Ирска — разлика између измена

| име 2= {{јез-ирс|Éire}} <br />
{{јез-шкот|Airlann}} <br />
{{јез-енгл|Ireland}}

| држава 1= ИРЛ <br />
[[Даблин]]

| држава 2= ВБ <br />
[[Белфаст]]

| геологија=Континентално острво<ref name="irlgeog">{{cite web |url=http://www.gov.ie/en/essays/geography.html |title=Geography of Ireland |publisher=[[Government of Ireland]] |access-dateaccessdate=11. November11. 2009 |last=Nolan |first=William |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20091124012641/http://www.gov.ie/en/essays/geography.html |archivedate=24. November11. 2009 |df=dmy-all }}</ref><ref name="royle">{{cite journal |last=Royle |first=Stephen A. |title=Beyond the boundaries in the island of Ireland |url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2212682112000297 |access-dateaccessdate=28. June6. 2017 |journal=Journal of Marine and Island Cultures |volume=1 |issue=2 |date=1. December12. 2012 |pages=91–9891-98 |doi=10.1016/j.imic.2012.11.005}}</ref>

| датум пописа=2011 <ref name=popis2011>{{cite web|url=http://www.nisra.gov.uk/Census/Historic_Population_Trends_(1841-20111841—2011)_NI_and_RoI.pdf |title=Historial Population Trends – 1841 – 2011, NISRA |format=PDF |accessdate = 20. 10. 2013.}}</ref><ref name="2011population">The 2016 population of the Republic of Ireland was 4,761,865 and that of Northern Ireland in 2011 was 1,810,863. These are Census data from the official governmental statistics agencies in the respective jurisdictions:

* {{cite web |url=http://www.cso.ie/en/media/csoie/newsevents/documents/census2016summaryresultspart1/Census2016SummaryPart1.pdf|title=Census 2016 Summary Results - Part 1|author=Central Statistics Office, Ireland|publisher=Central Statistics Office, Ireland|location=Dublin|date=April 2017|access-dateaccessdate=31. December12. 2017 }}

* {{cite web |url= https://www.nisra.gov.uk/statistics/census/2011-census |title=2011 Census |author=Northern Ireland Statistics and Research Agency |publisher=Department of Finance |location=Belfast |dateyear=2012 |access-dateaccessdate=31. December12. 2017 }}</ref>

'''Ирска''' ({{јез-ирс|Éire}}; {{јез-шкот|Airlann}}; {{јез-енгл|Ireland}}) острво је у северном [[Атлантски океан|Атлантику]] западно од [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], од које је одвојено [[Северни пролаз|Северним пролазом]], [[Ирско море|Ирским морем]] и [[Пролаз Светог Ђорђа|Пролазом Светог Ђорђа]]. Друго је по величини међу [[Британска острва|Британским острвима]]. У Европи је треће а у свету је двадесето острво по величини.<ref name='unep'>{{cite web|url=http://islands.unep.ch/Tiarea.htm|title=Islands by Area|date = 18. 2. 1998.|work=UN System-Wide Earthwatch |publisher=United Nations Environment Programme |accessdate = 30. 8. 2008.}}</ref>

Чине је покрајине: [[Алстер]], [[Манстер]], [[Конот]] и [[Ленстер]]. Укупно на острву има 32 округа. Политички, Ирска је подељена између [[Република Ирска|Републике Ирске]], која обухвата пет шестина острва, и [[Северна Ирска|Северне Ирске]], дела [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], која обухвата преостали део на североистоку острва. Број становника износи око 6,4 милиона.<ref>{{cite web |url= http://www.cso.ie/en/census/census2011reports/census2011thisisirelandpart1/ |title=This is Ireland: Highlights from Census 2011 Part 1 |publisher=[[Central Statistics Office (Ireland)|Central Statistics Office]] |page=94 |date=March 2012 |access-dateaccessdate=28. May05. 2014.|pages=94}}</ref><ref>{{cite web |url= http://www.nisra.gov.uk/Census/key_report_2011.pdf |date=December 2012 |title=Census 2011, Key Statistics for Northern Ireland |publisher=Department of Finance and Personnel's Northern Ireland Statistics and Research Agency |pageaccessdate=132. |access-date=2 February. 2014 |dead-url=yes |archive-url= https://web.archive.org/web/20121224033625/http://www.nisra.gov.uk/Census/key_report_2011.pdf |archive-date=24. December12. 2012 |df= |pages=13}}</ref> Нешто мање од 4,6 милиона живи у Републици Ирској док нешто више од 1,8 милиона живи у Северној Ирској.<ref name=popis2011 />

Рељеф острва карактеришу ниске планине које окружују средишњу равницу, са неколико пловних река које се протежу ка унутрашњости. Острво има бујну вегетацију, као последицу благе, али променљиве океанске климе, коју не карактеришу температурни екстреми. Густе шуме прекривале су острво све до [[средњи вијек|средњег доба]]. Шуме су 2013. заузимале једанаест посто површине острва, док је европски просек тридесет пет посто,<ref name=guardexa>{{cite web |url=http://www.guardian.co.uk/environment/datablog/2009/sep/02/total-forest-area-by-country |title=Total forest coverage by country |last=Brown|first=Felicity|publisher=The Guardian |date = 2. 9. 2009. |work=Environment Data |accessdate = 24. 10. 2011. }}</ref><ref name=epa2>{{cite web|url=http://www.epa.ie/media/00061_EPA_SoE12_Chp07.pdf |title=EPA, Land Use Cover |publisher=Epa.ie |accessdate = 7. 5. 2013.}}</ref><ref name=forest>{{cite web |url=https://www.agriculture.gov.ie/media/migration/forestry/forestservicegeneralinformation/ForestStatisticsIreland2017090318.pdf |title=Forest Statistics - Ireland 2017 |publisher=[[Department of Agriculture, Food and the Marine]] |access-dateaccessdate=29. January1. 2019 |pages=3, 63}}</ref> и највећи део њих су неаутохтоне четинарске [[Плантажа|плантаже]].<ref name=forest2>[https://www.irishtimes.com/culture/heritage/native-trees-cover-just-2-of-ireland-how-can-this-be-increased-1.3553824 "Native trees cover just 2% of Ireland. How can this be increased?"]. ''[[The Irish Times]]'', 6 July 2018. RetrievedПриступљено 29 January 2019.</ref><ref name=forest3>[https://www.irishtimes.com/culture/heritage/ireland-s-native-woodlands-are-quietly-disappearing-1.3529317 "Ireland’s native woodlands are quietly disappearing"]. ''[[The Irish Times]]'', 19 June 2018. RetrievedПриступљено 29 January 2019.</ref> У Ирској постоји 36 аутохтоних врста [[сисари|сисара]].<ref name="Costello, M.J 93" >Costello, M.J. and Kelly, K.S., 1993 ''Biogeography of Ireland: past, present and future'' Irish Biogeographic Society Occasional Publications Number 2</ref> [[Climate of Ireland|Ирска клима]] је под [[oceanic climate|утицајем Атланског океана]] и стога је веома умерена,<ref>"[https://www.met.ie/climate-ireland/climate-of-ireland.asp Climate of Ireland]. [[Met Éireann]]. RetrievedПриступљено 25 November 2017</ref> и зиме су блаже него што би се очекивало од тако северне области, мада су лета хладнија него у континенталној Европи. Кишне падавине и облачни покривач су изобилни.

Људи су настанили Ирску око 8000 година пре нове ере.<ref name=BBC2016-03-21>{{cite news |title=Earliest evidence of humans in Ireland |work=[[BBC News Online]] |publisher=[[British Broadcasting Corporation]] |date=21. March03. 2016. |url= https://www.bbc.co.uk/news/science-environment-35863186 |access-dateaccessdate=21. March03. 2016.}}</ref> [[Келти]] су владали овим острвом од првог века нове ере до 17. столећа. Христијанизација острва спровођена је од петог века. Након [[норманска инвазија Нормана|инвазије Нормана]] у 12. веку [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] је покушала да овлада острвом, међутим, то је успела тек током Тјудорових похода у 16. и 17. веку. Ови догађаји довели су до доласка колониста из Британије. У последњој деценији 17. века, почела је да се спроводи политика тзв. ''[[протестантски успон|протестантског успона]]'' ({{јез-енгл|Protestant Ascendancy}}) с циљем сиромашења већинских католика и протестантских дисидената. Она је настављена и у 18. веку. Ирска је 1801. постала део [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске]]. Ирски рат за независност почетком 20. века довео је до поделе острва, стврањем [[Ирска Слободна Држава|Ирске Слободне Државе]], и Северне Ирске, која је остала део Уједињеног Краљевства. Северну Ирску су у раздобљу од краја шездесетих до деведесетих година 20. века потресали немири. Након политичког споразума из 1998. дошло је до смиривања тензија. Године 1973. оба дела Ирске постала су део [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]]. Ирска култура је имала велики утицај на друге културе, посебно књижевност, и у нешто мањој мери наука и образовање.

|source 1 = Met Éireann<ref name=Metrecords>{{cite web |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161216004316/http://www.met.ie/climate-ireland/weather-extremes.asp |archivedate=16. December12. 2016 |url=http://www.met.ie/climate-ireland/weather-extremes.asp |title=Irish Weather Extremes |publisher=Met Éireann |accessdate=15. December12. 2016}}</ref>

|source 2 = The Irish Times (November record high)<ref>{{cite web|url=http://www.irishtimes.com/news/environment/balmy-start-to-november-sees-record-temperatures-1.2414099|title=Balmy start to November sees record temperatures|authorlast=Dan Griffin|first=Dan|publisher=[[Irish Times]]|date=2. November11. 2015|accessdate=2. November11. 2015}}</ref>

{{Refbeginrefbegin|30em}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Arnold |first=Bruce |title=Irish Art: A Concise History |publisher=Thames & Hudson |dateyear=1977 |location=London |page=180 |isbn=978-0-500-20148-0|pages=180}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Becker |first1first=Annette |last2=Wang |first2=Wilfried |title=20th-century Architecture: Ireland |publisher=Prestel |dateyear=1997 |location=Munich |page=198 |isbn=978-3-7913-1719-9|pages=198}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Collins |first1first=Neil |last2=Cradden |first2=Terry |title=Irish Politics Today |publisher=[[Manchester University Press]] |dateyear=2001 |page=163 |url= https://books.google.com/?id=081Qopn2zbUC |isbn=978-0-7190-6174-5|pages=163}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Cullinane |first=J.P. |dateyear=1973 |title=Phycology of the south coast of Ireland |publisher=University College Cork}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Dennison |first=Gabriel |last2=Ni Fhloinn |first2=Baibre |title=Traditional Architecture in Ireland |publisher=Environmental Institute, University College Dublin |dateyear=1994 |location=Dublin |page=94 |isbn=978-1-898473-09-1|pages=94}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Dooney |first1first=Sean |last2=O'Toole |first2=John |title=Irish Government Today |publisher=Gill and Macmillan |dateyear=1992 |location=Dublin |page=247 |url= http://www.gilleducation.ie/government--politics/government--politics/irish-government-today-3rd-edition |isbn=978-0-7171-1703-1|pages=247}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Ellis |first=Steven G. |title=The Story of the Irish Race: A Popular History of Ireland |dateyear=1921 |publisher=The Irish Publishing Co |location=Ireland |page=768 |url= https://books.google.com/?id=YPgEAAAACAAJ |isbn=978-0-517-06408-5|pages=768}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Fairley |first=J.S. |dateyear=1975 |title=An Irish Beast Book. A Natural History of Ireland's Furred Wildlife |publisher=Blackstaff Press, Belfast |isbn=978-0-85640-090-2|pages=}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Foster |first=Robert Fitzroy |author-link=R. F. Foster (historian) |title=Modern Ireland, 1600–1972 |publisher=Penguin Books |dateyear=1988 |page=688 |url= https://books.google.com/?id=h95zAAAAIAAJ |isbn=978-0-7139-9010-2|pages=688}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Hackney, P. Ed. |title=Stewart and Corry's Flora of the North-east of Ireland |publisher=Institute of Irish Studies, The Queen's University |dateyear=1992 |location=Belfast |isbn=978-0-85389-446-9|pages=}}

* {{Cite journal |last1last=Haigh |first1first=A. |last2=Lawton |first2=C. |title=Wild mammals of an Irish urban forest |journal=The Irish Naturalists' Journal |volume=28 |issue=10 |pages=395–403395-403 |dateyear=2007 |issn=0021-1311}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Hardy |first1first=F. G. |last2=Guiry |first2=M. D. |dateyear=2006 |title=A Check-list and Atlas of the Seaweeds of Britain and Ireland|edition=revised |pages=x, 435 |location=London |publisher=British Phycological Society |isbn=978-3-906166-35-3|pages=}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Herm |first=Gerhard |dateyear=2002 |title=The Celts |location=Ireland |publisher=St. Martin's Press |isbn=978-0-312-31343-2|pages=}}

* {{Cite journal |last=Knowles |first=M.C. |dateyear=1929 |title=The Lichens of Ireland |journal=Proceedings of the Royal Irish Academy |volume=38 |pages=179–434179-434}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Morton |first=O. |dateyear=1994 |title=Marine Algae of Northern Ireland |publisher=Ulster Museum |isbn=978-0-900761-28-7|pages=}}

* {{Cite journal |last=Morton |first=O. |dateyear=2003 |title=The marine algae macroalgae of County Donegal, Ireland |journal=Bulletin Irish Biogeog. Society |volume=27 |pages=3–1643-164}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Nunn |first=J.D. |title=Marine Biodiversity in Ireland and Adjacent Waters |location=Belfast |publisher=Ulster Museum |dateyear=2002 |volume=Proceedings of a Conference 26–27 April 2001 |issue=Publication No. 8}}

* {{Cite book |ref=harv|last=O'Croinin |first=Daibhi |author-link=Dáibhí Ó Cróinín |title=Prehistoric and Early Ireland |publisher=Oxford University Press |dateyear=2005 |page=1219 |url= https://books.google.com/?id=SJSDj1dDvNUC |isbn=978-0-19-821737-4|pages=1219}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Ó Gráda |first=Cormac |title=A Rocky Road: The Irish Economy Since the 1920s |publisher=Manchester University Press |dateyear=1997 |page=246 |url= https://books.google.com/?id=zVHgO4-nkhkC |isbn=978-0-7190-4584-4|pages=246}}

* {{Cite book |ref=harv|last=Oppenheimer |first=Stephen |title=Origins of the British: A Genetic Detective Story |publisher=[[Carroll & Graf]] |dateyear=2006 |location=New York |page=534 |isbn=978-0-7867-1890-0|pages=534}}

* {{Cite book |ref=harv|last=O'Rahilly |first=T. F.|author-link =T. F. O'Rahilly |dateyear=1947 |title=Early Irish History and Mythology |publisher=Medieval Academy of America}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Scannell |first1first=Mary J. P. |last2=Synnott |first2=Donal M. |title=Census catalogue of the flora of Ireland |publisher=Department of Agriculture & Fisheries |dateyear=1972 |location=Dublin}}

* {{Cite journal |last=Seaward |first=M. R. D. |dateyear=1984 |title=Census Catalogue of Irish Lichens |journal=Glasra |volume=8 |pages=1–321-32}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Woodcock |first=N. H. |last2=Strachan |first2=Robin A. |title=Geological History of Britain and Ireland |publisher=Blackwell Publishing |dateyear=2000 |location=Hoboken |page=423 |url= https://books.google.com/?id=dTkKn8Ufzd4C |isbn=978-0-632-03656-1|pages=423}}

* {{Cite book |last1ref=harv|last=Wallis |first1first=Geoff |last2=Wilson |first2=Sue |title=The Rough Guide to Irish Music |publisher=[[Rough Guides]] |dateyear=2001 |page=599 |isbn=978-1-85828-642-6|pages=599}}