Википедија

Рат у Хрватској — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Džezer (разговор) на последњу измену корисника AcamicamacaracaBot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{nepouzdani izvori}}{{закључано-анон}}
{{Инфокутија Војни сукоб
| ијекавица = да
{{Кампања Рат у Хрватској}}
| рат = Рат у Хрватској
Линија 24 ⟶ 25:
 
'''1992—1995:'''
* {{застава|Република Српска Крајина}}{{напомена|Првобитно су САО Крајина, САО Западна Славонија и [[Славонија, Барања и Западни Срем (1991-19921991—1992)|СО Славонија, Барања и Западни Срем]] били засебни ентитети и засебно су се борили против хрватске власти. Ови ентитети су се 19. децембра 1991. године ујединили у Републику Српску Крајину}}
* {{застава|Република Српска}}{{напомена|Република Српска је у периоду од 1992. до 1995. године периодично учествовала у рату у Хрватској. Српска је Српској Крајини пружала војну и осталу помоћ, а такође је и пружала ваздушни подршку са аеродрома Маховљани код Бање Луке. Такође је артиљерија ВРС учествовала у гранатирању хрватских градова: Жупања, Дубровник и Славонски Брод.}}
 
Линија 53 ⟶ 54:
| јачина1 = {{застава|Хрватска}} 70.000 <small>(1991)</small><br />200.000 <small>(1995)</small>
| јачина2 = {{зас|СФРЈ}} [[Југословенска народна армија|ЈНА]] 145.000 <small>(1991)</small><br />{{зас|Република Српска Крајина}} [[Република Српска Крајина|РСК]] 50.000 <small>(1995)</small>
| губици1 = 13.583 убијено или нестало (од тога 10.668 потврђено мртвих)<ref>{{cite web|title= Utjecaj srbijanske agresije na stanovništvo Hrvatske|url= https://www.index.hr/vijesti/clanak/utjecaj-srbijanske-agresije-na-stanovnistvo-hrvatske/175515.aspx|dead-url= yes|archive-date= 30. 08. 2018|access-dateaccessdate= 12. 10. 2018|archive-url= https://web.archive.org/web/20180830110142/https://www.index.hr/vijesti/clanak/utjecaj-srbijanske-agresije-na-stanovnistvo-hrvatske/175515.aspx|df= }}</ref>
| губици2 = 8.039 убијено или нестало <ref>{{cite web | url = http://www.war-memorial.net/mem_det.asp?ID=164 | title = Mrtvi ili nestali sa teritorija Republike Hrvatske i bivše RSK | publisher = War-memorial.net | date = | accessdate = 18. 3. 2012. | dead-url = yes | df = }}</ref> | archive-url = https://www.webcitation.org/6B9XLYEpM?url=http://www.war-memorial.net/mem_det.asp?ID=164 | archive-date = 4. 10. 2012. | dead-url = yes | df =</ref>
| војна_кампања =
}}
Линија 94 ⟶ 95:
Дана [[30. септембар|30. септембра]] 1990. Српско национално веће је прогласило „аутономију српског народа на етничким и историјским територијама на којима он живи, а које су унутар садашњих граница Републике Хрватске као федералне јединице Социјалистичке Федеративне Републике Југославије“.{{sfn|Ramet|2010|p=118}}
 
Парламент Хрватске је 22. децембра 1990. изгласао [[устав Хрватске|нови Устав]], са променом статуса Срба у Хрватској који су тако од конститутивног народа постали национална мањина{{sfn|Bethlehem|Weller|1997|p=25}}. На основу пописа из 1991. (''Попис становништва домаћинстава, станова и пољопривредних господарстава 31. март 1991''), у Хрватској је живело око 12% Срба<ref>{{cite web| url = http://www.aimpress.ch/dyn/trae/archive/data/200104/10409-008-trae-zag.htm | title = www.aimpress.ch, „Попис становништва у Хрватској“ | publisher = Aimpress.ch | date = | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.demobalk.org/collecte/cr/CROATIA_CENSUS_2001.pdf | title = {www.demobalk.org}-, „Попис становништва у Хрватској, 2001“ | format = PDF | date = | accessdate = 18. 3. 2012. | archive-url = https://web.archive.org/web/20160306043425/http://demobalk.org/collecte/cr/croatia_census_2001.pdf | archive-date = 066. 033. 2016 | dead-url = yes | df = }}</ref> од укупно око 4,7 милиона становника. За време пописа [[1910]]. у Хрватској и Славонији било је 24,5% Срба {{чињеница| date = 02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->. До пада броја Срба дошло је услед спроведеног геноцида у Другом светском рату. Резултате новог пописа хрватска власт је користила као аргумент за одузимање правног статуса српском народу у Хрватској што је подстакло даље заоштравање хрватско-српских односа. Након ратификације Устава многи Срби су почели да губе посао у државној администрацији у Хрватској. Ово је изазвало додатне тензије.<ref>{{cite web| title = Second Class citizens:The Serbs of Croatia (HRW annual Report)| url = http://www.hrw.org/reports/pdfs/c/croatia/crosrb99.pdf| date = 1. 3. 1999| publisher = [[Hjuman rajts voč|Human Rights Watch]]}}</ref>{{sfn|Kaldor|2006|pp=35–36}}
 
У исто време, [[Словенија]] је такође била на путу ка својој независности. Словенија је организовала референдум о својој независности [[23. децембар|23. децембра]] 1990, дан после доношења новог устава у Хрватској. На референдуму се 88% од укупног броја гласача изјаснило за независност Словеније од СФРЈ.
Линија 172 ⟶ 173:
|-
| 21. септембар 1991.
| [[Злочин на Коранском мосту]]<ref>{{cite news| author = V. N. | url = http://novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:455164-Godisnjica-ubistva-vojnika-JNA-u-Karlovcu | title = Годишњица убиства војника ЈНА у Карловцу („Вечерње новости“, 21. септембар 2013) | publisher = Novosti.rs | date = | accessdate = 23. 8. 2014.}}</ref>
|-
| септембар 1991.
Линија 273 ⟶ 274:
Само у [[Сисак|Сиску]] је [[Нестанци Срба у Сиску|нестало и вероватно ликвидирано око 100 Срба цивила]]{{sfn|Ramet|2010|p=263}}, а у Осијеку је убијено стотинак<ref>http://www.b92.net/download/osijek/doc05.pdf</ref> српских цивила.
 
Срби су одвођени из Загреба и на Пакрачкој пољани, ликвидирано је око 280 српских цивила из градова. Само у ноћи између [[16. октобар|16.]]. и [[17. октобар|17. октобра]] 1991. године у граду Госпићу, припадници хрватске војске хапсе 150{{чињеница| date = 02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> Срба и [[Масакр у Госпићу|одводе их у непознатом правцу]]. Међу њима је било 48 жена.
 
Хрватске снаге спроводе од [[30. октобар|30. октобра]] до [[4. новембар|4. новембра]] 1991. операцију [[Операција Откос 10|Откос 10]], са циљем да се подручја [[Bilogora|Билогоре]] и [[Грубишно Поље|Грубишног поља]] очисте од снага територијалне одбране и српског становништва. У овој успешној операцији, цело подручје Билогоре и Грубишног поља, као и град [[Дарувар]], стављени су под контролу Хрватске, убијено је 30 а више од 4.000 Срба је протерано. Паралелно са овом операцијом, Хрватска спроводи и акцију [[Операција Оркан 91|Оркан 91]], којом су места [[Липик]] и [[Пакрац]] такође очишћена и заузета. Подручје западне Славоније које је контролисала Република Српска Крајина значајно је умањено.
Линија 281 ⟶ 282:
| title =
| quote = Рата не било да га Хрватска није желела али ми смо проценили да само тако можемо остварити самосталност.
| author = Фрањо Туђман, председник Хрватске на тргу Бана Јелачића, у обраћању хрватском народу, [[24. март]]а [[1992]].<ref>{{cite web| url = http://www.milosevic-trial.org/trial/2002-01-30S.htm | title = Vesti - januar 2002. godine | publisher = Milosevic-trial.org | date = 30. 1. 2002. | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref>
| source =
| align = right
Линија 291 ⟶ 292:
На дан [[7. јануар]]а [[1992]]. [[Емир Шишић]], пилот ЈНА је оборио хеликоптер [[Европске заједнице]] који је ненајављено летео из Београда у Хрватску преко ваздушног простора Мађарске.{{sfn|Bethlehem|Weller|1997|p=33}} Том приликом је погинуло 5 посматрача.
 
Европска заједница је признала Хрватску [[15. јануар]]а 1992.{{sfn|Goldstein|1999|p=238}} Након овог признања, ЈНА се по споразуму постепено повлачила из Хрватске. Хрватска је постала чланица Уједињених нација [[22. мај]]а 1992.<ref>{{cite web| url = http://www.un.org/News/Press/docs/2006/org1469.doc.htm | title = United Nations Member States | publisher = Un.org | date = | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref> ЈНА се постепено повлачила из Хрватске, а Срби из Крајине задржали су своје територије.
 
[[Датотека:Destroyed_tank_on_the_road_to_Drnis_1.jpg|220п|Уништени тенк код [[Дрниш]]а|мини]]
Линија 306 ⟶ 307:
 
=== 1993. ===
[[Операција Масленица]], од [[22. јануар]]а па до краја [[1993]]. године, одвијала се на [[Равни Котари|Равним Котарима]] и у залеђу [[Бенковац|Бенковачке]] општине. У овој операцији заузети су: [[Масленица]], [[Новиград]], [[Аеродром Задар|аеродром Земуник]], Равни Котари и села [[Доњи Кашић|Кашић]], [[Црно]], [[Смоковић]], [[Мурвица]], [[Земуник Доњи|Земуник]] (део), [[Пољица|Пољице]], [[Ислам Грчки]]<ref>{{cite web| url =https://www.24sata.hr/news/akcija-maslenica-u-krajini-je-tad-zavladala-totalna-panika-557412 | title = Akcija Maslenica: U Krajini je tad zavladala totalna panika...| publisher = 24sata | date = 22. 1. 2018.| accessdate = 30. 8. 2018.}}</ref>. Заузета је већа територија од стране Хрватске војске, Република Српска Крајина након ове операције није више имала излаз на [[Јадранско море|Јадран]]. Погинуло је 348 српских цивила, у збеговима умрло још 165 лица<ref name="РТВ 22. јан 2011.">{{cite web| title = Годишњица страдања Срба у акцији „Масленица“| publisher = Радио-телевизија Војводине| url = http://rtv.rs/sr_ci/hronika/godisnjica-stradanja-srba-u-akciji-maslenica_235001.html | date = 22. 1. 2011}} {{ср}}</ref>, а прогнано око 10.000.
 
[[Операција Медачки џеп]] извршена је у септембру 1993. године, кад су хрватске снаге опустошиле малу област у планинама у личком региону, што је изазвало међународни инцидент{{чињеница| date = 12. 2013. }}<!--mrtva veza-->. Убијено је 88 људи, међу њима већи број стараца и жена. Несталим важи још 4 лица искључиво старијих годишта, а све процене говоре да су и они убијени. У овој агресији хрватске војске на српску територију није било рањених. Села [[Дивосело]], [[Читлук]] и [[Почитељ]] сравњена су са земљом. Након престанка операције потписан је споразум којим се вршила демобилизација Медачког џепа и његово стављање под пуну контролу УН. Током спровођења споразума дошло је до сукоба између канадских и хрватских војних снага. Оваква промена једног дела трупа УН у нетолерисању кршења резолуција и спровођењу споразума била је изненађење јер су трупе УНПРОФОР-а најчешће избегавале борбу и нису биле мотивисане да узму учешће у процесе спровођење мира.
 
После ове операције и оваквог одговора УНПРОФОР-а, Хрватска војска није извршила ниједну офанзивну акцију следећих 12 месеци. Углавном је наставила рат у Босни. [[Хашки трибунал]] је касније испитивао хрватске официре [[Јанко Бобетко|Јанка Бобетка]], [[Рахим Адеми|Рахима Адемија]] и [[Мирко Норац|Мирка Норца]] због оптужби за [[ратни злочини|ратне злочине]] током ове акције.
 
=== 1994. ===
Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман потписују [[Вашингтонски споразум (1994)|споразум]] [[18. март]]а у [[Вашингтон]]у<ref>{{cite web | last = Dalibor | first = Parać | url = http://www.bhdani.com/default.asp?kat=txt&broj_id=496&tekst_rb=11 | title = Nezavisni magazin BH DANI - ONLINE | publisher = Bhdani.com | date = 15. 12. 2006. | accessdate = 18. 3. 2012. | archive-url = https://web.archive.org/web/20101120201400/http://bhdani.com/default.asp?kat=txt&broj_id=496&tekst_rb=11 | archive-date = 20. 11. 2010 | dead-url = yes | df = }}</ref> о оснивању Босанско-Хрватске Федерације. Овим споразумом Хрватска склапа мир са бошњацима чиме врши тактичке припреме за борбу против Срба.
 
Марта 1994. власти Крајине су потписале споразум о прекиду ватре.
 
Крајем 1994. хрватска војска је неколико пута интервенисала у Босни: од [[1. новембар|1.]]. до [[3. новембар|3. новембра]] у [[Битка за Купрес (1994)|операцији Цинцар]] код [[Купрес]]а, и од 29. новембра до [[24. децембар|24. децембра]] у операцији [[Операција Зима '94|Зима 94]] на [[Динара|Динари]] и код [[Ливно|Ливна]]. Ове операције су предузете да би се смањио притисак на [[Бихаћ]]ки џеп, и да би се пришло [[Книн]]у са севера и тако га окружити са три стране.
 
Током овог периода вођени су неуспешни преговори између власти Хрватске и Републике Српске Крајине у којима су посредовале УН. Теме су биле отварање за саобраћај дела [[Ауто-пут Братство и јединство|ауто-пута Загреб-Славонски Брод]] код [[Окучани|Окучана]], као и статус Срба у Хрватској.
Линија 326 ⟶ 327:
У лето 1995. године, хрватске и бошњачке снаге су се удружиле и заузеле стратешки важне босанске градове који су до тада били под контролом тамошњих Срба: [[Гламоч]], [[Босанско Грахово]] и [[Дрвар]], као и доње [[Ливањско поље]]. Овим је пресечена линија снабдевања Срба у Хрватској и опкољен град [[Книн]] са три стране.
 
[[Операција Олуја]] је почела рано изјутра, [[4. август]]а. НАТО авион је бомбардовао српски радар на планини [[Пљешевица (Лика)|Пљешевици]]<ref name="Олуја">{{cite web| url = http://www.rtv.rs/sr/vesti/pod_lupom/2007_08_04/vest_27230.jsp | title = Олуја - злочин без казне | publisher = Rtv.rs | date = 20. 10. 2009. | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref>, а затим је почела масовна артиљеријска паљба на фронту дугом 630&nbsp;km.<ref name="Олуја"/> Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су пробиле фронт и убрзо заузеле Книн 5. августа, и већи део северне [[Далмација|Далмације]]. До 6. августа, 1. хрватска гардијска бригада је извршила пробој на територију око града [[Слуњ]]а, северно од Плитвица, и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са босанским снагама на западу Босне. Увече [[7. август]]а, операција је званично завршена јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Завршетком операције Олуја окончане су војне операције у овом рату.
 
=== Егзодус ===
Током операције [[Олуја]] догодио се масовни егзодус српског народа.<ref>{{cite web| url = http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=03&nav_id=257994 | title = Б92 - Вести - Тадић: Казнити одговорне за Олују | publisher = B92.net | date = 3. 8. 2007. | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref> Непрегледне колоне становника у колима, запрегама, на тракторима, приколицама, као и пешке, могле су се видети на путевима ка Србији. Овај догађај је медијски пропраћен али није постојала јединствена и снажна политичка реакција међународне заједнице. Различите су процене о укупном броју том приликом избеглих Срба. Колоне избеглица биле су бомбардоване од стране хрватске војске, што су потврдили и посматрачи УН.<ref>[http://www.hrw.org/reports/1996/Croatia.htm Croatia], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
 
Повратак ових људи у своја родна места траје и дан-данас.
Линија 336 ⟶ 337:
Након рата променила се политичка подела југоисточне Европе. Као последица победе хрватских власти укинута је [[Република Српска Крајина]]. Хрватска је још током овог рата била призната као независна држава. [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] више није постојала. Током овог рата [[Србија]] и [[Црна Гора]] формирале су заједничку државу под називом [[Савезна Република Југославија]] која је требала наставити континуитет СФРЈ.
 
Такође, променила се и војно безбедносна слика на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Некадашња Југославија сматрана је по јачини петом војном силом на свету<ref>{{cite web| url = http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2003/300-301/300-301_4.html | title = (Де)мистификација војне силе: ''Први је страдао мит о ЈНА као петој оружаној сили света'' | publisher = Yurope.com | date = | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref>. Она више није постојала, а уместо ње је током рата на истом простору настало пет нових држава са својим војно безбедносним снагама: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија и СР Југославија.
 
Током рата је од 465 православних цркава спаљено и срушено 87, а оштећено 195.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/386066/Sto-ne-zapale-u-ratu-dokrajce-u-miru Што не запале у рату, докрајче у миру („Политика”, 1. август 2017)]</ref>
 
=== Избеглице ===
[[Датотека:Croatia-demography.png|мини|десно|250п|Демографски развој у Хрватској током сукоба и после (1992—20031992-2003)]]
На демографском дијаграму{{чињеница| date = 03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.--> од 1992—2003. уочава се тренд наглог пада броја становника у периоду 1992-96. што је период рата и времена непосредно након рата. Овај тренд показује разлику на почетку овог периода и на крају од око 300.000 људи, односно популација Хрватске је пала са око 4,7 милиона на 4,4 милиона становника. Ипак, из овог дијаграма се не може уочити колико је број настрадалих а колики број избеглих.
 
Формирана су прихватилишта за избеглице током рата од стране суседних земаља али таква прихватилишта су постојала и у другим државама, као нпр. Канади.
Линија 353 ⟶ 354:
Према српским и руским изворима:
* 447.316 људи је расељено
** око 251.000 избегло је од 1991. до 1993.<ref>Радослав И. Чубрило, Биљана Р. Ивковић, Душан Ђаковић, Јован Адамовић, Милан Ђ. Родић и др. Српска Крајина. — Београд: Матић. (2011). стр. 304.</ref><ref>Елена Гуськова. История югославского кризиса (1990—2000). — М.: Русское право/Русский Национальный Фонд. 2001. {{page| year = 1991| isbn = 978-5-94191-003-8| pages = 213}}</ref>
** око 250.000 људи је избегло током и непосредно након [[Операција Олуја|операције Олуја]].<ref>Štrbac, Savo. «Zločini nad Srbima na prostoru Hrvatske u periodu 90-99» Veritas – Bilten (Decembar 1999)</ref><ref>Новаковић Коста. Српска Крајина: (успони, падови уздизања). — Београд; Книн: Српско културно друштво Зора. {{page| year = 2009| isbn = 978-86-83809-54-7| pages = 497}}</ref><ref>[http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 Операция "Олуя" - падение Сербской Краины] {{Webarchive| url = https://www.webcitation.org/6DpOFrdOP?url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=4303 | date = 21. 011. 2013 }}, Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
 
Према хрватским изворима:
* око 90.000<ref>{{cite web| url = http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/0/d0cd11bdf1350357802566d60046e3b7?Opendocument | title = Chargé d'affaires, a.i | publisher = Unhchr.ch | date = | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref> је избегло након операције Олуја.
 
Према међународним изворима:
* око 300.000 ([[Амнести интернашонал]]{{чињеница| date = 03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->) а у августу 2005, око 200.000 избеглица након операције Олуја је још увек дислоцирано у суседним државама.
* око 200.000 ([[Би-Би-Си|BBC]])<ref>{{cite web| last = Prodger| first = Matt | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4747379.stm | title = BBC | publisher = BBC News | date = 5. 8. 2005. | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4125640.stm | title = BBC | publisher = BBC News | date = 5. 8. 2005. | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref> је избегло током операције Олуја
* око 250.000 ([[Организација уједињених нација|УН]]) избегло је непосредно пред, током и након операције Олуја
* око 150.000-300.000 ([[Хашки трибунал|Међународни кривични трибунал за бившу Југославију]]).<ref>{{cite web| url = http://www.b92.net/specijal/oluja/index.php?nav_id=174467 | title = Ратни злочини засењују успомене на победу | publisher = B92.net | date = | accessdate = 18. 3. 2012.}}</ref>
 
=== Опасност од минских поља ===
[[Датотека:NE_PRILAZITE_-_NA_OVOM_PODRUCJU_JE_VELIKA_OPASNOST_OD_MINA_(Hrvatska,_7_Travanj_2007).jpg|мини|Опасност од мина]]
У ратом захваћеним подручјима је и данас опасност од мина и других неексплодираних убојних средстава веома реална. Та опасност је најизраженија на бившим линијама фронта. Процењује се, да на целом подручју Хрватске постоји још око 240.000 мина и других неексплодираних убојних средстава{{чињеница| date = 12. 2013. }}<!--mrtva veza-->. Пошто минска поља највећим делом нису картографисана, њихово чишћење је веома отежано. Највише су погођене следеће области:
[[Датотека:Croatia minefields.png|мини|лево|100п|Мине у Хрватској 1995.]]
* Источна Славонија (30 до 50 -{km}- пре границе са [[Србија|Србијом]] и према граници са [[Мађарска|Мађарском]], посебно око [[Вуковар]]а и [[Винковци|Винковаца]]);
Линија 381 ⟶ 382:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Врцељ| first = Марко| title = Рат за Српску Крајину: 1991-1995| year = 2002| publisher = Српско културно друштво Зора| location = Београд/Книн| isbn = 978-86-83809-06-6| language = sr| pages = 254}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Ramet| first = Sabrina P.| authorlink = Сабрина П. Рамет | title = Central and Southeast European Politics since 1989| url = http://books.google.com/books?id=oFXdiS25N78C&pg=PA263| year = 2010| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-1-139-48750-4| pages = 263}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Kaldor| first = Mary| title = New & Old Wars| url = http://books.google.com/books?id=7hFnQezB6_sC&pg=PA35| year = 2006| publisher = Polity| isbn = 978-0-7456-3864-5| pages = 35–36}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Parenti| first = Michael| authorlink = Мајкл Паренти| title = To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia| url = http://books.google.com/books?id=qWbGftW07WoC&pg=PA45| year = 2002| publisher = Verso| isbn = 978-1-85984-366-6| pages = 45-}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Goldstein| first = Ivo| authorlink = Иво Голдштајн| title = Croatia: A History| url = http://books.google.rs/books/about/Croatia.html?id=HJexhW3C0TIC&redir_esc=y| year = 1999| publisher = McGill-Queen's Press| isbn = 978-1-85065-525-1|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Bethlehem| first = Daniel L.| last2 = Weller| first2 = Marc| title = The 'Yugoslav' Crisis in International Law: General Issues| url = http://books.google.com/books?id=dY7shKpJ2B0C&pg=PR33| year = 1997| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-46304-1|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Crnobrnja| first = Mihailo| authorlink = Михајло Црнобрња| title = The Yugoslav Drama| year = 1996| url = http://books.google.rs/books?id=b4qLMLGC9_wC&pg=PA93&hl=sr&source=gbs_toc_r&cad=4#v=onepage&q&f=false| publisher = McGill-Quenn's University Press| location = | isbn = 978-0-7735-1429-4}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Hajdinjak| first = Marko| title = Smuggling in Southeast Europe: The Yugoslav Wars and the Development of Regional Criminal Networks in the Balkans| url = http://books.google.com/books?id=srjE2eFi_nsC&pg=PA9| year = 2002| publisher = CSD| isbn = 978-954-477-099-0|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Đokić| first = Dejan| authorlink = Дејан Ђокић| title = Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918-1992| url = https://books.google.com/books?id=ZMyZdvTympMC&pg=PA255| year = 2003| publisher = C. Hurst & Co. Publishers| isbn = 978-1-85065-663-0|p=255|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Jović| first = Dejan| authorlink = Дејан Јовић| title = Yugoslavia: A State that Withered Away| url = https://books.google.com/books?id=Po03enYpbqsC&pg=PA248| year = 2009| publisher = Purdue University Press| isbn = 978-1-55753-495-8|pp=248–253|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Шушић| first = Славољуб Б.| title = Од Бриона до Дејтона : хронологија кризе на простору Југославије : 1990-1995| year = 2003| publisher = Војноиздавачки завод| location = Београд| isbn = 978-86-335-0130-9|pages=}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Југославија. Председништво | first = | title = Od mira do rata : dokumenta Predsedništva SFRJ 1991. Tom 1, (januar - mart 1991)| year = 2011| publisher = Institut za savremenu istoriju : Fond za humanitarno pravo| url = http://www.academia.edu/34959766/Od_mira_do_rata._Dokumenta_Predsedni%C5%A1tva_SFRJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Илија|authorlink=Илија Петровић (историчар)|title=Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема|year=1994|location=Нови Сад|publisher=Цветник|url=https://books.google.com/books?id=XQTXoAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Илија|authorlink=Илија Петровић (историчар)|title=Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем|year=1996|location=Нови Сад|publisher=Цветник|url=https://books.google.com/books?id=LWqOGAAACAAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рат_у_Хрватској”