|
== Историја ==
Почетком [[4. век пне.|4. века пне.]], 9. Кајминг краљ древне државе Шу је преселио своју престолницу на локацију покрај данашњег [[Pidu District|Писјена]]. Краљ је касније изјавио да је био инспириран причама о краљу Тај од Џоу, те је због тога преселио своју престолницу. Краљ Тај од Џоу био је деда краљу Ву од Џоу, а историја бележи да му је требала година дана да створи град и три године да он постане престолница. Краљ Кајминг је град назвао именом Ченгду, што у дословном преводу значи „постао је престолница”, будући да на [[Кинески језик|кинеском језику]] реч „ченг” значи „постати”, а реч „ду” значи „престолница, средиште”. Такоер, постоји неколико верзија зашто се краљ преселио у Ченгду, док новије теорије о пореклу имена града упућују на неханско становништво и/или њихове језике.
Početkom [[4. vek pne.|4. века pne.]], 9. Kaiming kralj drevne države Shu je preselio svoju prijestolnicu na lokaciju pokraj današnjeg [[Pixian]]a. Kralj je kasnije rekao da je bio inspiriran pričama o kralju Tai od Zhou, te je zbog toga preselio svoju prijestolnicu. Kralj Tai od Zhou bio je djed kralju Wu od Zhou a povijest bilježi da mu je trebala godina dana da stvori grad i tri godine da on postane prijestolnica. Kralj Kaiming je grad nazvao imenom Ченгду, što u doslovnom prijevodu znači "postao je prijestolnica", budući da na [[Kineski jezik|kineskom jeziku]] riječ "cheng" znači "postati", a riječ "du" znači "prijestolnica, središnjica". Također, postoji nekoliko verzija zašto se kralj preselio u Chengdu dok novije teorije o porijeklu imena grada upućuju na ne-Hansko stanovništvo i/ili njihove jezike.
Након што је држава Ђуин освојила државу Шу [[316. пне.|316. године пне]], нови град је основао генерал Xанг Ји (који се заправо противио инвазији на Шу). Та година може се сматрати почетком града Ченгду. У време кинеске [[Династија Хан|династије Хан]], град је преименован у Јìџоу (кин. 益州). Током пада Источне династије Хан, односно у раздобљу Три краљевства, основан је [[Liu Bei|Љу Беј]] на југозападу краљевства Шу-Хан (кин. 蜀汉) са Ченгдуом као главним градом.
Nakon što je država Quin osvojila državu Shu [[316. pne.|316. godine pr. Kr.]], novi grad je osnovao general Zhang Yi (koji se zapravo protivio invaziji na Shu). Ta godina može se smatrati početkom grada Chengua. U vrijeme kineske [[Dinastija Han|dinastije Han]], grad je preimenovan u Yìzhou (kin. 益州). Tоkom pada Istočne dinastije Han, odnosno u razdoblju Tri kraljevstva, osnovan je [[Liu Bei]] na jugozapadu kraljevstva Shu-Han (kin. 蜀汉) sa Chengduom kao glavnim gradom.
Током династије Танг, „песнички бог” [[Ли По|Ли Бај]] (кин. 李白) и „песник мудрац” [[Ту Фу|Ду Фу]] (кин. 杜甫) провели су један део својих живота у граду Ченгду. Dу Фу је тамо живео четири године ([[758|758.]] - [[762|762.]]) те је у својој другој години у Ченгду живео у Цаотангу, тј. кући од траве. Данас је Цаотанг раскошна кућа изграђена у традиционалном стилу [[1078|1078.]] у спомен на песника. Почетком владавине династије Танг, пре више од 1.200 година, Ченгду је постао један од најистакнутијих пословних градова у Кини, док је други био [[Јангџоу]].
Tijekom dinastije Tang, "pjesnički bog" [[Li Po|Li Bаí]] (kin. 李白) i "pjesnik mudrac" [[Tu Fu|Dù Fǔ]] (kin. 杜甫) proveli su jedan dio svojih života u Chengduu. Dù Fǔ tamo je živio četiri godine ([[758|758.]] - [[762|762.]]) te je u svojoj drugoj godini u Chenguu živio u Caotángu, tj. kućici od trave. Danas je Caotáng raskošna kuća izgrađena u tradicionalnom stilu [[1078|1078.]] u spomen na pjesnika. Početkom vladavine dinastije Tang, prije više od 1.200 godina, Chengdu je postao jedan od najistaknutijih poslovnih gradova u Kini, dok je drugi bio [[Yangzhou]].
У Ченгдуу је изумљен и први широко кориштен [[Новац#Папирни новац|папирни новац]] на свету, у време Северне Сонг династије ([[960|960.]]). [[Таоизам|Таоистички]] храм Ћингјанг Гонг изграђен је у граду у [[9. век]]у. Двоје побуњеничких вођа, један из времена око краја [[династија Сунг|династије Сонг]], а други из времена пред крај [[Династија Минг|династије Минг]] имали су на подручју Ченгдуа главне градове за своја краткотрајна краљевства. Називи градова били су Дашу (кин. 大蜀) и Даси (кин. 大西).
U Ченгдуу je izumljen i prvi široko korišten [[Novac#Papirni novac|papirni novac]] na svijetu, u vrijeme Sjeverne Song dinastije ([[960|960.]]). [[Taoizam|Taoistički]] hram Qingyang Gong izgrađen je u gradu u [[9. vijek|9. stoljeću]].
UУ [[13. vijek|13. stoljećuвек]] у [[ MarkoМарко PoloПоло]] jeје pisaoписао oо nekolikoнеколико mostovaмостова uу KiniКини kaoкао iи mostuмосту AnshunАншун ( iliили oо njegovojњеговој starijojстаријој verzijiверзији) uу ChengduuЧенгдуу. UУ svojimсвојим bilješkamaбелешкама seсе osvrnuoосврнуо naна gradград nazvavšiназвавши gaга SindafuСиндафу ( ChengЧенг- TuТу FuФу) kaoкао glavnomглавном graduграду istoimeneистоимене pokrajineпокрајине.<ref>[http://books.google.com/books?id=lwH5KfCe7RYC&printsec=frontcover Quian, Jack, Chengdu: A City of Paradise, E-book, 2006., 109. str.]</ref><ref>[http://www.gutenberg.org/etext/12410 The Travels of Marco Polo, v.2, the complete Yule-Cordier edition]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=sm-2FZavr9QC&printsec=frontcover Mayhew, Bradley; Miller, Korina; English, Alex, South-West China, Lonely Planet Publications, E-book, 1998. (2. izdanje 2002.). 19. str. - Mongul Reign: Yuan Dynasty]</ref> Године [[1249|1249.]] [[Монголија|Монголи]] су опљачкали Ченгду, убивши притом око 1,4 милиона становника.▼Dvije pobunjeničke vođe, jedan iz vremena oko kraja [[dinastija Sung|dinastije Song]], a drugi iz vremena pred kraj [[Dinastija Ming|dinastije Ming]] imali su na području Chengdua glavne gradove za svoja kratkotrajna kraljevstva. Nazivi gradova bili su Dàshu (kin. 大蜀) i Dàxi (kin. 大西).
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], вођа Кинеске националне странке, [[Чанг Кај Шек]], је побегао у провинцију [[Сичуан]] како би избегао инвазију јапанске војске. Са собом је повео пословне људе, раднике и академски образоване људе, те је у Ченгдуу основао многе индустријске и културне установе, чиме је град постао важно средиште. Године [[1944|1944.]] је америчко 10. бомбардерско заповедништво започело Операцију Матерхорн, амбициозни план о изградњи ваздушне базе за авионе [[Боинг Б-29|Б-29 Супертврђава]], како би са ње полетали / слетали амерички авиони током операција стратешког бомбардовања острва у [[Јапан|јапанском]] архипелагу. Будући да је операција захтевала велику потребу за горивом и материјалом који би се превозили преко [[Хималаја]], није било значајнијих војних успеха, али град није претрпео потенцијалну јапанску одмазду.
▲U [[13. vijek|13. stoljeću]] [[Marko Polo]] je pisao o nekoliko mostova u Kini kao i mostu Anshun (ili o njegovoj starijoj verziji) u Chengduu. U svojim bilješkama se osvrnuo na grad nazvavši ga Sindafu (Cheng-Tu Fu) kao glavnom gradu istoimene pokrajine.<ref>[http://books.google.com/books?id=lwH5KfCe7RYC&printsec=frontcover Quian, Jack, Chengdu: A City of Paradise, E-book, 2006., 109. str.]</ref><ref>[http://www.gutenberg.org/etext/12410 The Travels of Marco Polo, v.2, the complete Yule-Cordier edition]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=sm-2FZavr9QC&printsec=frontcover Mayhew, Bradley; Miller, Korina; English, Alex, South-West China, Lonely Planet Publications, E-book, 1998. (2. izdanje 2002.). 19. str. - Mongul Reign: Yuan Dynasty]</ref>
Током 3. Кинеског грађанског рата ([[1946|1946.]] - [[1949|1949.]]), Ченгду је био задњи град на кинеском копну, који је контролисала влада [[Куоминтанг]]а. Председник Републике Кине, Чанг Кај Шек и његов син, Ђијанг Ђинг-куо, заповедали су операцијама обране града у Ченгдушкој средишњој војној академији до [[1949|1949.]], када је град пао у руке кинеских [[Комунизам|комуниста]]. Дана 10. децембра Кинеска народно-ослободилачка војска улази у град, а остатак националистичке кинеске владе бежи на острво [[Тајван]].
[[1249|1249.]] [[Mongolija|Mongoli]] su opljačkali Chengdu, ubivši pritom 1,4 milijuna stanovnika.
Данас је Ченгду важан индустријски град, а распон индустрија је веома широк, укључујући лаку и тешку индустрију, производњу [[алуминијум|алуминијума]] и [[хемија|хемијску]] индустрију. Важну улогу има и [[Текстил|текстилна]] индустрија, будући да су [[памук]] и [[вуна]] додати у традиционалну производњу [[Свила|свиленог]] броката и сатена. Осим индустрије, град има и своје развојне базе које се базирају на развоју високих технологија, [[Софтвер|софтвера]], те на извоз. Град има и војну важност на подручју регије.
Tokom [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]], vođa Kineske nacionalne stranke, [[Chiang Kai-shek]], je pobjegao u provinciju [[Sichuan|Sečuan]] kako bi izbjegao invaziju japanske vojske. Sa sobom je poveo poslovne ljude, radnike i akademski obrazovane ljude, te je u Chengduu osnovao mnogo industrija i kulturnih ustanova čime je grad postao važno središte.
Дана 12. маја 2008. околину града је погодио снажан потрес магнитуде 8,0 по Рихтеру, те је нанео велику штету, узрокујући око 80.000 смртних случајева и 26.413 повређених особа. Највећу материјалну штету су претрпили Дуђенгјен и Пенгџоу, два града под управом и окриљем Ченгдуа. Сам град Ченгду није претрпио значајну штету.<ref>[http://news.sina.com.cn/pc/2008-05-13/326/651.html News.sina.com.cn]</ref> Разлог томе је што је много људи погинуло у околним подручјима. Иако је Ченгду био 75 -{km}- од епицентра потреса, град је грађен како би био отпоран на потрес, тако да је већина зграда остала нетакнута.
[[1944|1944.]] je američko 10. bombardersko zapovjedništvo započelo Operaciju Matterhorn, ambiciozni plan o izgradnji zračne baze za avione [[B-29 Superfortress]], kako bi sa nje polijetali / slijetali američki avioni tokom operacija strateškog bombardiranja otoka u [[Japan|japanskom]] arhipelagu. Budući da je operacija zahtjevala veliku potrebu za gorivom i materijalom koji bi se prevozili preko [[Himalaja]], nije bilo značajnijih vojnih uspjeha, ali grad nije pretrpio potencijalnu japansku odmazdu.
Tоkom 3. Kineskog građanskog rata ([[1946|1946.]] - [[1949|1949.]]), Chengdu je bio zadnji grad na kineskom kopnu, kojeg je kontrolirala vlada [[Kuomintang]]a. Predsjednik Republike Kine, Chiang Kai-shek i njegov sin, Chiang Ching-kuo, zapovijedali su operacijama obrane grada u Chengduškoj središnjoj vojnoj akademiji do [[1949|1949.]], kada je grad pao u ruke kineskih [[Komunizam|komunista]]. 10. prosinca kineska Narodno - oslobodilačka vojska ulazi u grad a ostatak nacionalističke kineske Vlade bježi na otok [[Tajvan]].
Danas je Chengdu važan industrijski grad, a raspon industrija je veoma širok, uključujući laku i tešku industriju, taljenje [[aluminijum|aluminija]] i [[Kemija|kemijsku]] industriju. Važnu ulogu ima i [[Tekstil|tekstilna]] industrija, budući da su [[pamuk]] i [[vuna]] dodani u tradicionalnu proizvodnju [[Svila|svilenog]] brokata i satena.
Osim industrije, grad ima i svoje razvojne baze koje se baziraju na razvoju visokih tehnologija, [[Softver|softvera]] te na izvoz.
Grad ima i vojnu važnost na području regije.
Дана 12. svibnja 2008. okolicu grada je pogodio snažan potres magnitude 8,0 po Richteru te je nanio veliku štetu, ubivši oko 80.000 i ozlijedivši 26.413 ljudi. Najveću materijalnu štetu su pretrpili Dujiangyan i Pengzhou, dva grada pod upravom i okriljem Chengdua. Sam grad Chengdu nije pretrpio značajnu štetu.<ref>[http://news.sina.com.cn/pc/2008-05-13/326/651.html News.sina.com.cn]</ref> Razlog tome je što je mnogo ljudi poginulo u okolnim područjima. Iako je Chengdu bio 75 km od epicentra potresa, grad je građen kako bi bio otporan na potres, tako da je većina zgrada ostalo netaknuto.
== Становништво ==
|
