Бузау — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м gradovi pobratimi
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Град у Румунији
| назив = Бузау
| изворни_назив = ''-{Buzău}-''
| слика = Bz palat ziua.jpg
| локација = Buzau in Romania.png
Ред 11:
| надморска_висина = 95
| површина = 81,3
| становништво = 115494<ref>{{cite web|url=http://www.kia.hu/konyvtar/erdely/erd2002/etnii2002.zip|title=Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii|publisher=Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație)|accessdate=6. 8. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_Tab_8.xls|title=Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune|publisher=[[Institutul Național de Statistică]] din România|accessdate = 055. 088. 2013|date=јул 2013}}</ref>
| извор_становништво =
| година_становништво = 2011
| густина = 1.637
| поштански_код =
| позивни_број =
| регистарска_ознака =
| побратими = Oudenaarde, Ајос Димитриос, Баођи
Ред 44:
Подручје Бузауа први пут се у списима помиње у [[антички Рим|староримско]] доба (око 400. године н. е.). Тада се оно спомиње у вези са покрштавањем месног становништва. Из тог времена потичу и данас откривени гробови.
 
Током [[средњи вијек|средњег века]] Бузау добија изванредни значај и представља трговачко и културно средиште. Постоје писани подаци да је град већ у [[12. век]]у био утврђен зидинама са 4 градске капије. Име Бузау као трговачког града први пут се спомиње 1431. године. Године [[1500]]., влашки двор образује епископију у граду, која је била надлежна за источни део [[Влашка|Влашке]]. У то време Бузау је четврти град по величини у земљи. Град је истовремено прерастао у веома важно трговачко средиште са „базаром“. Током раздобља [[16. век|16.]]. и [[17. век]]а у граду се насељавају и [[Срби]] и [[Бугари]], пребеглице са [[османско царство|отоманског]] подручја.
[[Датотека:Bz dacia square.jpg|мини|250 п|десно|Главни градски трг Дакија]]
[[Датотека:RO BZ Railway station.jpg|мини|250 п|десно|Градска железничка станица]]
 
На прелазу у савремено доба ([[18. век]]) неколико ратова вођених између [[Турци|Турака]] и [[хришћани|хришћанских]] сила северно од [[Влашка|Влашке]] на овом подручју довело је до потпуног уништења града. Додатни ударац биле су и епидемије које су пратиле ратна страдања. Последње страдање град било је [[1821]]. године због [[Грчки рат за независност|Грчког устанка]], после чега се приступило образовању савремног града на свим његовим пољима. У првој пловини [[19. век]]а град се брзо развија, отварају се школе, уводи се улично осветљење, трасирају улице у што правилније. И привремено трогодишње заузеће града (1853-56.1853—56) од стране [[Руско царство|руске војске]] током [[Кримски рат|Кримског рата]]. До [[Први светски рат|Првог светског рата]] Бузау добија градску болницу, позориште, градску кућу, железничку станицу.
 
После [[Први светски рат|Првог светског рата]] град се постепено развија у индустријско средиште са савременим улицам и трговима. 1944. године војска [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССРа]] је ушла у град, што је означило почетак [[комунизам|комунистичке]] владавине у [[Румунија|Румунији]]. Град доживљава буран развој у следећим деценијама, повезан са масовном изградњом и индустријализацијом, али је то било праћено рушењем бројних вредних старих четврти и зграда. Град се и дан-данас опоравља од овако крупних и често непотребних мера и постепено развија у новим условима.
Ред 66:
== Галерија ==
<gallery>
СликаДатотека:Bz biblioteca.jpg|Градска библиотека
СликаДатотека:Bz cuzavoda.jpg|Стара градска улица
СликаДатотека:Bz catedrala.jpg|Градски катедрални храм Румунске православне цркве
СликаДатотека:Bz tribunal.jpg|Палата правде
FileДатотека:Buzau DAC bus 1.jpg|Аутобус "ДАК" (2005. године)
FileДатотека:Fabrica de prefabricate din beton Buzau.JPG|Префабрикованих бетонских фабрика, 1972. године
</gallery>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бузау