Фонологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
{{лингвистика}}
'''Фонологија''' је део науке о [[Језик|језику]] који проучава [[Глас|гласове]] као говорне јединице за обележавање разлике у значењу. [[Глас]] с том функцијом у језику се назива [[фонема]]. Фонологија проучава унутрашњи састав неког језика, односно скуп разликовних знакова или [[фонема]], променом којих се мења или се може променити значење. У речима '''''пет''''' и '''''пут''''', '''''е''''' и '''''у''''' биле би две различите [[Фонема|фонеме]], јер њихова замена условљава разлику значења. Фонологија, дакле, проучава гласовни систем посебног језика, нпр. [[Српски језик|српског језика]].<ref>{{cite book |last1=Јаворка |first1=Маринковић |title=Српски језик 1 |publisher=Аурора |location=Врање |accessdate=20.05.2019.}}</ref>
== Настанак гласова ==
Линија 17 ⟶ 16:
# '''Јачина гласа''' зависи од снаге или јачине подстицаја који покреће трепереће тело, што значи да зависи од [[Амплитуда|амплитуде]] (раздаљине између нормалног положаја треперећег тела и најдаље тачке до које оно у треперењу стиже). Уколико је [[амплитуда]] већа, [[глас]] је јачи.
# '''Висина гласа''' зависи од брзине којом трепереће тело трепери; уколико је већи број трептаја у јединици времена, утолико је глас виши.
# '''Боја гласа''' одређена је обликом резонатора (ждреона дупља, уста, нос). Сваки човек, уз то, има и своју посебну боју гласа јер је облик говорних резонатора код сваког појединца различит. <ref>{{cite book |last1=Маринковић |first1=Јаворка |title=Српски језик 1 |publisher=Аурора |location=Врање |accessdate=20.05.2019.}}</ref>
== Критеријуми за поделу гласова ==
Линија 68 ⟶ 67:
Концепт [[Корелација|корелације]] који је [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] увео у наведеном тексту подразумева концепт дистинктивних обележја. Фонолошку корелацију чини низ бинарних опозиција дефинисаних једним општим принципом, која се могу замислити независно од сваког пара супротних појмова. У делима после 1930. године, [[Роман Јакобсон]] више не користи термин '',, корелација"'' (Трубецкој га задржава), што не значи да напушта овај концепт. Он га проширује применивши '''начело бинарних дистинктивних обележја''' на цео материјал фонолошких опозиција.
[[Роман Јакобсон]] је по први пут применио своје фонолошке грађе у тексту ''Remarques sur l’évolution phonologique du russe comparée à celle des autres langues slaves'' ''(Запажања о фонолошком развоју руског у поређењу са оним у другим словенским језицима)''. [[Роман Јакобсон|Јакобсон]] нема позитиван став према Лајпцишкој школи, али се чињеница да су они открили карактер језичких промена не може оспорити. У овом су тексту приказана '''основна начела фонологије''' и практична примена гледишта да '''гласовни развој треба објаснити на основу система''', који су од непроцењиве вредности. <ref>{{cite book |last1=Ивић |first1=Павле |title=Расправе, студије, чланци - о фонологији |publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића |accessdate=20.05.2019.}}</ref>
== Референце ==
{{reflist|}}
{{reflist|}}
{{reflist|}}
== Литература ==
== Спољашње везе ==
|