Мировне операције Уједињених нација — разлика између измена

Мировне операције [https://www.un.org/en/ Уједињених нација] помажу земљама погођеним сукобом да створе услове за трајни мир и показале су се као један од најефикаснијих инструмената да се погођене земље наведу на прави пут од сукоба ка миру. Ове операције поседују изузетне предности попут [[Легитимитет|легитимитета]], дељења терета као и усмеравања полиције и трупа из целог света и њихову интеграцију са цивилним мировним снагама.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://peacekeeping.un.org/en/what-is-peacekeeping|title=What is peacekeeping|website=United Nations Peacekeeping|language=en|access-date=2019-05-17}}</ref>

Традиционалне мировне операције<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.lawteacher.net/free-law-essays/international-law/the-traditional-forms-of-peacekeeping-international-law-essay.php|title=The Traditional Forms of Peacekeeping|website=www.lawteacher.net|language=en|access-date=2019-05-17}}</ref> су се спроводиле у ситуацијама међудржавних сукоба и војних претњи безбедности. До трансформације мировних операција дошло је због измењеног безбедносног окружења крајем 20. века и појаве сукоба у којима је изражено организовано насиље углавном уперено ка цивилном становништву. Такође појавили су се бројни актери који истовремено могу допринети успостављању мира попут хуманитарних организација и приватних војних компанија.

Мировне операције су одувек биле веома динамичне и еволуирале током суочавања са новим изазовима. Успех никада није загарантован јер мировне мисије УН готово по дефиницији иду у физички и политички најтежа окружења. Међутим, током свог постојања, УН су имале изузетне успехе чему сведочи и [[Нобелова награда за мир|Нобелова награда за мир.]]

Мировне операције УН-а су јединствено глобално партнерство. Она окупља [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералну скупштину]], [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]], [[Секретаријат Организације уједињених нација|Секретаријат]], доприноснике трупа, полиције и владе домаћина у комбинованим напорима за одржавање међународног мира и безбедности. Његова снага лежи у легитимности Повеље УН-а и у широком спектру земаља које доприносе, учествују и обезбеђују драгоцене ресурсе.

Свака мировна операција има свој буџет и рачун који укључују оперативне трошкове као што су транспорт и логистика, и трошкове особља као што су плате. Државе које су највише допринеле финансирању мировних операција (2018):<ref>{{Cite web|url=https://peacekeeping.un.org/en/how-we-are-funded|title=How we are funded|website=United Nations Peacekeeping|language=en|access-date=2019-05-17}}</ref>

Од 1948. године УН су помогле да се окончају сукоби и утврди помирење у [[Камбоџа|Камбоџи]], [[Салвадор|Ел Салвадору]], [[Гватемала|Гватемали]], [[Мозамбик|Мозамбику]], [[Намибија|Намибији]], [[Таџикистан|Таџекистану]]. Велику разлику су направиле са недавно завршеним или текућим операцијама попут [[Сијера Леоне|Сијера Леоне-а]], [[Бурунди|Бурундија]], [[Обала Слоноваче|Обале Слоноваче]], [[Либерија|Либерије]], [[Хаити|Хаитија]] и [[Косово и Метохија|Косова]]. Међутим биле су оспораване и сматране недостојним на другим местима попут [[Сомалија|Сомалије]], [[Руанда|Руанде]] и бивше [[Југославија|Југославије]] почетком 90-их година.

* Употреба силе у самоодбрани - операције УН не користе силу. међутим, уз дозволу Већа могу користити силу у самоодбрани, одбрани мандата, за заштиту цивила или да помогну националној власти у одржавању реда и закона.<ref name=":0" />

Првобитни облици мировних операција појавили су се пре настанка [[Организација уједињених нација|УН]], још у 19. веку и известан број тих колективних акција био је повезан са заштитом хришћана. Већина интервенција у 19. веку укључивала је колонијалне интересе великих сила. Тада су акције спроводиле коалиције држава и колонијалне силе самостално, међутим после [[Први светски рат|Првог светског рата]] формирана је [[Друштво народа|Лига народа]] и задатак остваривања колективне безбедности прелази у надлежност те организације. Лига народа је делимично успела да оствари своју одлуку, међутим није успела да оствари свој примарни циљ - спречавања будућих светских ратова. Из тог разлога, након [[Други светски рат|Другог светског рата]], на темељима Лиге народа настале су УН на основу међународног уговора (Повеља УН). Повељом је дефинисано да су сви чланови УН обавезни "да ставе на располагање Савету безбедности, на његов позив, у складу са посебним споразумом или споразумима, оружане снаге, помоћ и олакшице, укључујући ту и право пролаза, неопходне ради одржања међународног мира и безбедности". Повељом су предвиђене многе мере за очување мира попут мера мирног решавања сукоба, мера у случају претњи миром, повреда мира или агресије, али мировне операције у овом документу нису предвиђене као мере или инструмент за очување мира и безбедности.

Термин мировних операција појавио се први пут 1956. године за време [[Суецка криза|Суецке кризе.]]

Са обзиром да се систем колективне безбедности током Хладног рата показао неефикасним, уведене су посматрачке мисије, а затим операције очувања мира.<ref>{{Cite web|url=https://peacekeeping.un.org/en/our-history|title=Our history|website=United Nations Peacekeeping|language=en|access-date=2019-05-17}}</ref>

* Традиционалне мировне операције<ref name=":1" />

Ове операције укључују распоређивање војних контигената за праћење и надзор над применом споразума о прекиду ватре, повлачења, [[Тампон зона|тампон зоне]]. Најзаступљеније су биле у периоду [[Хладни рат|Хладног рата]]. Успотављање ових мисија заснива се на поштовању три основна принципа мировних операција. Правни основ за њихово успостављање налази се у глави VI Повеље. Оне се могу посматрати као војнопосматрачке мисије и мисије очувања мира. Карактеристике су: мали број мировњака лако наоружаних са циљем да се сукоб замрзне и да се сукобљене стране наведу на преговоре.

Имају за циљ да успоставе демократску, одговорну власт, промовишу развој цивилног друштва и дају подстицај за покретање економске обнове и развоја. Спроводе се уз сагласност сукобљених страна. Овај концепт мировних операција сматра се проширеним јер се оне спроводе у условима који могу бити насилни. Од традиционалних<ref name=":1" />, разликују се јер се успостављају у условима унутрашњих а не међудржавних сукоба. Успостављају се под окриљем главе VII 1/2, а одликују се јазом између мандатаимандата и средстава за остварење мандата.

* Операције наметања мира<ref>{{Citation|title=Peace enforcement|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Peace_enforcement&oldid=877161256|date=2019-01-06|accessdate=2019-05-17|language=en}}</ref>