Човекољубље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Pinneberg-bank.jpg|мини|„Der Philanthrop“, [[Пинеберг|Pinneberg]] (1992)]]
'''Човекољубље''' или '''филантропија''' ({{јез-грч|φιλανθρωπία}} [''-{filanthropía}-'']) је добра воља да се помогне ближњем своме. Док је некада подразумевала религиозни захтев и врлину{{чињеница| date = 11. 2014.}}, данас се под филантропијом подразумева активан напор да се промовише [[човек|људска]] добробит.
Definicija Oksfordskog rečnika opisuje filantropiju kao “poticaj za dobrotvornu akciju,“ koja je suprotna [[Egoizam|egoizmu]], odnosno kao želju da se doprinese blagostanju drugih. Filantropija se pokazuje različitim vrstama delovanja.
Čovek koji uživa u dobru drugoga bez ikakvog interesa ili koristi, naziva se filantropom. Portret filantropa ili donatora ne postoji, niti postoji dominantan model filantropije.
Kada su motivi filantropa u pitanju, Frank Adlof (Frank Adloff) navodi da ne postoji čista filantropija, nego je bolje reći da se filantropski, religijski i kapitalistički motivi prožimaju.<ref>{{Cite book|title=Venture Philanropy|last=Adloff, Frank.|first=|publisher=Von der Gabe zu kondionalisierten Formen des Gebens|year=2011|isbn=|location=|pages=}}</ref>
'''Човечност''' (у неким крајевима '''чојство''') или '''хуманост''' је активан однос према људским [[вредност]]има, посебно према другим [[човек|људима]]. Хуманост посебно подразумева бригу према људима који нису у могућности да задовоље своје основне [[човек|људске]] потребе. Однос хуманости не подразумева [[стварање]] [[зависност]]и слабијега, већ, напротив, поштовање [[личност]]и сваке [[особа|особе]] и оснаживање њених потенцијала. Цитат: „[[Храброст|Јунаштво]] је да сачуваш себе од другог, а чојство да сачуваш друге од себе.“
Pojam suprotnog značenja je mizantropija (mržnja prema ljudima, ''čovekomržnja'').
== Altruizam i filantropija ==
Pojam neodvojiv od filantropije je [[Алтруизам|altruizam]]. Todor Kuljić ističe da, sociološki gledano, altruizam ili nesebičnost može biti podstaknuta:
# [[Праведност|pravednošću]] kao prihvaćenom unutrašnjom socijalnom normom,
# dužnošću, tj. različito obaveznim ponašanjem koje od nas očekuje okolina, ili
# očekivanjem naročite recipročne nematerijalne simboličke naknade.
Ove tri komponente su na razne kombinovane u raznim altruizmima. Dodaje da je filantropija je ona vrsta altruizma koja prevazilazi krug prijatelja, srodnika i poznanika i podrazumeva i pomoć nepoznatom.<ref>{{Cite journal|last=Kuljić, T.|first=|date=2016|title=ALTRUIZAM, FILANTROPIJA I HUMANIZAM –pojmovnoistorijski aspekti solidarnosti|url=|journal=Sociologija, 525-551.|volume=58(4)|pages=527|via=}}</ref>
Filantropija se oslanja na osećaj građanske dužnosti, upravljanja i društvene odgovornosti za dobrobit [[Друштво|društva]] kao celine.<ref>{{Cite journal|last=Schuyt, T., Smit, J., & Bekkers, R.|first=|date=2004|title=Constructing a philanthropy-scale: Social responsibility and philanthropy|url=|journal=Order|volume=501|pages=5704|via=}}</ref>
== Filantropija u antičkom dobu ==
U antičkoj Grčkoj filantropija je bila sinonim velikodušnosti imućnih prema sirotinji. Dobročinitelji su sticali naročiti ugled i očekivali javno poštovanje. Ali u antici je filantropija bila i dužnost moćnih, važna vrlina vladara i deo njihovog samoviđenja.
Filantropija je bila neobavezno dobročinstvo za koje su bili kadri samo bogovi i heroji, zatim sastavnica idealnog dobrog vladara dobročinitelja i deo retorike uspešnih atinskih političara.<ref>{{Cite journal|last=Kuljić, T.|first=|date=2016|title=ALTRUIZAM, FILANTROPIJA I HUMANIZAM –pojmovnoistorijski aspekti solidarnosti|url=|journal=Sociologija|volume=58(4), 525-551|pages=528|via=}}</ref>
Prema pisanju Sarame (Stefan Saramme) [[Прометеј|Prometej]] je bio filantrop koji je ljudima doneo vatru. U [[Рим|Rimu]] je filantropija bila prepuštena vladarima, koji su brinuli o podanicima.
U dobu [[Хеленизам|helenizma]] i u [[Римско царство|Rimskom carstvu]] postojala je i naročita praksa euergetizma kojom su bogati privatnici finansirali gradove osiguravajući važan deo gradskih finansija, te je Euerget bilo službeno zvanje koje je grad dodeljivao dobrotvoru.<ref>{{Cite journal|last=Sramme, Stefan.|first=|date=2001|title=Die Bedeutung des Euergetismus für die Finanzierung städtischer Aufgaben in der Provinz Asia|url=|journal=Inaugural-Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der Philosophischen Fakultät der Universität zu Köln|volume=|pages=12|via=}}</ref>
== Organizovana filantropija ==
Savremena definicija organizovane filantropije podrazumeva aktivne pojedince i grupe koji u organiziovnim i podsticajnim okolnostima na različite načine promovišu i unapređuju rad za opšte dobro, odnosno javni interes. Organizovana filantropija manifestuje se kroz darivanje novca i drugih materijalnih dobara u dobrotvorne svrhe, ali i ulaganjem u zajednicu na promišljen i organizovan način kroz fondacije i druge oblike neprofitnih organizacija i institucija.[https://repozitorij.unipu.hr/islandora/object/unipu:2023/preview]
Osim materijalnog pomaganja ili ulaganja, sve više jeprisutan i koncept darivanja ili '''ulaganja ličnog vremena, znanja i veština''' kroz različite oblike [[Волонтеризам|volonterskog]] angažmana. [http://europskazaklada-filantropija.hr/filantropija/]
== Korporativna filantropija ==
Korporativna filantropija predstavlja direktni prilog korporacije za neku humanitarnu akciju ili društveni cilj, najčešće u obliku bespovratne pomoći, donacija ili usluga u naturi.<ref>{{Cite book|title=DOP Društveno odgovorno poslovanje|last=Kotler P. i Lee N.|first=|publisher=Zagreb: MATE d.o.o.|year=2011|isbn=|location=|pages=143}}</ref>
Filip Kotler (Philip Kotler) i Nensi Li (Nancy R. Lee) navode da su tipični dobrotvorni programi korporativne filantropije:
# Osiguranje novčanih [[Донација|donacija]]
# Davanje bespovratne pomoći
# Stipendiranje
# Poklanjanje proizvoda
# Poklanjanje usluga
# Osiguravanje stručnog znanja
# Omogućavanje korištenja kapaciteta i distributivnih kanala
# Davanje opreme na korišćenje<ref>{{Cite book|title=DOP Društveno odgovorno poslovanje|last=Kotler P. i Lee N.|first=|publisher=Zagreb: MATE d.o.o.|year=2011|isbn=|location=|pages=144}}</ref>
Oni koji primaju ovakvu vrstu davanja uglavnom su neprofitne organizacije i fondacije, ali to mogu biti i javne institucije, poput obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih.
Razvoj korporativne filantropije moguće je sagledati kroz četiri razvojne faze:
# Početna faza - kraj 19. do sredine 20. veka
# Uspon korporacijskih davanja - od pedesetih do početka osamdesetih godina prošlog veka
# Strateška filantropija - period osamdesetih godina dvadesetog veka
# Društveno odgovorno poslovanje - odnosi se na razumevanje korporativne filantropije kao jedne od dimenzija društveno odgovornog poslovanja.<ref>{{Cite journal|last=McClimon, T.J.|first=|date=2004|title=The Shape of Corporate Philathrophy Yesterday and Today|url=|journal=Grantmakers in the Art|volume=|pages=|via=}}</ref>
== Filantropske aktivnosti u Europi ==
U Evropi su popularne različite vrste davanja, od individualnog davanja, donacija bogatih pojedinaca i porodica, institucionalnih, do korporativnih davanja. Prema podacima „Fondation de France“ iz 2014. godine davanja pojedinaca iz deset evropskih zemalja proizvela su 24 milijarde evra.
Od ove sume, 11,5 milijardi dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, dok nešto više od 4 milijarde dolazi iz Nemačke. Sa druge strane iz Španije je najmanje davanja - 574 miliona evra.
Prema ovom istraživanju, zemlje s najvećim udelom pojedinačnih donatora koji daju na svim nivoima su Holandija (83%), Poljska (70%) te Švajcarska (70%). Nakon njih slede Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Belgija, Njemačka, Italija i Španija. Najveći donatori su razvijene zemlje severne i srednje Europe.[https://www.fondationdefrance.org/sites/default/files/atoms/files/philanthropy_in_europe_2015.pdf]
== Filantropske aktivnosti u SAD-u ==
Davanje, velikodušnost i filantropija pojmovi koji su često povezani s američkim društvom i anglosaksonskom kulturom, gde su privatne inicijative za odricanje dela sopstvenog bogatstva za opšte dobro, sastavni deo individualnih odnosa s društvom kojem se pripada.
Američka filantropija razvila se u 19. veku i zaslužna je za razvoj mnogih institucija socijalnog blagostanja. U tom periodu razvile su se dve važne organizacije filantropije. Prva je Charity Organization Societies (COS), kojoj je poreklo u Velikoj Britaniji, a koja je preteča današnje organizacije Family Service of America. Druga organizacija je Settlement houses.
U zadnjih 50 godina dobrotvorna davanja u SAD-u rastu. U proseku ukupna dobrotvorna davanja u novcu prelaze 2% ukupnog bruto domaćeg proizvoda. Tako su se dobrotvorna davanja udvostručila od devedesetih godina, a broj neprofitnih organizacija porastao je za gotovo 60%.[https://repozitorij.unipu.hr/islandora/object/unipu:2023/preview]
== Литература ==
* {{РСР}}
<references />
== Спољашње везе ==
Линија 12 ⟶ 83:
* [http://www.covekoljublje.org Хуманитарни фонд СПЦ „Човекољубље“]
* [https://web.archive.org/web/20131231062305/http://humanostnadjelu.com/ „Хуманост на дјелу“ Организација]
*[https://repozitorij.unipu.hr/islandora/object/unipu:2023/preview Filantropija kao osnov održivih zajednica]
*[http://europskazaklada-filantropija.hr/filantropija/ Europska zaklada za filantropiju i drustveni razvoj]
*[https://www.fondationdefrance.org/sites/default/files/atoms/files/philanthropy_in_europe_2015.pdf Centre de´Etude et de Recherche sur la Philanthropie: An overview of philantrophy in Europe]
*
[[Категорија:Врлине]]
| |||