Yettel Србија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
{{Предузеће
| назив_компаније = Теленор
| лого = Telenor logo.svg
| врста_компаније = [[друштво са ограниченом одговорношћу|д.о.о.]]
| основана = [[1994]].
 
(''откупљена: [[2006]].'')
| седиште = [[Нови Београд]], [[Београд]],<br />{{застава|Србија}}
| руководиоци = [[Уве Фредхајм]],<br />генерални директор
| делатност = [[телекомуникације]],<br /> [[финансијске услуге]]
| производи = [[мобилна телефонија]]<br />[[фиксна телефонија]]<br />[[мобилни телефон|мобилни]] [[интернет]]
| зарада =
| приход = {{profit}} 11,3 милијарде [[Српски динар|динара]] (други квартал [[2015]].)<ref name="Telenor Grupa podaci">{{Cite web |url=http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2015/Finansijski-rezultati-Telenora-Srbije-za-drugi-kvartal-2015. |title=Подаци Теленора Србија за [[2015]]. годину ([[Теленор група]]) |access-dateaccessdate=14. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151003220528/http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2015/Finansijski-rezultati-Telenora-Srbije-za-drugi-kvartal-2015. |archive-date=033. 10. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref>
| број_радника = 1.240 укључујући и Црну Гору (други квартал [[2015]]) <ref name="Telenor Grupa podaci"/>
| слоган = Разлика је у мрежи.
Ред 24:
 
Компанија је основана [[15. април]]а [[1994]]. године, под именом '''Мобтел Србија''' (пун назив: '''''Мобилне телекомуникације Србија'''''), као заједничко предузеће БК Трејд из [[Москва|Москве]] на челу са [[Браћа Карић|браћом Карић]] (51% акција) и [[Pošta Srbije|јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“]] из [[Београд]]а (49% акција).
 
* Пуштање у рад је било [[31. децембар|31. децембра]] [[1994]]. године путем тадашње аналогне [[НМТ мрежа|НМТ]] мреже која је покривала веће урбане средине и главне путне саобраћајнице - односно 60% становништва и 12% територије Србије. Позивни број НМТ мреже је био '''061''' (међународни: +381 61); Пуштање у рад је извршио, тадашњи председник владе, [[Радоје Контић]].
* [[15. октобар|15. октобра]] [[1996]]. године Мобтел је поред ове увео и нову, дигиталну 063 [[ГСМ мрежа|ГСМ]] мрежу;
Линија 30 ⟶ 29:
* [[25. новембар|25. новембра]] [[2003]]. године Мобтел је представио [[ЕДГЕ]] стандард за пренос података (2.75 Г или слабија [[3Г]]) који омогућава пренос података брзинама до 384 килобита по секунди <ref>[http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vestiarhiva&godina=&mesec=&ID=5148 Мобтел представио 3Г] {{Wayback|url=http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vestiarhiva&godina=&mesec=&ID=5148 |date=20160315055353 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>;
* Почетком [[2004]]. године Мобтелова ГСМ мрежа је добила још један позивни број 062 (+381 62), који се од тада користи поред позивног броја 063;
* [[22. новембар|22. новембра]] [[2004]]. године представљена је и пуштена у пробни рад прва 3Г мрежа у Србији, заснована на [[УМТС]] стандарду. Том приликом представљене су и услуге гледања телевизијског програма путем мобилног телефона, праћење саобраћаја на ауто-путу уживо као и брзи пренос видео и аудио садржаја <ref>[http://forum.telenor.rs/viewtopic.php?f=5&t=1105 Мобтел представио 3Г портал VIVO3]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>;
* У првом кварталу [[2006]]. године НМТ мрежа је искључена из комерцијалне употребе, а потпуно је угашена, касније, исте године.
* [[1. март]]а [[2007]]. године Теленор је у Србији пустио у комерцијални рад прву 3Г (УМТС) мрежу која омогућава пренос података великим брзинама и услугу видео позива свим својим корисницима (постпејд и припејд), без додатних пријављивања за ту услугу.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=03&dd=01&nav_category=9&nav_id=234634 И Теленор уводи 3Г мрежу], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Линија 36 ⟶ 35:
 
=== Одузимање лиценце ===
Дана [[29. децембар|29. децембра]] [[2005]]. [[Влада Републике Србије|Влада Србије]] је Мобтелу одузела лиценцу за обављање телекомуникационих делатности због неисплаћених дивиденди држави [[1990е|1990-их]] година.
 
Влада Србије је постала већински власник компаније (70%), док је део компаније купио аустријски конзорцијум са (30% акција), након чега компанија мења име у ''Моби 63''.
 
=== Аукција ===
Дана [[31. јул]]а [[2006]]. већински пакет акција Моби 63 продат је (70% које је држава имала) норвешком [[Теленор]]у за 1,513 милијарди [[Евро|евра]] <ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=07&dd=31&nav_id=206329 Теленор победио, 1.513.000.000 евра Б92], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> што му је омогућило да преузме и осталих 30% акција од аустријског конзорцијума. Услов за преузимање осталих 30% акција је била понуда виша од милијарду и 100 милиона евра.
 
Дана [[31. август]]а [[2006]]. Моби 63 званично прелази у власништво Теленора <ref>[http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Medija-centar/Saopstenja-za-medije/Telenor-zvanicno-preuzima-kompaniju-Mobi-63-i-predstavlja-novog-generalnog-direktora Теленор званично преузима компанију Моби 63] {{Wayback|url=http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Medija-centar/Saopstenja-za-medije/Telenor-zvanicno-preuzima-kompaniju-Mobi-63-i-predstavlja-novog-generalnog-direktora |date=20160304215503 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> и мења име у Теленор д. о. о.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=08&dd=31&nav_id=210035 Моби 63 постаје Теленор д.о.о.], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
=== Лиценца за фиксну телефонију ===
Дана [[22. јануар]]а [[2010]]. [[Републичка агенција за електронске комуникације|РАТЕЛ]] одлучује.<ref>[http://www.ratel.rs/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8.82.html?article_id=672 Управни одбор РАТЕЛ-а доделио лиценцу Теленору] {{Wayback|url=http://www.ratel.rs/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8.82.html?article_id=672 |date=20101128205640 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> да Теленору додели другу лиценцу за изградњу, поседовање и експлоатацију јавне фиксне телекомуникационе мреже и пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже у Србији, на основу јавног конкурса за избор другог оператора фиксне телефоније<ref>[http://www.ratel.rs/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8.82.html?article_id=638 Јавни конкурс за другог оператора фиксне телефоније] {{Wayback|url=http://www.ratel.rs/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8.82.html?article_id=638 |date=20101128210039 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
[[Датотека:Telenor Serbia.jpg|мини|Седиште Теленора у Новом Београду]]
Дана [[19. фебруар]]а [[2010]]. [[Републичка агенција за електронске комуникације|РАТЕЛ]] уручује<ref>[http://www.telenor.rs/?section=about&page=7234&pn=1 Теленору уручена лиценца за другог фиксног оператора], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Теленору другу лиценцу за фиксну телефонију у Србији, чиме се званично укида монопол [[Телеком Србија|Телекома Србије]] у овој области.
 
Теленор је лиценцом обавезан да у року од годину дана почне да пружа услуге фиксне телефоније.
 
Дана [[7. јул]]а [[2010]]. Теленор тужи [[Републичка агенција за електронске комуникације|РАТЕЛ]] Управном суду у Београду због дискриминаторске и превисоке накнаде за позиве из своје мобилне мреже ка фиксној мрежи [[Телеком Србија|Телекома Србије]]<ref name="Telenor tuzio Ratel">[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/197279/Telenor-tuzio-Ratel-zbog-visokih-naknada Теленор тужио РАТЕЛ], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
Током [[август]]а [[2011]]. Теленор обуставља судски процес против [[Републичка агенција за електронске комуникације|РАТЕЛ]]-а<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/272327/Telenor-Nismo-trazili-poskupljenje-fiksne-telefonije Теленор: Нисмо тражили поскупљење фиксне телефоније], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> услед одлуке коју је то тело донело<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=06&dd=17&nav_id=519586 Теленор: Крај дискриминацији мрежа], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> у [[јун]]у [[2011]]. године, а која се односи на регулацију велепродајних цена позива из мреже у мрежу. Тиме је обезбеђено поштовање основних начела недискриминације између телекомуникационих оператора, а чије непоштовање је било предмет тужбе Теленора против [[Републичка агенција за електронске комуникације|РАТЕЛ]]-а<ref name="Telenor tuzio Ratel"/>.
 
=== Улазак у банкарски сектор у Србији ===
Дана [[26. април]]а [[2013]]. Теленор је саопштио да је постигао споразум о куповини КБЦ банке у Србији. Према договору, Теленор ће купити 100% удела у КБЦ Банци, док ће Сосијете Женерал Банка преузети портфолио клијената КБЦ Банке који подразумева 81.000 физичких лица, предузетника, малих и средњих предузећа.<ref name="Telenor Srbija ulazi u mobilni finansijski sektor kupovinom KBC Banke">{{Cite web |url=http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2013/Telenor-Srbija-ulazi-u-mobilni-finansijski-sektor-kupovinom-KBC-Banke/?pn=1 |title=Теленор Србија улази у мобилни финансијски сектор куповином КБЦ Банке |access-dateaccessdate=044. 055. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130705170922/http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2013/Telenor-Srbija-ulazi-u-mobilni-finansijski-sektor-kupovinom-KBC-Banke/?pn=1 |archive-date=055. 077. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> Тиме је Теленор основао [[Теленор банка|Теленор банку]], прву онлајн банку у Србији.
 
У [[јул]]у [[2017]]. постигнут је договор о успостављању стратешког партнерства између Теленор банке и инвестиционог фонда Ривер Стикс из [[Бугарска|Бугарске]], којим је овај фонд постао власник 85% акција банке.
Линија 67 ⟶ 66:
 
Тржишно учешће ове мреже на крају [[2014]]. године<ref name="Ratel izvestaj 2014.">[http://www.ratel.rs/upload/documents/Pregled_trzista/rate-pregled-trzista-za-2014-web.pdf Рател - годишњи извештај за 2014.]</ref>:
 
* по броју корисника 33,3%
* по укупном годишњем приходу 40,3% и највеће је међу оператерима у Србији
Линија 81 ⟶ 79:
* Покривеност територије Србије [[УМТС]] сигналом је 69,77%
* Покривеност становништва Србије [[УМТС]] сигналом је 83,62% <ref name="Ratel izvestaj 2014."/>
 
* Идентификациони код (ИМСИ) Теленорове мреже је 220-01, а позивни бројеви Теленорове мреже су '''062''' (међународни +381 62), '''063''' (међународни: +381 63) и '''069''' (међународни +381 69).
* Роминг је омогућен у '''158''' земаља света, односно у '''369''' мрежа иностраних мобилних оператора, '''2''' поморске, '''1''' авио и '''1''' сателитској мрежи.
Линија 102 ⟶ 99:
[[Датотека:Pametna_mreza.jpg|мини|Логотип Теленор Паметне мреже]]
* [[14. децембар|14. децембра]] [[2007]]. године Теленор је склопио уговор са компанијом ''-{Nokia Siemens Networks}-'' о изградњи националне 3Г и 3.5 Г мреже високог квалитета у наредне четири године.<ref>[http://www.nokiasiemensnetworks.com/press/press-releases/telenor-srbija-chooses-nokia-siemens-networks-supplier-its-3g-radio-network-whi Теленор Србија одабрао Nokia Siemens Networks] {{en}}</ref>
* [[15. септембар|15. септембра]] [[2011]]. године Теленор покреће пројекат под називом „Паметна мрежа“ који обележава нову етапу у еволуцији мреже и који за циљ има промовисање перформанси.<ref>{{Cite web |url=http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Mreza/Potvrda-kvaliteta-servisa/ |title=Потврда квалитета сервиса Теленор Паметне мреже |access-dateaccessdate=18. 099. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110924040813/http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Mreza/Potvrda-kvaliteta-servisa/ |archive-date=24. 099. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref> нове, брже Теленорове мреже <ref>[http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2011/Telenorova-Pametna-mreza-za-celu-Srbiju/?pn=1 Теленорова Паметна мрежа за целу Србију] {{Wayback|url=http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2011/Telenorova-Pametna-mreza-za-celu-Srbiju/?pn=1 |date=20111021011930 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
* Дана [[1. март]]а [[2012]]. године Теленор је саопштио да је његова Паметна мрежа доступна на територији целе Србије.<ref>[http://www.telenor.rs/?page=317 Теленор Паметна мрежа], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
* [[19. јун]]a [[2012]]. године Теленор је започео процес унапређења и проширења своје мреже на напреднији ХСПА+ стандард са максималним теоријским брзинама до 42 Мбпс при преузимању података, уводећи ову технологију у шест градова у Србији.
* [[20. јул]]a [[2012]]. године Теленор је обавестио јавност да је месец и по дана пре предвиђеног рока завршио процес унапређења своје мреже на '''ХСПА+ 42 Мбпс''' стандард и омогућио свим корисницима на подручју покривености 3Г мрежом боље искуство приликом коришћења интернет сервиса на мобилним уређајима.<ref>[http://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2012/Telenor-Pametna-mreza-cela-na-HSPA-42-Mbps-tehnologiji/?pn=1 Теленор Паметна мрежа цела на ХСПА+ 42 Мбпс технологији]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
=== Подаци о 4Г мобилној мрежи ===
 
Половином [[2010]]. године Теленор је започео пројекат обнављања постојеће мреже ([[NGN|НГН]] транзиција), као главном предуслову за увођење наредних генерација мобилне телефоније ([[4Г]]) и пратећих напредних сервиса. На реализацији пројекта ангажоване су компаније ''-{Ericsson}-'', ''-{Nera}-'' и ''-{Huawei}-''. <ref>{{Cite web |url=http://www.naslovi.net/izvor/beta/2223364 |title=Теленор обнавља мобилну мрежу у Србији |access-dateaccessdate=28. 12. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101231192559/http://www.naslovi.net/izvor/beta/2223364 |archive-date=31. 12. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
* [[25. март]]a [[2015]]. Теленор је први у Србији увео комерцијалну ЛТЕ/4Г услугу на опсегу од 1800 мегахерца за своје пост-пејд кориснике у деловима Београда, Суботице, Копаоника и Златибора. <ref>[https://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2015/Telenorovi-korisnici-prvi-u-Srbiji-dobili-4G-mrezu/?pn=2 Теленорови корисници први у Србији добили 4Г мрежу] {{Wayback|url=https://www.telenor.rs/sr/O-Telenoru/Telenor-u-Srbiji/Novosti/2015/Telenorovi-korisnici-prvi-u-Srbiji-dobili-4G-mrezu/?pn=2 |date=20150928050418 }}, Приступљено 16. 9. 2015.</ref>