Корисник:Marija Melentijevic/песак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
== Садржај ==
Према религиозном сајентологу Д. Р. Кристенсену, ДМНМЗ представља ,,најопсежнију Хабардову презентацију људског ума, његових функција и проблема у вези са тим функцијама”.<ref name=":1">Lewis, J. (2017). Lewis, James R.; Hellesoy, Kjersti (eds.). ''Handbook of Scientology''. Brill Handbooks on Contemporary Religion. Brill. ISBN <bdi>9789004330542</bdi>.</ref> Отворено поглавље представља контекст Дијанетике као људског бића преокупираног ,,проналажењем науке о уму које би могле не само да изолује заједнички именилац живота и циљ мисли”, али да такође изолује и ,,чудне болести и девијације”. Хабард тврди да два одговора на питање о људском очајању током времена и цивилизација религија и магијске праксе и модерна психотерапија која укључује праксу електрошокова и операцију мозга што је, према њему, претворило пацијенте у ,,беспомоћне зомбије.” Он тврди да је Дијанетика одговор на ту дилему.<ref>Christensen, Dorthe Refslund (June 24, 2016). "Rethinking Scientology A Thorough Analysis of L. Ron Hubbard's Formulation of Therapy and Religion in Dianetics and Scientology, 1950–1986". ''Alternative Spirituality and Religion Review''. doi:10.5840/asrr201662323.</ref>
У одељку ,,Како читати ову књигу”, Хабард предлаже да треба исправно читати мисли. ,,Важна белешка” се појавила у каснијим издањима ове књиге која је саветовала читаоцу да добро схвати сваку прочитану реч. У књизи Хабард користи две различите и контрадикторне дефиниције за реч енграм. У Књизи Један ,,Циљ човека ” поглавље пет, резиме, Хабард наводи фундаменталне аксиоме Дијанетике међу којима је ...,, Енграм је тренутак ,,несвесног” који садржи физички бол или болне емоције и није доступан аналитичком уму као искуство”. Касније у тексту Хабард пише о енграму у фусноти на страни 74 Књиге Два, поглавље два , 2007. издање Дијанетике: Модерне науке о менталном здрављу. Фуснота гласи : ,,... Реч енграм се у Дијанетици користи у свом стриктно прецизном смислу, као ,, дефинитиван и перманентан траг који стимулс оставља на протоплазму ткива”. То се сматра јединичном групом стимулуса који искључиво утичу на ћелијско биће. <ref>Hubbard, L. Ron (2007). ''Dianetics: The Modern Science of Mental Health''. Bridge Publication Inc. pp. 51, 74. ISBN <bdi>978-1-4031-4484-3</bdi>.</ref>Другим речима, Хабард узима дефиницију коју је предходно оспорила биологија и назива је дефиницијом Дијанетике.<ref>Gutfreund, H.; Toulouse, G. (1994). ''Biology and Computation: A Physicist's Choice''. World Scientific. p. 269. ISBN <bdi>981-02-1405-7</bdi>. <q>I think that it is safe to say that nobody has ever seen a specific memory trace ('engram') in the brain.</q></ref> Дијанетика, унутар себе и сама од себе, с тога не представља нешто што већ није познато науци у тој области, док додаје феномене и функционалне системе без икакве основе у суштини. Сам ,,научни метод” који је Хабард приказао у свом научном раду заиста су неки називали ,,анти - наука”, у томе што наводи из ове књиге нису базирани на опсервацијама феномена од стране стручњака истог ранга, са својим пратећим ,,блинд тестом”, контолним групама и слично, већ радије [[Априори вероватноћа|a priori]] одлучивању да феномен постоји - који прати покушај доказивања његове валидности.
У Дијанетици, објаснити способност [[Чистог ума]], Хабард користи [[тропе]] и специјалне диоме и одвраћа пажњу указујући на старе колоквијалне изразе као што је ,,око ума”. Хабард користи такве изразе као што је ,,оптимално сечење”, ,,оптимална индивидуа,” ,,...Оно што чисти ум може урадити, сасвим је довољно људи могло урадити и у прошлости.” ,,...Чисти ум користи имагинацију у својој целости, ” ,,Рационалност, одвојена од девијације, може се проучавати једино код личности чистог ума.” Његова интелигенција је надпросечна, чист ум је слободан од свих девијација и атрибути чистог ума никада нису били претходно укључени у студију о човеку и људским урођеним способностима. <ref>James R. Lewis. ''Scientology''. p. 214.</ref>Након навођења уз пуно вере свих врста добрих ствари везаних за чисти ум, Хабард признаје на крају ,,...Док не стекнемо чисти ум, остаје нејасно због чега би такве разлике требало да постоје”, као да ниједан чисти ум никада није створен или није успео. Л. Рон Хабард је био екстремно погодан у коришћењу ових тропа да би оне одговарале презентацији Дијанетике као нове реалности.<ref>Broderick, Damien (1995). ''Reading by Starlight''. Routledge. p. 54. ISBN <bdi>0-415-09789-4</bdi>. <q>... "Wild talents" - have at times been staples of sf storytelling.</q></ref>
Путем Дијанетике и концепта [[енграма]], Хабард је тврдио да је већина болести психосоматске природе. Навео је следеће болести, по њему узроковане енграмима: артритис, дерматитис, алергије, астма, коронарне потешкоће, проблем са очима, упале зглобова, чиреви, синуситис и мигренозне главобоље. Надаље, он је тврдио дијанетска терапија може излечити ове болести и такође ту укључио канцер и дијабетес као болести на које је истраживање било фокусирано.<ref>Christensen, Dorthe Refslund (June 24, 2016). "Rethinking Scientology A Thorough Analysis of L. Ron Hubbard's Formulation of Therapy and Religion in Dianetics and Scientology, 1950–1986". ''Alternative Spirituality and Religion Review''. doi:10.5840/asrr201662323.</ref>
1951. , часопис Извештај потрошача објавио је једномесечни курс, базиран на скорије објављеној Дијанетици, отворен за било кога и са намером да произведе Чисти ум, циљ дијанетске терапије. Извештај о ,,Новом култу” измешта Дијанетику изван опсега медицинске праксе.<ref>''Consumer Report''. '''16'''. Consumer Union of United States. 1951. p. 378.</ref>
Према Хабарду, књига Дијанетика:Модерна наука о менталном здрављу прати следеће теме истраживања
Ред 35:
В) Терапија и њена примена.
Хабард изоставља сву основну филозофију.<ref>L. Ron Hubbard (2007). ''Dianetics''. p. 3.</ref>
Дијанетика наизглед приказује револуционарна открића о извору [[Психосоматски поремећај|психосоматских]] болести, [[неуроза]] и осталих менталних болести, као и егзактан, непогрешив начин њиховог трајног излачења.<ref name=":0" /> Хабард дели људски ум на ,,аналитички ум” који наводно функционише савршено, као ,,реактивни ум” који је неспособан за размишљање и прављење дистинкција. Када је аналитички ум несвестан, реактивни ум физички бележи сећања као што су [[енграми]]. Као резултат свих стимулуса које добија реактивни ум је једна маса енграма, који храни иначе несавршени аналитички ум нетачним подацима.<ref>''Life Magazine''. 65 No. 20. Time Inc. November 15, 1968. p. 107. ISSN 0024-3019.</ref> Погрешан начин како аналитички ум интерпретира ове енграме реактивног ума касније у животу узрокује проблем. Заправо, у каснијем животу ови енграми узрокују комплусивност и репресију. Према Хабарду, на особу у каснијем животу утичу несвесни ефекти ових енграма. <ref>Long, Max Freedom (2006) [1958]. ''Self-Suggestion and the New Huna Theory of Mesmerism and Hypnosis''. Kessinger Publishing. p. 27. ISBN <bdi>1-4254-8532-4</bdi>.</ref>Процесом под именом Дијанетска ревизија, како књига обећава, људи могу постићи суперљудско стање под називом “Чисти ум”, са [[натпросечним коефицијентом интелигенције]], морално чистим намерама и значајно побољшаним менталним и физичким здрављем. Августа 1050. Хабард је предвидео да ће „људи чистог ума“ постати нова светска [[аристократија]], иако је признао да он сам лично није постигао то стање. <ref name=":0" />У знак добродошлице тога, часопис Теозоф пореди дијанетски енграм са теозофским сталним атомом пошто ти атоми добијају и поново шаљу утиске који се добијају из живота у живот, тако да када се его поново роди, нова инкарнација добија сачуване утиске о енграмима из претходних живота.<ref>Bessant, Annie Wood (2003). ''Theosophist Magazine Collection, 1920-1955''. Kessinger Publishing. pp. 390–391. ISBN <bdi>0-7661-5353-3</bdi>. <q>There is a most instructive and interesting statement in a new book called ''Dianetics: the Modern Science of Mental Health'' by L. Ron Hubbard.</q></ref> Приликом појављивања нове науке, да није било експлицитно наведено, али би на крају Хабард зашао у области истраживања прошлих живота својом Дијанетиком.<ref>Brown, Colin (1990). ''Christianity and Western Thought: A History of Philosophers, Ideas and Movements''. '''1–2'''. InterVarsity Press. p. 347. ISBN <bdi>0-8308-1752-2</bdi>.</ref>
==== А) Динамички принцип постојања: Опстати!<ref>Gallagher, Eugene V. (2004). ''The New Religious Movements Experience in America''. Greenwood Publishing Group. p. 197. ISBN <bdi>0-313-32807-2</bdi>.</ref>====
Према Хабарду, основно откриће је да није човек тај који опстаје, већ је искључиво мотивисан опстајањем.
Ред 45:
Према Хабарду, реактивни ум функционише једино на основу одговора на стимулус, и не чува сећања већ енграме.
У Дијанетици, Хабард помиње пост-хипнотску сугестију. Овај феномен пост - хипнотске сугестије датира још од 1787. <ref>Henri F. Ellenberger. ''The discovery of the unconscious''. p. 113.</ref>Развој [[Динамичке психијатрије]] датира од сусрета између физичара [[Месмера]] и егзорцисте [[Јохана Јозефа Гаснера]]. Према следбеницима школе Динамичке психијатрије, успон хипнотизма (науке о хипнози) указао је на откриће несвесног.<ref>Henri F. Ellenberger. ''The discovery of the unconscious''. p. 53.</ref> У поморској болници Оак Кнолл, где је лечен од чира, Хабард је проучавао хипнозу, психолошке теорије и остале сличне области. Хабард је био прилично обучен за хипнозу. Према Хабарду, покушај открића шта чини хипнотизам тако опсежном варијаблом је било то што је довело до открића Реактивног ума. [[Доктор Рој Гринкер]] и доктор Џон Спигл развили су наркосинтезу, што су касније доста користили психијатри у Другом светском рату. У књизи Дијанетика, Хабард помиње наркосинтезу или хипнозу дрогом. Међутим, Хабард наводи да је техника била позната годинама, у античкој Грчкој и на Оријенту. Техника наркосинтезе се не користи у Дијанетици, иако је Хабард можда био обучен за то у Поморској обавештајној служби. Ињекција [[содијум пентотала]] се убризгавала као [[серум истине]]. Техника се описује на страни 150 2007. Издања Дијанетике: Модерне науке о менталном здрављу.<ref>Joan d'Arc (2000). ''Phenomenal World''. Book Tree. p. 131. ISBN <bdi>1-58509-128-6</bdi>.</ref>
==== В)Терапија и њена примена ====
Медицинско устројство је апсолутно одбацило нову "науку" због недостатка експерименталних доказа. Дијанетика никада није прошла научну комору са одличним оценама. Године 1953. Харвеј Ј. Фишер је написао извештај Дијанецка Терапија: експериментална евалуација која закључује да "... Дијанетика не утиче систематски повољно или неповољно на способност перформансе" , било интелектуално, математичко или решавање конфликта личности. <ref>J. Hubbard/J. Hatfield/J. Santucci (2007). ''An educator's classroom guide to America's religious beliefs and practices''. Libraries Unlimited. p. 96. ISBN <bdi>1-59158-409-4</bdi>.</ref>Према Хабардовом сину, она није резултат било каквог истраживања, већ људска опсесија девијацијом и другим феноменима несвесног, нарочито окултно и црна магија. Постоји читаво поглавље у ДНМЗ посвећено [[Демонологија|демонологији]].<ref>Ankerberg, John; Weldon, John (1996). ''Encyclopedia of New Age Beliefs''. Harvest House Publishers. p. 528. ISBN <bdi>1-56507-160-3</bdi>.</ref> Да би одржао "научни" изглед ДНМЗ, Хабард јавно оспорава веру у демоне. У ДНМЗ, демони су објашњени као електрична кола. Међутим, у Хабардовим каснијим есејима почињу да се појављују ентитети који опседају људско физичко тело. Ти ентитети су духови које Хабард назива "тетатнима". Оно што Хабард заиста тврди је да је демонологија добар бизнис. Особа је тетан, али тело физичке личности је опседнуто тетанима под називом телесни тетани. Да би била духовно слободна, личност мора да ревидира све ове тетане у телу и за то би требало пуно времена и пуно новца.<ref>Davis, Erik (2006). ''The Visionary State: A Journey Through California's Spiritual Landscape''. Chronicle Books. p. 200. ISBN <bdi>0-8118-4835-3</bdi>.</ref>
Саветујући ревизору да буде некомуникативан, Хабард је одвојио дијанетику од осталих психотерапија, где терапеут најупорније нуди личну интерпретацију тога шта се дешава у уму пацијента.<ref>Chryssides, George D. (1999). ''Exploring New Religions''. Continuum International Publishing Group. p. 285. ISBN <bdi>0-8264-5959-5</bdi>.</ref>
Сајентолог [[Харви Џенкинс]] је рекао за терапију: ,, ...Резултати су скоро једнообразни и позитивни. Очигледно ревизор (слушалац или терапеут), може бити врло директан у тражењу прошлих трауматских искустава која настављају да ремете рационалност и добробит особе. Кад се једном лоцира, “пражњење” извора бола и реевалуација искуства очигледно доводи до драматичног побољшања способности, емотивног тона и добробити (личности).<ref>Tourish, Dennis; Wohlforth, Tim (2000). ''On the Edge: Political Cults Right and Left''. M.E. Sharpe. p. 87. ISBN <bdi>0-7656-0639-9</bdi>.</ref>
Хабард је сматрао да је одржати тишину око несвесног или емотивно повређених особа од огромне важности за превенцију девијације. Након објављивања књиге, Хабард се преселио на [[Куба|Кубу]]. Тамо су и даље јасно истакнути знаци „болничка тишина“ у свакој болничкој зони. <ref>Kaslow, Florence W.; Sussman, Marvin B. (1982). ''Cults and the Family''. '''4'''. Routledge. p. 185. ISBN <bdi>0-917724-55-0</bdi>.</ref>У писму под датумом 7.децембар, 1950. син Ернеста Хемингвеја, Грег, пише својим оцу помињући да издавач Дијанетике долази на Кубу да поклони Ернесту примерак књиге у знак добре воље. Девојка Хемингвејевог сина је издавачева кћерка, Грег лично ради у Хабардовој фондацији за истраживање Дијанетике. 14. децембра Хемигвеј је одговорио: “Краљ Дијанетике никад није послао књигу, па сам ја једну купио, али Мис Нита ју је позајмила, па је и даље ван система, тако да нисам у могућности да ускочим у ,, дубину ” било ког од ових популарних спортова Њујорка и морам да наставим да пишем тако како их видим.”<ref>Hemingway, John (2007). ''Strange Tribe: A Family Memoir''. Globe Pequot. p. 108. ISBN <bdi>978-1-59921-112-1</bdi>.</ref>
Према Мартину Гарднеру, изводљивост Дијанетике лежи у пољу [[лечења вером]], пошто ће већина неуротичара реаговати позитивно на нешто у шта верују. Нема ничег необичног у историјама случаја код Дијанетике, пошто је то нешто сасвим уобичајено у лечењу вером.<ref>Martin Gardner. ''Fads and Fallacies in the Name of Science''. p. 279.</ref>
На крају, Хубард даје упозорење онима који покушавају да ревидирају себе његовим Уради сам дијанетским процесом. То не може да се уради, каже Хабард, јер сваки енграм садржи аналитичко умањење. Боље је научити ревидирати технику и применити је на друге. Свако ангажован у ревизији себе ће успети у томе да му само буде лоше. Међутим, каснијим развојем примене технике, Хабард би развио “самосталну ревизију” где ревизор и особа која ради “претходно чисшћење” једно и исто сем што би се током прпцедуре Хабард као и увек повиновао оном другом. У Дијанетици и сајентологији ревизија себе увек има лошу конотацију док самостална ревизија нема. Као и обично, Хабардова употреба терминологије је специфична и односи победу.<ref>Lachman, Gary (2003). ''Turn Off Your Mind''. The Disinformation Co. pp. 119–220. ISBN <bdi>0-9713942-3-7</bdi>.</ref>
Хабард каже у ДМНМЗ да све цивилизације имају два одговора на реалност људског очаја: прво, ,,религија и магијске праксе,” друго, ,,модерна психотерапија,” која је, по њему, ,,превазишла бруталност магијских и религијских пракси, претварањем пацијената у беспомоћне зомбије ”. Он је такође рекао, да, пошто човек не разуме себе, развио је “застрашујућа оружја”, што је разлог због чега је земља у рату.<ref name=":1" />▼
▲Хабард каже у ДМНМЗ да све цивилизације имају два одговора на реалност људског очаја: прво, ,,религија и магијске праксе,” друго, ,,модерна психотерапија,” која је, по њему, ,,превазишла бруталност магијских и религијских пракси, претварањем пацијената у беспомоћне зомбије ”. Он је такође рекао, да, пошто човек не разуме себе, развио је “застрашујућа оружја”, што је разлог због чега је земља у рату.
| |||