Музеј у Смедереву — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datumi |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
|адреса = Омладинска 4
}}
'''Музеј у Смедереву''' је завичајна [[музеј]]ска [[установа]] комплексног типа, a у саставу музеја
Основна делатност музеја у Смедереву, поред музејских послова у домену прикупљања, проучавања, стручне и научне обраде, заштите и презентације предмета од културно-историјског, односно музеолошког значаја на територији [[град Смедерево|општине Смедерево]], обухвата и културно-просветну, педагошку, излагачку, издавачку и промотивну делатност. Поред сталне изложбене поставке музејских експоната, у музеју
▲Основна делатност музеја у Смедереву, поред музејских послова у домену прикупљања, проучавања, стручне и научне обраде, заштите и презентације предмета од културно-историјског, односно музеолошког значаја на територији [[град Смедерево|општине Смедерево]], обухвата и културно-просветну, педагошку, излагачку, издавачку и промотивну делатност. Поред сталне изложбене поставке музејских експоната, у музеју и [[Галерија савремене уметности у Смедереву|галерији савремене уметности]] могу се пратити бројне тематске изложбе, као и различите промоције и предавања.
== Изложбена поставка ==
Линија 43 ⟶ 33:
Музеј у Смедереву има сталне и тематске поставке. Тематске поставке организују [[кустос]]и запослени у музеју, а стална поставка се налази у [[лапидаријум]]у музеја и на два спрата. Поставка Музеја у Смедереву је завичајног типа, а предмети који се у оквиру поставке излажу углавном су пронађени на територији Смедерева или су важна сведочанства о прошлости овог краја. Временски период који је презентован изложеним предметима веома је велики и хронолошки обухвата распон од далеке геолошке прошлости, преко [[преисторија|праисторије]] и појаве првих људских култура, до средине 20. века.
Лапидаријум je анекс оригиналне зграде музеја према [[Смедеревска тврђава|тврђави]] у којем се чувају већи предмети од камена и дрвета, од којих се неки чувају и излажу под отвореним небом. У лапидаријуму се налазе споменици из различитих временских епоха, почевши од [[антика|антике]], преко [[средњи век|средњег века]] до османског периода.<ref name="Поставке">{{cite web |title=Поставке |url=https://mus.org.rs/o-muzeju/osnovna-izlozbena-postavka/ |accessdate=17. 5. 2019}}</ref>
У другој сали на првом спрату може се видети основна поставка Музеја ''Смедеревска тврђава – оп престонице до споменика културе''. У њој је приказан историјат [[Смедеревска тврђава|Смедеревске тврђаве]] од тренутка када је основана, преко њене средњевековне и османске историје до њене улоге у [[Први светски рат|Првом]] и [[Други светски рат|Другом светском рату]] (као и прича [[Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|Петојунске трагедије]]) и проглашења тврђаве за [[споменик културе]].<ref name="Поставке"/>
== Збирке ==
Линија 54 ⟶ 42:
=== Палеонтолошка ===
[[Датотека:Lobanja runastog mamuta.jpg|thumb|Лобања младог рунастог мамута (''Mammuthus primigenius'') из [[плеистоцен]]а из музеја]]
Формирање палеонтолошке збирке почиње много пре формалног утемељења 2002. године, када су музејски стручњаци постали свесни потребе да најстарија сведочанства постојања живог света на овом поднебљу као и њихов еволутивни пут, пронађу своје место у розети културне баштине смедеревског краја. Збирка је данас диференцирана на фосилни материјал: [[бескичмењаци|бескичмењаке]], [[кичмењаци|кичмењаке]] и рецентни, односно, [[археозоологија|археозоолошки]] материјал.<ref>{{cite web|last=Пауновић|first=Гордана|title=Палеонтолошка збирка|url=http://mus.org.rs/zbirke-muzeja/paleontologija/
=== Археолошка ===
Линија 60 ⟶ 48:
Aрхеолошко збирка Музеја у Смедереву покрива велики временски период, од 6. века пре н.е. до 17. века н.е. и истиче се значајем појединих предмета. На територији коју покрива смедеревски музеј налази се више од стотину археолошких локалитета.
Материјал праисторије и антике који се налази у Музеју, углавном су случајни и појединачни налази до којих је музеј дошао путем откупа или поклона, тако да за већину њих нема основних података о месту и условима налаза. Ипак, са сигурношћу се може рећи да материјал потиче са подручја Смедеревског Подунавља, односно нешто ширег од административне области града Смедерева. Средњевековни материјал који се налази у музеју је са ископавања вршених у [[Смедеревска тврђава|Смедеревској тврђави]]. Ископавања је најпре вршио [[Војни музеј Београд|Војни музеј]] из Београда, затим [[Београдски завод за заштиту споменика културе]], [[Археолошки институт Београд|Археолошки институт]] и на крају [[Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево]].<ref>{{cite web|last=Николић|first=Љиљана|title=Археолошка збирка|url=http://mus.org.rs/zbirke-muzeja/arheologija/
=== Нумизматичка ===
Нумизматичко одељење је по свом фундусу најбројније одељење смедеревског музеја. Броји преко 11.000 комада металног и око 600 комада папирног новца. Збирка је сукцесивно сакупљана, и то углавном откупом, а појединачни налази путем поклона.
У одељењу је заступљен новац од 1. века н.е. до средине 20. века. Има грчког, римског, византијског, српског-средњовековног, турског и српског с краја 19. века. Новац је из остава, приватних колекција, добијен путем археолошких ископавања и случајни појединачни налази.<ref>{{cite web|last=Николић|first=Љиљана|title=Нумизматичка збирка|url=http://mus.org.rs/zbirke-muzeja/numizmatika/
=== Уметничка ===
[[Датотека:Zastava nošena na sahrani kneza Miloša Obrenovića.jpg|thumb|Застава ношена на сахрани [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] из историјске збирке музеја]]
Основа за формирање збирки уметничког одељења била је оставштина [[Милан Јовановић Стојимировић|Милана Јовановића Стојимировића]], конфискована по завршетку [[Други светски рат|Другог светског рата]], а значајно обогаћена легатом који је он 1966. године завештао Музеју. Од оснивања Музеја до данас збирке су се богатиле путем поклона и откупа. У уметничком одељењу се чува 482 предмета систематизованих у следећим збиркама: збирка ликовне уметности (263), збирка икона (106), збирка црквених ствари (81) и збирка примењене уметности (36).<ref>{{cite web|last=Цветковић|first=Снежана|title=Уметничка збирка|url=
=== Етнолошка ===
Полазни основ за формирање етнолошке збирке Музеја у Смедереву били су предмети из фонда Гимназијске збирке старина и приватне колекције [[Милан Јовановић Стојимировић|Милана Јовановића Стојимировића]]. Каснијим откупима и поклонима у Музеју и на терену, овај првобитни музејски фонд се током година увећавао, тако да збирку данас чини око 1350 предмета који су имали различите функције у животу сеоског и градског становништва смедеревске општине.
Један мањи број предмета потиче из области југоисточне Србије, [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и са простора бивших југословенских република [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Македонија|Македоније]], [[Хрватска|Хрватске]]. То су предмети традиционалног покућства и одеће, али су они сведочанство о једном периоду новије историје (након [[Други светски рат|Другог светског рата]]), када се у Смедерево и околна села доселио значајан број миграната. Досељено становништво постало је саставни, активни део структуре становништва смедеревске општине, стога ови предмети имају своје место и значај у етнолошком проучавању смедеревског краја.<ref>{{cite web|last=Милетић|first=Гордана|title=Етнолошка збирка|url=
=== Историјска ===
Историјска збирка Музеја у Смедереву броји око 2.000 предмета из различитих временских периода. Ови предмети су сведочанства о прошлости Смедеревског Подунавља, али и много ширих географских простора. Материјал је веома разнородан и, ради лакше прегледности, распоређен у више целина: одликовања, ордење, медаље, споменице и плакете; оружје; карте и мапе; заставе; повеље дипломе и укази; рукописи; разгледнице; фотографије; пропагандни материјал; новине и штампа; старе и ретке књиге.<ref>{{cite web|last=Лазић|first=Мирослав|title=Историјска збирка|url=
== Историјат Музеја у Смедереву ==
Линија 84 ⟶ 72:
Музеј у Смедереву настао је захваљујући ентузијазму прегаоца културног живота Смедерева, који су сакупљањем предмета очували сећање на прошла времена и отргнули баштину Смедерева и смедеревског краја од заборава. Они су били пионири који су, неуморним радом на сакупљању, чувању, научној обради и презентовању баштине, деловање музеја у Смедереву чврсто утемељили у локалној заједници.
Пасионирани колекционари и љубитељи старина, попут [[Милан Јовановић Стојимировић|Милана Јовановића Стојимировића]], новинара, политичара и љубитеља старина, Светозара Спасојевића, првог управника смедеревског Музеја или [[Леонтије Павловић|Леонтија Павловића]], дугогодишњег директора музеја и преданог научног радника, допринели су, у великој мери, да се бројни предмети од изузетног значаја прикупе у збирке музеја.
Основа за формирање музејског фонда биле су Гимназијска збирка старина и конфискована Приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића. Музеј у Смедереву основан је одлуком Градског народног одбора Смедерева [[12. април]]а [[1950]]. године. Први назив који је смедеревски музеј понео био је '''Народни музеј'''. Одлуком Скупштине Општине Смедерево из [[1972]]. године Музеј у Смедереву добија данашње име, као и нову зграду у Омладинској улици бр. 4, у којој се и данас налази а која је до тада била хотел ''Јадран''. Одлуком Општине Смедерево из [[2005]]. године делатност музеја у Смедереву проширује се формирањем [[Галерија савремене уметности у Смедереву|галерије савремене уметности]], која се налази на централном градском [[Трг републике (Смедерево)|Тргу републике]].<ref name="Историјат">{{cite web |title=Историјат |url=
=== Гимназијска збирка старина ===
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[професор]] историје у Смедеревској гимназији Љубомир Петровић први се почео озбиљније бавити сакупљањем и проучавањем старина са ових простора. Неко време их је чувао у својој кући, да би касније збирку пренео у Гимназију, где му је она служила за боље разумевање наставе.
Директор Гимназије Владимир Лазић наложио је [[1935]]. године да се установи инвентар ове музејске збирке. На основу овог инвентара Гимназијска збирка старина је по попису из [[1941]]. године бројала 725 различитих предмета. Међу експонатима најважнији су били: [[стуб]] јонског стила од белог [[мермер]]а, [[рим]]ски камени жрвањ, пет пергамената, од којих три на грчком језику, а два на старословенском (српскословенском) језику, по један сребрни новчић Цезара, Александра Македонског и града [[Дубровник]]а, [[камен]]и умиваоник из турског храма у Смедереву, три сребрна грчка и четири римска сребрна новчића и друго. Пре овог пописа Гимназијска збирка је делимично страдала услед бомбардовања 6. априла 1941. и [[Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|експлозије муниције и експлозива у Смедереву]] [[5. јун]]а [[1941]].<ref name="Историјат"
=== Приватна збирка Милана Јовановића Стојимировића ===
Линија 101 ⟶ 89:
=== Музеј у 21. веку ===
[[Датотека:Museum in Smederevo - new exhibition (2).jpg|мини|Нова стална поставка музеја]]
Одлукама СО Смедерево из [[2001]]. године, прво је смедеревском музеју предата на старање и коришћење [[Смедеревска тврђава]], а затим је [[2007]]. године прешла у надлежност Туристичке организације града Смедерева<ref>[http://www.toosd.com Туристичка организација града Смедерева] ''www.toosd.com'' {{sr}}</ref>. Формирањем Сектора градске галерије савремене уметности [[2005]]. године, делатност музеја значајно се проширује и изложбена делатност постаје динамичнија. Музеј у Смедереву је током минулих шест деценија био неодвојиви део културног, научног, образовног, али и друштвено-политичког миљеа Смедерева и околине. Географски оквири утицаја смедеревског музеја не завршавају се са административним границама града Смедерева.<ref name="Историјат"
На 68. годишњицу музеја, 12. априла 2018. године, је отворена нова стална поставка Музеја у Смедереву ''Смедеревска тврђава – оп престонице до споменика културе''. Овом новом поставком је замњена претходна која је стојала од 1972. године, а пројекат реновирања и отварања су финансирали [[Министарство културе и информисања Републике Србије]] и Град [[Смедерево]].<ref>{{cite web |last1=еПодунавље |title=Ново поглавље у историји Музеја у Смедереву |url=http://epodunavlje.rs/index.php/kultura/item/8472-novo-poglavlje-u-istoriji-muzeja-u-smederevu |accessdate=17. 5. 2019}}</ref>
== Издавачка делатност ==
[[Датотека:Logo Smederevskog Zbornika.jpg|thumb|Лого [[Смедеревски зборник|Смедеревског зборника]]]]
Музеј се још од кад је био Народни музеј бавио публикацијама о културним добрима [[Смедерево|Смедерева]] и [[Подунавски округ|околине]]. Публиковао је бројне [[монографија|монографије]] и каталоге изложба. Осим монографија, музеј редовно објављује и свој зборник радова: [[Смедеревски зборник]], који је први пут објављен 2006. године.<ref>{{cite web |title=Издавачка делатност |url=https://mus.org.rs/o-muzeju/izdavacka-delatnost/ |accessdate=17. 5. 2019}}</ref>
== Галерија ==
Линија 112 ⟶ 103:
Слика:Smederevo, Muzej u Smederevu, 03.jpg|Улаз у Музеј
Слика:Multifunkcionalna sala Muzeja u Smederevu.jpg|Мултифункционална сала Музеја у приземљу
Слика:Mus.4.jpg|Први спрат Музеја
Слика:Mus.5.jpg|Други спрат Музеја
Слика:Mus.3.jpg|Првих 5 бројева [[Смедеревски зборник|Смедеревског зборника]]
Слика:Orden belog orla III stepena.jpg|Орден белог орла III степена из историјске збирке музеја
| |||