Стефан Урош III — разлика између измена

| династија = [[Датотека:Crveni dvoglavi orao (glavni heraldicki simbol srednjovekovne Srbije u doba Nemanjica).jpg|20п]] [[Немањићи]]

| отац = [[Стефан Урош II Милутин]]

| супружник = [[Теодора Смилец]], [[Марија Палеолог, краљица Србије|Марија Палеолог]]

| деца = [[Стефан Душан|Стефан Урош IV Душан]], [[Теодора Немањић|Теодора]], [[Симеон Синиша Немањић|Симеон Синиша]], [[Јелена Немањић Шубић|Јелена]], [[Душиц Немањић]]

 

== Младост ==

 

Упркос томе што је Стефан Урош III вероватно рођен из незаконитог брака до побуне против оца (1313/14) он је био означен за наследника престола. О томе јасно сведочи његово име. Прво поуздано појављивање Стефана Уроша III у изворима везано је за вазални положај Србије према Татарима. Око 1292. краљ Стефан Урош II Милутин је са братом Драгутином преотео од Бугара област Браничева, али је то довело до рата са бугарским владарем Видина [[Династија Шишмановића|Шишманом]].<ref name="ДоВла"/> Када је [[Србија]] поразила и Шишмана и освојила Видин, запретила је опасност да буде нападнута од Шишмановог врховног господара татарског кана [[Ногај]]а. Да би избегао сукоб са њим Стефан Урош II Милутин је морао Татарима послати као таоце свог сина Стефана Уроша III и још неколико чланова из властеоских кућа. Србија је постала вазал татарског кана Ногаја 1293/94. Стефан Урош III је остао међу [[Татари]]ма најмање до 1297. године, тј. почетка њиховог рата око власти,{{sfn|Узелац|2015|p=210, 219-224, 238-239}}{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=92}}а можда и до Ногајеве смрти и погибије у том сукобу 1299. Са погибијом Ногаја Србија је престала бити вазал Татара.<ref>{{citation | last=Fine | first = John Van Antwerp | title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest | publisher = University of Michigan Press |year=1994 |isbn=978-0-472-08260-5 | url = https://books.google.com/books?id=Hh0Bu8C66TsC|p=221}}</ref>