Ченгду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
| површина = 12.390
| становништво = 11.430.000
| извор_становништво = )<ref name="demog14">{{Cite book|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|title=Demographia World Urban Areas. 14th Annual Edition|last=Cox|first=Wendell|publisher=Demographia|year=2018|isbnid=|location=St. Louis|page=22|access-dateaccessdate=16. June6. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180503021711/http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|archive-date=3. May05. 2018.|dead-url=no|df=dmy-all|pages=22}}</ref>
| година_становништво = 2018
| густина =
| агломерација = 14.427.500
| извор_агломерација = <ref name="tjsql pop">{{cite web |language=zh-hans |url=http://www.tjsql.com/data.aspx?d=164089|script-title=zh:3-2各市(州)年末常住人口、出生率、死亡率、自然增长率、城镇化率和人口密度(2014年)|website=www.tjsql.com|access-dateaccessdate=2016-6. 03-06. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160701223005/http://www.tjsql.com/data.aspx?d=164089 |archive-date=1. July7. 2016}}</ref>
| година_агломерација =
| гшир = 30.663611
Ред 27:
| градоначелник =
}}
'''Ченгду''' ({{јез-кин|成都, Chéngdū}}) је главни град [[кина|кинеске]] покрајине [[Сичуан]]. Кратко кинеско име града је „Ронг“ (蓉). Уз [[Чунгкинг|Чунгћинг]], то је главни привредни центар средишњег дела Кине. Према процени из 2009. у граду је живело 3.916.581 становника<ref name=autogenerated1>{{Cite web |url= http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&lng=de&des=wg&geo=-54&srt=npan&col=adhoq&msz=1500&men=gcis&lng=en|title= China: largest cities and towns and statistics of their population|accessdate= |last= |first= |coauthorsothers= |date= 17. 12. 2012 |work= |publisher=www.world-gazetteer.com|archiveurl=https://archive.is/alFW|archivedate = 27. 12. 2012.}}</ref>, а у ширем подручју око 10,44 милиона становника. Ченгду се сматра [[Global city|светским градом]] са „бета +” класификацијом према [[Globalization and World Cities Research Network|Глобализацији и Светској градској истраживачкој мрежи]].<ref>{{cite web|title=The World According to GaWC 2016|url=https://www.lboro.ac.uk/gawc/world2018t.html|website=[[Globalization and World Cities Research Network]]|publisher=[[Loughborough University]]|accessdate=14. November11. 2018|date=14. November11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20170503165246/http://www.lboro.ac.uk/gawc/world2016t.html|archive-date=3. May05. 2017.|dead-url=no|df=dmy-all}}</ref>
 
Ченгду се налази на Сичуанској висоравни, у подножју још више [[Тибет (аутономна област)|Тибетанске]] висоравни. То је био један од најтеже погођених градова у [[Земљотрес у Сечуану 2008.|земљотресу из маја 2008]]. Средње температуре најхладнијег зимског месеца су 5,5&nbsp; °-{C}-, а најтоплијег летњег 25,2&nbsp; °-{C}-.
 
Ченгду важи за „Престоницу [[Џиновска панда|панди]]“ у свету. У граду се налази центар за одгајање ових медведа. Културна посебност града је [[Сечуанска опера|Сичуанска опера]], врста позоришта са маскираним глумцима. Изградња градског [[метро]]а је започета 2005, а прва линија би требало да буде завршена 2010.
Ред 36:
=== Клима ===
 
Ченгду има [[humid subtropical climate|влажну субтропску климу]] која је под утицајем [[monsoon|монсуна]] ([[KöppenКепенова climateкласификација classificationклимата|Кепен]] -{''Cwa''}-) и која је углавном топла са високом [[relative humidity|релативном влажношћу]] током целе године. Постоје четири различита годишња доба, са умереним падавинама концентрисаним углавном у топлијим месецима, док летња жега и зимски мраз нису присутни. [[Qin Mountains|Ћин]] планине на далеком северу помажу у заштити града од хладних [[Siberian anticyclone|сибирских ветрова]] током зиме; због тога, кратка зима је блажа него у нижем делу [[Јангцекјанг]]а. Просечна дневна температура у јануару је {{convert|5,6|°C|1}}, и снег се ретко јавља, мада долази до неколико периода мраза сваке зиме. Лета су топла и влажна, али не попут региона „[[Three Furnaces|Три пећи]]”, градова [[Чунгкинг]], [[Вухан]], и [[Нанкинг]], сви од којих леже у сливу реке Јангцекјанг.<ref>{{cite web
|url = http://www.gzkp.org.cn/show.aspx?id=180&cid=5
|script-title = zh:为什么重庆、武汉、南京有"三大火炉"之称?
|publisher = Guangzhou Popular Science News Net ({{lang|zh-hans|广州科普资讯网}})
| language = zh-hans
|date =12. 2007-09-12. 2007
|accessdate =29. 2010-11-29. 2010
|deadurl = yes
|archiveurl = https://web.archive.org/web/20141112042247/http://www.gzkp.org.cn/show.aspx?id=180&cid=5
|archivedate = 12. November11. 2014
|df = dmy-all
}}</ref>
Ред 54:
|collapsed = Y
|location = Ченгдуа (Шуанглиу округ), 1981−2010
|Jan high C = 9.4
|Feb high C = 11.8
|Mar high C = 16.3
Ред 67:
|Dec high C = 10.7
 
|Jan mean C = 5.6
|Feb mean C = 7.9
|Mar mean C = 11.5
|Apr mean C = 16.6
Ред 78:
|Oct mean C = 17.2
|Nov mean C = 12.4
|Dec mean C = 7.1
 
|Jan low C = 2.9
|Feb low C = 5.1
|Mar low C = 8.1
|Apr low C = 12.7
|May low C = 17.3
Ред 90:
|Sep low C = 18.9
|Oct low C = 14.8
|Nov low C = 9.8
|Dec low C = 4.5
|Jan record high C = 18.9 |Jan record low C = −4.6
|Feb record high C = 24.0 |Feb record low C = −2.6
|Mar record high C = 31.8 |Mar record low C = −1.8
|Apr record high C = 32.5 |Apr record low C = 4.0
|May record high C = 35.2 |May record low C = 6.3
|Jun record high C = 37.5 |Jun record low C = 14.2
|Jul record high C = 37.3 |Jul record low C = 16.6
|Aug record high C = 36.6 |Aug record low C = 16.0
|Sep record high C = 36.2 |Sep record low C = 12.2
|Oct record high C = 30.1 |Oct record low C = 3.1
|Nov record high C = 26.2 |Nov record low C = 0.2
|Dec record high C = 18.4 |Dec record low C = −4.1
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 8.9
|Feb precipitation mm = 12.9
|Mar precipitation mm = 22.4
|Apr precipitation mm = 47.6
|May precipitation mm = 76.9
|Jun precipitation mm = 114.3
|Jul precipitation mm = 208.1
|Aug precipitation mm = 197.2
|Sep precipitation mm = 111.0
|Oct precipitation mm = 35.5
|Nov precipitation mm = 14.8
|Dec precipitation mm = 6.1
|Jan humidity = 85
|Feb humidity = 83
Ред 130:
|Dec humidity = 85
|unit precipitation days = 0.1 mm
|Jan precipitation days = 7.0
|Feb precipitation days = 8.5
|Mar precipitation days = 10.9
|Apr precipitation days = 13.0
Ред 140:
|Sep precipitation days = 15.6
|Oct precipitation days = 13.1
|Nov precipitation days = 7.7
|Dec precipitation days = 5.2
|Jan sun = 53.3 |Jan percentsun = 17
|Feb sun = 51.4 |Feb percentsun = 17
|Mar sun = 83.1 |Mar percentsun = 23
|Apr sun = 113.9 |Apr percentsun = 30
|May sun = 121.7 |May percentsun = 29
Ред 150:
|Jul sun = 131.9 |Jul percentsun = 31
|Aug sun = 155.0 |Aug percentsun = 38
|Sep sun = 77.6 |Sep percentsun = 21
|Oct sun = 59.4 |Oct percentsun = 17
|Nov sun = 57.2 |Nov percentsun = 18
|Dec sun = 51.6 |Dec percentsun = 16
|year percentsun= 24
| source 1 = China Meteorological Data Service Center<ref name="cma graphical">
Ред 160:
|script-title=zh:中国气象数据网 - WeatherBk Data
|publisher=[[China Meteorological Administration]]
|accessdate=2018-9. 11-09. 2018
|quote=Select "{{lang|zh-hans|双流}}"
|title=Archived copy
|archive-url=https://web.archive.org/web/20170923231541/http://data.cma.cn/data/weatherbk.html
|archive-date=23. September9. 2017
|dead-url=no
|df=dmy-all
}}</ref>
</ref>
|source 2 = [http://old-cdc.cma.gov.cn/shuju/search1.jsp China Meteorological Administration](precipitation days, sunshine hours 1971-2000)
}}
Линија 174 ⟶ 173:
== Историја ==
 
Почетком [[4. век пнеп. н. е.|4. века пнеп. н. е.]], 9. Кајминг краљ древне државе Шу је преселио своју престолницу на локацију покрај данашњег [[Pidu District|Писјена]]. Краљ је касније изјавио да је био инспириран причама о краљу Тај од Џоу, те је због тога преселио своју престолницу. Краљ Тај од Џоу био је деда краљу Ву од Џоу, а историја бележи да му је требала година дана да створи град и три године да он постане престолница. Краљ Кајминг је град назвао именом Ченгду, што у дословном преводу значи „постао је престолница”, будући да на [[Кинески језик|кинеском језику]] реч „ченг” значи „постати”, а реч „ду” значи „престолница, средиште”. Такоер, постоји неколико верзија зашто се краљ преселио у Ченгду, док новије теорије о пореклу имена града упућују на неханско становништво и/или њихове језике.
 
Након што је држава Ђуин освојила државу Шу [[316. пнеп. н. е.|316. године пнеп. н. е.]], нови град је основао генерал Xанг Ји (који се заправо противио инвазији на Шу). Та година може се сматрати почетком града Ченгду. У време кинеске [[Династија Хан|династије Хан]], град је преименован у Јìџоу (кин. 益州). Током пада Источне династије Хан, односно у раздобљу Три краљевства, основан је [[Liu Bei|Љу Беј]] на југозападу краљевства Шу-Хан (кин. 蜀汉) са Ченгдуом као главним градом.
 
Током династије Танг, „песнички бог” [[Ли По|Ли Бај]] (кин. 李白) и „песник мудрац” [[Ту Фу|Ду Фу]] (кин. 杜甫) провели су један део својих живота у граду Ченгду. Dу Фу је тамо живео четири године ([[758|758.]]. - [[762|762.]].) те је у својој другој години у Ченгду живео у Цаотангу, тј. кући од траве. Данас је Цаотанг раскошна кућа изграђена у традиционалном стилу [[1078|1078.]]. у спомен на песника. Почетком владавине династије Танг, пре више од 1.200 година, Ченгду је постао један од најистакнутијих пословних градова у Кини, док је други био [[Јангџоу]].
 
У Ченгдуу је изумљен и први широко кориштен [[Новац#Папирни новац|папирни новац]] на свету, у време Северне Сонг династије ([[960|960.]].). [[Таоизам|Таоистички]] храм Ћингјанг Гонг изграђен је у граду у [[9. век]]у. Двоје побуњеничких вођа, један из времена око краја [[династија Сунг|династије Сонг]], а други из времена пред крај [[Династија Минг|династије Минг]] имали су на подручју Ченгдуа главне градове за своја краткотрајна краљевства. Називи градова били су Дашу (кин. 大蜀) и Даси (кин. 大西).
 
У [[13. век]]у [[Марко Поло]] је писао о неколико мостова у Кини као и мосту Аншун (или о његовој старијој верзији) у Ченгдуу. У својим белешкама се осврнуо на град назвавши га Синдафу (Ченг-Ту Фу) као главном граду истоимене покрајине.<ref>[http://books.google.com/books?id=lwH5KfCe7RYC&printsec=frontcover Quian, Jack, Chengdu: A City of Paradise, E-book, 2006., 109. str.]</ref><ref>[http://www.gutenberg.org/etext/12410 The Travels of Marco Polo, v.2, the complete Yule-Cordier edition]</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=sm-2FZavr9QC&printsec=frontcover Mayhew, Bradley; Miller, Korina; English, Alex, South-West China, Lonely Planet Publications, E-book, 1998. (2. izdanje 2002.). 19. str. - Mongul Reign: Yuan Dynasty]</ref> Године [[1249|1249.]]. [[Монголија|Монголи]] су опљачкали Ченгду, убивши притом око 1,4 милиона становника.
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], вођа Кинеске националне странке, [[Чанг Кај Шек]], је побегао у провинцију [[Сичуан]] како би избегао инвазију јапанске војске. Са собом је повео пословне људе, раднике и академски образоване људе, те је у Ченгдуу основао многе индустријске и културне установе, чиме је град постао важно средиште. Године [[1944|1944.]]. је америчко 10. бомбардерско заповедништво започело Операцију Матерхорн, амбициозни план о изградњи ваздушне базе за авионе [[Боинг Б-29|Б-29 Супертврђава]], како би са ње полетали / слетали амерички авиони током операција стратешког бомбардовања острва у [[Јапан|јапанском]] архипелагу. Будући да је операција захтевала велику потребу за горивом и материјалом који би се превозили преко [[Хималаја]], није било значајнијих војних успеха, али град није претрпео потенцијалну јапанску одмазду.
 
Током 3. Кинеског грађанског рата ([[1946|1946.]]. - [[1949|1949.]].), Ченгду је био задњи град на кинеском копну, који је контролисала влада [[Куоминтанг]]а. Председник Републике Кине, Чанг Кај Шек и његов син, Ђијанг Ђинг-куо, заповедали су операцијама обране града у Ченгдушкој средишњој војној академији до [[1949|1949.]]., када је град пао у руке кинеских [[Комунизам|комуниста]]. Дана 10. децембра Кинеска народно-ослободилачка војска улази у град, а остатак националистичке кинеске владе бежи на острво [[Тајван]].
 
Данас је Ченгду важан индустријски град, а распон индустрија је веома широк, укључујући лаку и тешку индустрију, производњу [[алуминијум|алуминијума]]а и [[хемија|хемијску]] индустрију. Важну улогу има и [[Текстил|текстилна]] индустрија, будући да су [[памук]] и [[вуна]] додати у традиционалну производњу [[Свила|свиленог]] броката и сатена. Осим индустрије, град има и своје развојне базе које се базирају на развоју високих технологија, [[Софтвер|софтвера]], те на извоз. Град има и војну важност на подручју регије.
 
Дана 12. маја 2008. околину града је погодио снажан потрес магнитуде 8,0 по Рихтеру, те је нанео велику штету, узрокујући око 80.000 смртних случајева и 26.413 повређених особа. Највећу материјалну штету су претрпили Дуђенгјен и Пенгџоу, два града под управом и окриљем Ченгдуа. Сам град Ченгду није претрпио значајну штету.<ref>[http://news.sina.com.cn/pc/2008-05-13/326/651.html News.sina.com.cn]</ref> Разлог томе је што је много људи погинуло у околним подручјима. Иако је Ченгду био 75 -{km}- од епицентра потреса, град је грађен како би био отпоран на потрес, тако да је већина зграда остала нетакнута.
Линија 231 ⟶ 230:
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Mayhew, Bradley; Miller, Korina; English, Alex, [https://books.google.com/books?id=sm-2FZavr9QC&printsec=frontcover ''South-West China''], [[Lonely Planet]] Publications, 1998 (2nd edition 2002). Cf. p.&nbsp;444 for its article on Chengdu.
* Quian, Jack, [https://books.google.com/books?id=lwH5KfCe7RYC&printsec=frontcover ''Chengdu: A City of Paradise''], 2006
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ченгду