Аустралија — разлика између измена

| извор_становништво = <ref>{{citeweb|url=http://quickstats.censusdata.abs.gov.au/census_services/getproduct/census/2016/quickstat/036|title=2016 Census|work=[[Australian Bureau of Statistics]]|accessdate=2019-3. 02-03. 2019}}</ref>

'''Аустралија''' ({{јез-енгл|Australia}}), званично '''Комонвелт Аустралија''' ({{јез-енгл|Commonwealth of Australia}}), држава је на [[Јужна хемисфера|јужној хемисфери]] која обухвата копно [[Аустралија (континент)|истоименог најмањег континента]] на свету, острво [[Тасманија|Тасманију]], као и бројна друга острва у [[Јужни океан|Јужном]], [[Индијски океан|Индијском]] и [[Тихи океан|Тихом океану]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Површина Аустралије износи 7.741.220 -{км²km²}- и по површини је 6. у свету. Окружена је [[Индонезија|Индонезијом]], [[Источни Тимор|Источним Тимором]] и [[Папуа Нова Гвинеја|Папуом Новом Гвинејом]] на северу, [[Соломонова Острва|Соломонским Острвима]], [[Вануату]]ом и француском прекоморском територијом [[Нова Каледонија|Новом Каледонијом]] на североистоку, и [[Нови Зеланд|Новим Зеландом]] на југоистоку.

Суседне државе Аустралије су: [[Индонезија]], [[Нови Зеланд]] и [[Папуа Нова Гвинеја]]. Површина државе износи 7.692.024 km².<!-- marker --> Аустралијски континент је део [[Индо-аустралијски плато|Индо-аустралијског платоа]]. Окружена [[Индијски океан|Индијским]], [[Јужни океан|Јужним]] и [[Тихи океан|Тихим океаном]], Аустралија је од Азије одвојена [[Арафурско море|Арафурским]] и [[Тиморско море|Тиморским морем]]. Аустралијска обала дуга је 34.218 -{km}- (не рачунајући прекоморска острва),<ref>[http://www.environment.gov.au/soe/2006/publications/drs/indicator/142/index.html -{State of the Environment 2006.}-] -{Department of the Environment and Water Resources.}-</ref> а земља поседује пространу [[Ексклузивна економска зона|Ексклузивну економску зону]] од 8.148.250 -{km²²}-, не рачунајући [[Аустралијска антарктичка територија|Аустралијску антарктичку територију]].<ref>{{harvnbsfn|Short|Woodroffe|2009|p=2}}</ref>

[[Велики корални гребен]], највећи те врсте на свету,{{sfn|Short|Woodroffe|2009|p=216}}, налази се близу североисточне обале и простире на више од 2.000 -{km²²}-. [[Планина Аугустус]], која се сматра највећим монолитом на свету,<ref>[http://www.smh.com.au/news/Western-Australia/Mount-Augustus/2005/02/17/1108500208314.html -{Mount Augustus}-]. -{The Sydney Morning Herald.</ref> налази се у [[Западна Аустралија|Западној Аустралији]]. Са 2.228 m надморске висине, [[Кошћушко (планина)|Кошћушко]] је највећа планина на аустралијском копну, иако је [[Мосон врх|врх Мосон]] на удаљеној аустралијској територији [[Острва Херд и Макдоналд|Херд и Макдоналд]] висок 2.527 m.

У Источном побрђу налази се највише планине Аустралије. Додуше, у поређењу с другим високим планинама у свету те планине су сразмерно ниске. Највиши планински врх регије и целе Аустралије је [[Кошћушко (планина)|Кошћушко]], висок 2.228 [[метар]]аm. Обалска раван додирује пешчане плаже и стеновите [[клиф]]ове дуж тихоокеанске обале. У подручју обалне равни падне више кише него било где у Аустралији. То је основни разлог зашто је југоисточни део регије, од [[Бризбејн]]а до [[Мелбурн]]а, најгушће насељени део Аустралије. На нешто вишим надморским висинама налазе се висоравни. Неке висоравни имају плодно тло и користе се за гајење усева, док су друге под пашњацима и шумом. Шуме су честе у Источном побрђу, али већином су, осим далеко на северу, искрчене ради пољопривредних површина и градова.

Иако највећи део Аустралије чине пустиње и полусушне области, она обухвата широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних шума и коралних гребена, и убраја се у једну од земаља са највећим [[биолошка разноврсност|биодиверзитетом]]. Због старости и, као последица тога, ниске плодности земљишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготрајне географске изолације, аустралијски живи свет је разноврстан и јединствен. Око 85% цветних биљака, 84 % [[сисари|сисара]], више од 45 % [[птице|птица]] и 89 % [[рибе|риба]] из умереног копненог појаса припадају ендемским врстама.{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Човекова активност угрожава многе аустралијске екорегионе и врсте које их насељавају. Федерални [[Акт о заштити животне средине и конзервацији биодиверзитета 1999]] је правни оквир за заштиту угрожених врста. У оквиру националног [[Акциони план о биодиверзитету|Акционог плана о биодиверзитету]], формиране су бројне заштићене зоне како би се сачували и заштитили јединствени екосистеми; 64 мочварна подручја уписана су на листу [[Рамсарска конвенција|Рамсарске конвенције]], док је 16 локација уврштено у [[Светска баштина|Светску баштину]]. Аустралија је 2005. рангирана као 13. земља на свету према [[Индекс одрживог развоја околине|Индексу одрживог развоја околине]]. Обала Аустралије и океан су богати [[корални гребен|коралним гребенима]] , јер ту је [[Велики корални гребен]] који је највећи на свету. У океану има отровних [[ража]] и најотровнија [[медуза]], као и [[ајкула]] , [[хоботница]] и разне врсте тропских риба. <ref>[http://www.yale.edu/esi/b_countryprofiles.pdf 2005 -{Environmental Sustainability Index}- (pp. 112).] {{Wayback|url=http://www.yale.edu/esi/b_countryprofiles.pdf |date=20070614004141 }} -{Yale University}-.</ref>

Већина аустралијских дрвених биљака су зимзелене, а многе, попут [[еукалиптус]]а и [[Акација|акације]], прилагодиле су се дуготрајним сушама и честим пожарима. У Аустралији расту разноврсне бобичасте врсте које бујају на солима сиромашном земљишту. Земљиште је препуно отровних [[змија]] и [[паук]]ова . У добро познате аустралијске животињске спадају [[монотермати]] ([[кљунари|кљунар]] [[платипус]] и [[Ехидна (биологија)|ехидна]]); [[торбари]] ([[кенгур]]и, [[Коала|коале]], [[вомбат]]и) и птице [[ему]] и [[кокабура]], велики рептили као [[естуарски крокодил]] и мање врсте [[крокодил]]а . [[Динго]] је пренесен у Аустралију око 3.000 пре нове ере, трговином аустронезијских народа са аустралијским урођеницима.<ref>Savolainen, P. et al. 2004.A detailed picture of the origin of the Australian dingo, obtained from the study of mitochondrial DNA. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 101:12387–12390 PMID</ref> Многе биљне и животињске врсте су изумрле након доласка људи, укључујући и [[Аустралијска мегафауна|аустралијску мегафауну]]; друге су нестале доласком Европљана, међу њима и [[торбарски вук|тасманијски тигар]].{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma-->

Први Европљанин који је несумњиво закорачио на аустралијско тле био је холандски морепловац [[Виљем Јансон]], који се [[1606]]. искрцао на обале полуострва [[Кејп Јорк]]. Током седамнаестог века, Холанђани су исцртали карте приобалног појаса на западу и северу острва и назвали га Новом Холандијом, али га нису населили. Године [[1770]]., [[Џејмс Кук]] је опловио и уцртао источну обалу Аустралије коју је назвао [[Нови Јужни Велс|Новим Јужним Велсом]] и прогласио поседом [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]]. Велика Британија је у Аустралији основала кажњеничку колонију у коју је слала преступнике на одслужење казне.

Британска краљевска колонија [[Нови Јужни Велс|Новог Јужног Велса]] основана је формирањем насеобине у [[Лука Џексон|Луци Џексон]], [[26. јануар]]а [[1788]]. Овај датум је касније постао [[Дан државности Аустралије]]. [[Ван Дименова Земља]], данашња [[Тасманија]], насељена је [[1803]], а [[1825]]. постала је засебна колонија. [[Уједињено Краљевство]] је [[1829]]. формално успоставило контролу над западним делом Аустралије. Од делова Новог Јужног Велса формиране су одвојене колоније: [[Јужна Аустралија]] [[1836]], [[Викторија (Аустралија)|Викторија]] [[1851]]. и Квинсленд [[1859]]. [[Северна територија|Северна Територија]] је основана [[1911]], издвајањем из провинције Јужна Аустралија. Јужна Аустралија је успостављена као „слободна провинција“ и као таква никада није била кажњеничка колонија. Викторија и [[Западна Аустралија]] такође су основане као „слободне“, али су касније прихватале и осуђенике.{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Довоз осуђеника у колонију Нови Јужни Велс прекинут је [[1848]], након притисака тамошњих досељеника.<ref>[http://www.abs.gov.au/Ausstats/abs%40.nsf/0/A890E87A9AB97424CA2569DE0025C18B? -{Open Australian Bureau of Statistics 1998 Special Article}-] - -{The State of New South Wales}-</ref>

Аустралијски домороци, чији је број у тренутку доласка Европљана процењен на 350.000,<ref>Smith, L. (1980), The Aboriginal Population of Australia, Australian National University Press, Canberra}-</ref> смањивао се током наредних 150 година, превасходно због нових болести, присилног расељавања и културне дезинтеграције. Одвајање деце од породица, које неки историчари и аустралијски староседеоци називаји и геноцидом,{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> вероватно је допринело том смањењу. Такве интерпретације абориџинске историје други историчари критикују, сматрајући их претераним или исконструисаним из политичких или идеолошких разлога.{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Ова дебата је у Аустралији позната под називом [[Историјски ратови]] ({{jez-en|History Wars}}). Након референдума из [[1967]], федерална влада је била овлашћена да спроводи политику и доноси законе поштујући [[Абориџини|Абориџине]] и њихову традицију. Старо власништво над земљом признато је тек [[1992]], када је у случају [[Мабо против Квинсленда (бр.2)]] одбачено тумачење Аустралије као „празне земље“ ({{јез-лат|terra nullius}}) у време доласка Европљана.

[[Вестминстерски статут 1931.|Вестминстерским статутом 1931]], који је Аустралија прихватила [[1942]], формално су прекинуте скоро све уставне везе између Аустралије и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. Шок изазван поразом Велике Британије у Азији током 1942. и претња од јапанске инвазије, утицали су да се Аустралија окрене [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] као новом савезнику и заштитнику. Од [[1951]], Аустралија је и формално постала војни савезник САД под окриљем [[АНЗУС уговора]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], Аустралија је подстицала масовну емиграцију из Европе; од седамдесетих и укидања Беле политике Аустралије, оснажена је имиграција из Азије и других неевропских делова света. Као последица тога, аустралијска демографија, култура и општа слика драматично су промењени. Последње уставне везе између Аустралије и Велике Британије покидане су [[1986]], усвајањем [[Аустралијски акт 1986|Аустралијског акта 1986]], чиме је британска улога у аустралијској власти завршена. Године [[1999]], Аустралијанци су на референдуму педесетпетопроцентном већином одбацили предлог да Аустралија постане [[република]], са [[председник]]ом кога би бирао [[скупштина|парламент]].<ref>Australian Electoral Commission (2000).[http://www.aec.gov.au/_content/when/referendums/1999_report/index.htm 1999 -{Referendum Reports and Statistics}-], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Од избора [[Витлам Гоф|Витлама Гофа]] за премијера [[1972]], Аустралија је усмерена на будућност у оквиру азијско-пацифичког региона.

Аустралија је [[уставна монархија]] са парламентарним системом власти. Краљица [[Елизабета II]] је аустралијски монарх, a њена улога се разликује од позиције коју има у осталим [[Крунске земље Комонвелта|крунским земљама Комонвелта]]. На савезном нивоу краљицу представља [[генерални гувернер Аустралије]], док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица. Иако устав даје широка овлашћења генералном гувернеру, он их користи само уз препоруку [[Премијер Аустралије|премијера]]. Најпознатији случај употребе ових овлашћења мимо сагласности премијера било је распуштање Витламове владе током [[Аустралијска уставна криза из 1975.|уставне кризе из 1975]].{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma-->

Хоукова влада започела је процес економске реформе увођењем пливајућег курса [[Аустралијски долар|аустралијског долара]] и делимичном дерегулацијом финансијског система.{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> Хауардова влада наставила је процес микроекономских реформи, укључујући и делимичну дерегулацију тржишта рада и приватизацију државних фирми, пре свега у области телекомуникација.{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> Посредни порески систем суштински је реформисан у јулу 2000, увођењем пореза на добра и услуге од 10 %, што је незнатно смањило чврсто ослањање аустралијског пореског система на порез од прихода појединаца и фирми.

У јануару 2007, незапосленост у Аустралији била је 4,6 %,<ref>Australian Bureau of Statistics. Labour Force Australia. Cat#6202.0</ref> са 10.033.480 запослених људи. Током последње деценије, инфлација се углавном кретала између 2—3 %, а минималне каматне стопе између 5—6 %. Сектор услуга, укључујући туризам, образовање и финансијске услуге, чини 69 % бруто домаћег производа.{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> [[Пољопривреда]] и природне сировине чине између 3—5 % БДП-а, али значајно доприносе укупној спољнотрговинској способности земље. Аустралија највише извози у [[Јапан]], [[Кина|Кину]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]], [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] и [[Нови Зеланд]].<ref name="ABS">Australian Bureau of Statistics. [http://www.abs.gov.au/ausstats/abs@.nsf/94713ad445ff1425ca25682000192af2/1a79e7ae231704f8ca256f720082feb9!OpenDocument -{Year Book Australia}-] 2005</ref>

Већина Аустралијанаца су потомци европских досељеника из 18. и 19. века, посебно [[Уједињено Краљевство|Британаца]] и [[Ирци|Ираца]]. Од краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], аустралијска популација се учетворостручила,{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma--> подстицана амбициозним програмима за [[Имиграција|имиграцију]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], па до 2000, скоро 5,9 милиона људи имиграрало је у земљу, што значи да је скоро двоје од сваких седам Аустралијанаца рођено у иностранству.<ref>[http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/2698.htm -{Background note: Australia}-]. -{US Department of State.</ref> Имигранти су углавном обучени, али имиграциона квота обухвата и категорије за чланове породице и избеглице. У 2001, пет највећих група које чине 23,1 % Аустралијанаца рођених у иностранству, потичу из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]], [[Италија|Италије]], [[Вијетнам]]а и [[Кина|Кине]]. Убрзо након укидања Беле аустралијске политике 1973, влада је организовала и подстицала бројне иницијативе, како би промовисала расну хармонију базирану на политици мултикултурализма. У Аустралију је 2005. емигрирало укупно 123.424 људи. Од њих, 17,736 било је из Африке (5.654 из Судана, 4.594 из Јужне Африке итд), 54.804 из Азије (4.239 са Филипина, 3.036 из Сингапура, 2.936 из Малезије, 1.936 из Ирака итд), 1.506 из Јужне Америке и 1.813 из јужнз Европе (671 из Србије и Црне Горе, 310 из Македоније, 115 из Албаније итд).<ref>[http://www.migrationinformation.org/datahub/countrydata/country.cfm -{Inflow of foreign-born population by country of birth, by year}-], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

Попут других високоразвијених земаља, и Аустралија се суочава са израженим променама у старосној структури становништва, које су повећале број одлазака у пензију, смањујући обим радно активног становништва. Велики број Аустралијанаца (759.849 у периоду 2002-2003{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma-->) живи ван државе у којој су рођени.

Школско образовање је обавезно од 6-15. године (16. у Јужној Аустралији и Тасманији, односно 17. у Западној Аустралији), што је утицало на то да стопа неписмености буде мања од 1 %. Аустралијска влада је подржала оснивање 38 универзитета и, иако је у међувремену отворено неколико приватних, већина се финансира средствима из буџета. Постоји и државни систем колеџа за стручну обуку, познат као [[ТАФЕ институти]], а многи синдикати организују обуку нових радника. Око 58 % Аустралијанаца између 25. и 64. године има стручно или високо образовање, а са 49 % факултетски образованог становништва, Аустралија је на првом месту међу земљама чланицама [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Однос домаћих и иностраних студената на аустралијским факултетима највећи је у ОЕЦД-у.{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma-->

Спорт је важан део аустралијске културе. Специфична клима допушта бројне спољне делатности; 23,5 % Аустралијанаца старијих од 15 година редовно учествује у организованим спортским активностима. Аустралијски фудбал је најпопуларнији спорт у Аустралији.<ref>[http://sporteology.com/top-10-popular-sports-australia/ Top 10 Most Popular Sports in Australia Sporteology{{Ботовски наслов}}]</ref> Затим следе [[Рагби лига|рагби 13]], [[Рагби јунион|рагби 15]], а на четвртом месту је фудбал. На међународном нивоу, Аустралија има јаке тимове у [[крикет]]у, [[Хокеј на трави|хокеју]], нетболу (игра слична кошарци), [[рагби]]ју, а добре резултате остварује и у [[Бициклизам|бициклизму]], [[Веслање|веслању]] и [[Пливање|пливању]]. У Аустралији су популарни популарни спортови и [[трке коња]] и [[аутомобилизам]]. [[Рагби репрезентација Аустралије|Рагби 15 репрезентација Аустралије]] је два пута била [[Светско првенство у рагбију|првак Света]]. Рагби 13 репрезентација Аустралије је чак 10 пута била првак Света. Аустралија је учествовала на свим Летњим олимпијским играма новог доба, као и на сваким [[Комонвелтске игре|Комонвелтским играма]]. Била је домаћин [[Летње олимпијске игре 1956.|Летњих олимпијских игара 1956.]] у Мелбурни и [[Летње олимпијске игре 2000.|2000.]]. у Сиднеју, а од 2000. године налази се међу првих пет олимпијских земаља у односу на број освојених медаља. Аустралија је такође била домаћин Комонвелтских игара 1938, 1962, 1982. и 2006. У остале значајне међународни спортске догађаје који се редовно организују у Аустралији спадају [[Отворено првенство Аустралије у тенису|Отворено првенство Аустралије]], први од четири [[гренд слем]] тениска турнира, годишње међународни турнири у крикету и [[Велика награда Аустралије]] у формули један. У Аустралији је уобичајено да влада или компаније стипендирају успешне спортисте. Телевизијски преноси спортских такмичења су веома популарни; у најгледаније телевизијске програме спадају Летње олимпијске игре и финала домаћих или међународних фудбалских такмичења (аустралијског, односно европског фудбала).{{чињеница| date = 12. 2015. }}<!--mrtva veza od tog datuma-->

* {{Cite book |ref=harv| last= Short| first= Andrew D.| last2 = Woodroffe| first2 = Colin D.| title = The Coast of Australia| url = https://books.google.com/books?id=whZcIO7zLjEC&pg=PA2| year = 2009| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-87398-7|pages= 2}}