsothers = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks| year = 1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover | publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Hoptner| first = Jacob B.| title = Yugoslavia in crisis, 1934-1941| url = http://books.google.com/books?id=mGk1AAAAIAAJ| year = 1962| publisher = Columbia University Press}}
{{refend}}