Мировне операције Уједињених нација — разлика између измена

 

Уједињене нације спроводе највећи број мировних операција и ако се оне спроводе у оквиру [[НАТО]], [[Европска унија|ЕУ]] и многих других регионалних организација.

Мировне операције УН-а су јединствено глобално партнерство. Она окупља [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералну скупштину]], [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]], [[Секретаријат Организације уједињених нација|Секретаријат]], доприноснике трупа, полиције и владе домаћина у комбинованим напорима за одржавање међународног мира и безбедности. Његова снага лежи у легитимности Повеље УН-а и у широком спектру земаља које доприносе, учествују и обезбеђују драгоцене ресурсе.

 

Свака мировна операција има свој буџет и рачун који укључују оперативне трошкове као што су транспорт и логистика, и трошкове особља као што су плате. Државе које су највише допринеле финансирању мировних операција (2018):<ref>{{Cite web|url=https://peacekeeping.un.org/en/how-we-are-funded|title=How we are funded|website=United Nations Peacekeeping|language=en|access-date=2019-05-17}}</ref>

 

# [[Шпанија]] (2.44%)

 

Од 1948. године УН су помогле да се окончају сукоби и утврди помирење у [[Камбоџа|Камбоџи]], [[Салвадор|Ел Салвадору]], [[Гватемала|Гватемали]], [[Мозамбик|Мозамбику]], [[Намибија|Намибији]], [[Таџикистан|Таџекистану]]. Велику разлику су направиле са недавно завршеним или текућим операцијама попут [[Сијера Леоне|Сијера Леоне-а]], [[Бурунди|Бурундија]], [[Обала Слоноваче|Обале Слоноваче]], [[Либерија|Либерије]], [[Хаити|Хаитија]] и [[Косово и Метохија|Косова]]. Међутим биле су оспораване и сматране недостојним на другим местима попут [[Сомалија|Сомалије]], [[Руанда|Руанде]] и бивше [[Југославија|Југославије]] почетком 90-их година.

 

УН се воде следећим принципима и они се сматрају "светим тројством" мировних операција а то су:

* Сагласност страна сукобу - потребно је да обе стране у сукобу прихвате мировну операцију УН и њихово деловање, било политичко или физичко обављање својих задатака. У недостатку таквог пристанка ризикује се да мировна операција прерасте у још једну страну у сукобу и самим тим занемари своју основну улогу одржавања мира. Са друге стране, чињеница да су главне стране дале пристанак за спровођење мировних операција УН не мора да значи да ће наићи на пристанак и на локалном нивоу због слабе команде и контроле система. Такође то се може десити и у нестабилним окружењима где су присутне наоружане групе које не прихватају ничији ауторитет.

* Употреба силе у самоодбрани - операције УН не користе силу. међутим, уз дозволу Већа могу користити силу у самоодбрани, одбрани мандата, за заштиту цивила или да помогну националној власти у одржавању реда и закона.<ref name=":0" />

 

Првобитни облици мировних операција појавили су се пре настанка [[Организација уједињених нација|УН]], још у 19. веку и известан број тих колективних акција био је повезан са заштитом хришћана. Већина интервенција у 19. веку укључивала је колонијалне интересе великих сила. Тада су акције спроводиле коалиције држава и колонијалне силе самостално, међутим после [[Први светски рат|Првог светског рата]] формирана је [[Друштво народа|Лига народа]] и задатак остваривања колективне безбедности прелази у надлежност те организације. Лига народа је делимично успела да оствари своју одлуку, међутим није успела да оствари свој примарни циљ - спречавања будућих светских ратова. Из тог разлога, након [[Други светски рат|Другог светског рата]], на темељима Лиге народа настале су УН на основу међународног уговора (Повеља УН). Повељом је дефинисано да су сви чланови УН обавезни "да ставе на располагање Савету безбедности, на његов позив, у складу са посебним споразумом или споразумима, оружане снаге, помоћ и олакшице, укључујући ту и право пролаза, неопходне ради одржања међународног мира и безбедности". Повељом су предвиђене многе мере за очување мира попут мера мирног решавања сукоба, мера у случају претњи миром, повреда мира или агресије, али мировне операције у овом документу нису предвиђене као мере или инструмент за очување мира и безбедности.

 

Са обзиром да се систем колективне безбедности током Хладног рата показао неефикасним, уведене су посматрачке мисије, а затим операције очувања мира.<ref>{{Cite web|url=https://peacekeeping.un.org/en/our-history|title=Our history|website=United Nations Peacekeeping|language=en|access-date=2019-05-17}}</ref>

 

* Традиционалне мировне операције<ref name=":1" />

 

Обухватају значајну војну и цивилну компоненту. Циљ је да снажно подрже трансформацију ратом уништеног друштва у друштво способно да самостално одржава стабилан мир. Ове операције обично обухватају мултинационалне снаге које су често ауторизоване од [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности УН]], и које имају мандат и средства да ефикасно одговоре на решавање мира.

 

<references />