Долац (Румунија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 97:
 
== Прошлост ==
Место је у средњем веку било насељено Мађарима, који су се пред Турцима повукли на север. Место обнављају православни Срби који се досељавају за време Турака.
Долац је старо српско место у које су [[1660]]. и [[1666]]. године навраћали калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. Записали су у свом "Катастигу" ко су били мештани дародавци. Помињу се 1660. године: Неша Гвозденовић, Мата Савић, Марко Бошњачки, Иван, Радосав, Милош, Ђурица Ковачев, Новак и Дамјан. Када су поново наишли монаси 1666. године коначили су код домаћина поменутог Неше, а ту су тада и поп Субота, поменити Мата и Радосав.<ref>Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.</ref>
 
Долац је старо српско место (и сам назив) у које су [[1660]]. и [[1666]]. године навраћали калуђери из српског манастира Пећке патријаршије. Записали су у свом "Катастигу" ко су били мештани дародавци. Помињу се 1660. године: Неша Гвозденовић, Мата Савић, Марко Бошњачки, Иван, Радосав, Милош, Ђурица Ковачев, Новак и Дамјан. Када су поново наишли монаси 1666. године коначили су код домаћина поменутог Неше, а ту су тада и поп Субота, поменити Мата и Радосав.<ref>Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.</ref>
 
Био је Долац 1764. године православна парохија у Гиладском протопрезвирату.<ref>"Српски Сион", Карловци 1905.</ref>