Рамиз Садику — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 87.116.177.223 (разговор) на последњу измену корисника Pinki ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Херој М
|
|
|дидаскалија=РАМИЗ САДИКУ
|
|
|
|
|
|
|професија=студент права
|КПЈ=[[1936]].
Ред 33:
Априла [[1943]]. године, заједно са [[Боро Вукмировић|Бором Вукмировићем]], боравио је у [[Ђаковица|Ђаковици]]. Пошто је у то време [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], дошао је у [[Призрен]], Рамиз и Боро су му кренули у сусрет. На путу за Призрен, [[7. април]]а 1943. године, код села [[Ландовица|Ландовице]] упали су у заседу и у борби са италијанским фашистима и [[бали Комбетар|балистима]] рањени и ухваћени. Знајући да су високи руководиоци [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], непријатељ је покушао да мучењем од њих извуче податке о другим члановима покрета. Пошто нису хтели ништа да говоре, одлучено је да буду стрељани. Стрељани су заједно [[10. април]]а 1943. године, а на наредбу да се раздвоје, загрлили су се још јаче и кличући [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] отишли у смрт.
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[6. март]]а [[1945]]. године, заједно са Бором Вукмировићем, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=188}} Убрзо потом, [[9. септембар|9. септембра]] 1945. године, Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Албаније, а на предлог Врховног команданта НОВ Албаније [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]], проглашен је за [[Народни херој Албаније|народног хероја Албаније]].
У годинама после [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Боро и Рамиз]] ({{јез-алб|Boro dhe Ramiz}}) су предстваљали симбол [[Братство и јединство|братства и јединства]] [[Срби|српског]] и [[Албанци|албанског]] народа и Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији. Њихова имена носила су многе улице и школе, као и спортски центар у [[Приштина|Приштини]]. На месту њихове погибије, у селу Ландовици, [[1963]]. године подигнут је споменик у облику обелиска са мозаиком и спомен-чесмом (аутори: архитекта М. Пецић, скулптор [[Светомир Арсић-Басара|С. Арсић]] и сликар Х. Ћатовић). Песник [[Адем Гајтани]] посветио им је песму „Боро и Рамиз“. Као „јунак Метохије”, опеван је у песми „[[Капетан Леши#Песма „Капетан Леши“|Леши капетан]]” у извођењу Ненада Јовановића.▼
== Референце ==
▲У годинама после [[Други светски рат|Другог светског рата]], Боро и Рамиз ({{јез-алб|Boro dhe Ramiz}}) су предстваљали симбол [[Братство и јединство|братства и јединства]] [[Срби|српског]] и [[Албанци|албанског]] народа и Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији. Њихова имена носила су многе улице и школе, као и спортски центар у [[Приштина|Приштини]]. На месту њихове погибије, у селу Ландовици, [[1963]]. године подигнут је споменик у облику обелиска са мозаиком и спомен-чесмом (аутори: архитекта М. Пецић, скулптор [[Светомир Арсић-Басара|С. Арсић]] и сликар Х. Ћатовић). Песник [[Адем Гајтани]] посветио им је песму „Боро и Рамиз“. Као „јунак Метохије”, опеван је у песми „[[Капетан Леши#Песма „Капетан Леши“|Леши капетан]]” у извођењу Ненада Јовановића.
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига осма). Београд 1974. година.
* {{cite
* Александар Тадић ''Мајке хероја причају''. „Искра“, Винковци 1985. година.
| |||