Пипери — разлика између измена

[[Датотека:Dio katuna Gornje Zete sredinom XV vijeka cir.png|мини|десно|250п|Катуни у [[Горња Зета|Горњој Зети]] средином XV века - простор Пипера, Лужана и Рогама ће касније чинити племе Пипера]]

[[Спаљивање моштију светог Саве|Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године]], испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из [[Аустријско царство|Аустрије]], а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија [[Грданов устанак|устанак Срба под вођством војводе Грдана]] из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на [[Стара Херцеговина|стару Херцеговину]], где су јој се придружила многа племена попут [[Дробњаци|Дробњака]], [[Пива (племе)|Пивљана]] и других.<ref name="Преокрет">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину [[Лазар Соранцо|Лазару Соранцу]] (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички [[Клименти]].<ref>{{cite book|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}</ref> Два српска калуђера упућена у [[Ватикан|Рим]] 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, те је више представљао низ местемичних побуна и сукоба, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.<ref name="ИсторијскиЗаписи">{{cite book|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609., против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседна српска племена Пипери, Кучи и Бјелопавлићи, али и он, и поред одређених неуспеха Османлија, бива брзо угушен.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно">{{cite book |last1=Станојевић |first1=Др Глигор |title=Црна Гора од пада Црнојевића до владике Данила Петровића, Монографија Црна Гора |date=1976 |location=Београд |pages=176-193}}</ref> Због поновних побуна Пипера, Бјелопавлића и других Брђана, Османлије сакупљају велику војску од 40,000 људи и нападају споменута племена, приликом чега су она тешко страдала.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно"/> Ипак, ни овај напад није успео да у потпуности умири Пипере и друге [[Брђани (Срби)|Брђане]], те су они спорадично дизали побуне све до периода пред [[Кандијски рат]] половином 17. века.<ref name="ГлигорМоно"/>

У периоду до 19. века, али и надаље, због веома лоших економских услова и сталних сукоба са Османлијама, доста Пипера се расељава у Србију и Босну. Неке од тих исељених породица су дале познате личности и војне заповеднике, међу којима је и [[Узун Мирко Апостоловић]] коме су се преци управо из Пипера доселили у Руднички крај, а касније у околину Београда.<ref name="ВУКУзун">Вук Стефановић Караџић, [Белешке за житија], Мирко Апостоловић, Историјски списи II, Сабрана дела Вука Караџића, књига шеснаеста, Београд 1969, 205.</ref><ref name="МИЛАНУзун">Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд 1888, 729-733</ref> Такође, по предању Рајића из [[Гледић|Гледића]] и из [[Гуча|Гуче]], рођацима Рајића из [[Страгари|Страгара]], позната породица Рајић која се у [[Шумадија|Шумадију]] доселила из [[Нова Варош|Нове Вароши]], аје претходно дошла из Пипера веома рано, још током 17. века. Од њих, конкретно РајичаРајића из [[Страгари|Страгара]], потичу [[Танаско Рајић]], Карађорђев барјактар из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и командант у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]], као и познати српски песник [[Велимир Рајић]] из 19. века.<ref name="НедељковићШумПип">{{cite journal|last=Недељковић |first=Миле |title=Ко су Шумадинци |journal=Глас Јавности |year=2001|pages=111-112 |url=http://www.selovodice.org/wp-content/uploads/MileNedeljkovic_KoSuSumadinci.pdf |accessdate=23. 08. 2018}}</ref> Средином 18. века се из Пипера у [[Шумадија|Шумадију]] досељавају преци данашњих Вујића из Липовца, потомци Дмитра Петровића Пипера, одакле је и чувени гуслар Живан Вујић (20. век).<ref name="НедељковићШумПип"/>

Пипере чине многобројна братства са разгранатим родовима. Као што је већ речено, Пипери се могу поделити на старији слој мешовито словенско-влашког порекла и новији бројнији слој придошао из [[Братоножићи|Братоножића]], са којима су Пипери веома блиски.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="Ђурђев"/> И поред мањег броја старовлашких топонима, у свим пописима масовно преовладавају словенска имена.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="Ђурђев"/> Као што је споменуто, постоји могућност да су лично име Пипер(и) донели [[Јужни Словени]] који су дошли у те крајеве, јер је код њих то име било распрострањено, а код староседелаца тада није забележено. Племе као формација се јавља тек после доласка Срба у те крајеве.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Елементи племена се јављају формирањем катуна у време када су [[Османско царство|Османлије]] заузеле те просторе, а потпуне одлике родовске органзације и после племена се јављају у 16. веку.<ref name="Ђурђев"/>

Споменути старији слој чине стари [[Срби]] [[Лужани (село)|Лужани]] и друге групе, као и групе [[Власи (Балкан)|старовлашког]] порекла које су асимиловане и у 15. веку потпуно стопљене са Србима.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/> Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мугоше и други. ИпакТоком 15. века су на том подручју они јасно формирани у катуне, поали другачијему виду којидружина, јеиз ранијекојих споменут,ће досе потпуногкасније утапањаформирати становништваплемена.<ref несловенскогname=":0">{{Cite пореклаbook|title=Историја усрпског српсконарода јеII|last=Богдановић|first=Димитрије|last2=Михаљчић|first2=Раде|last3=Ћирковић|first3=Сима|last4=Калић|first4=Јованка|last5=Ковачевић-Којић|first5=Десанка|last6=Благојевић|first6=Милош|last7=Бабић-Ђорђевић|first7=Гордана|last8=Спремић|first8=Момчило|last9=Ђурић|first9=Војислав дошлоЈ. теки удруги|publisher=Српска времекњижевна формирањазадруга|year=1982|isbn=|location=Београд|pages=278-289, племена414-431}}</ref> збогПредставници турскихтих освајањаи кададругих катуна [[Горња Зета|Горње Зете,]] катуна су уклоњеничинили старијиткз. феудални„Зетски облицизбор“ и сточарствопо добиломлетачком надокументу, значајуSen. Misti LX, 160, од 12.07.1439, представљали су ''proceres et capita Montanearum Gente''.<ref name="ЋирковићСМЕН:0" /><ref>{{Cite Уbook|title=Историја свакомцрне случајуГоре, њихГрупа јеаутора|last=|first=|publisher=|year=1970|isbn=|volume=2|location=Титоград|pages=|chapter=Свијет готоворатничких истислодружина новопридошлои становништвосточарских катуна}}</ref> Ови катуни су често улазили у Пиперима.властелу за време управе ИпакЦрнојевића, старијипопут споменутог Михајла Пипера и других. Старији слој нијеПипера истиснутје утопило новопридошло становништво у потпуностиПиперима, текоје сује сеипак некипреузело попутсамо многихиме ЛужанаПипера. раселилиНеки, упопут другенеких крајевепородица попутиз крајеваЛужана Паштровићаи Мугоша, док су сераселили другиу стопилидруге украјеве новијипопут слојкрајева [[Паштровићи|Паштровића]].<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/>

Новији слој чини досељеничко становништво су били носиоци [[Срби|српског идентитета]],<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="Ђурђев"/> што се види по личним именима, језику и вери из пописа, а и чињеници да су дошли у периоду када је већ почела да се добија родовска организација и формира племенска.<ref name="Ђурђев" /><ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Због чињенице да готово цео нов слој чини становништво које је дошло из [[Лутово|Лутова]] у [[Братоножићи|Братоножићима]], често се називају и Лутовцима. Такође, вероватно је да се ради о досељеницима даље словенског или мешовито словенског и несловенског порекла. Свим досељеним братствима, изузев два, Баћи и Вушутовићи, може се тачно или бар доста приближно одредити време досељења према народном предању.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Што се тиче Баћа, славили су [[Илиндан]], па су после преузели Аранђеловдан. Живе у истоименом селу, и често су се спорили са Ђурковићима око земљишта. За Вушутовиће, зна се само да су досељеници, да славе [[Аранђеловдан]] и имају само једну кућу у Рогамима.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/>

Поводом питања религије Пипера, историчар [[Владимир Ћоровић]] је на основу дела "Историја Црне Горе" [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића]] навео у "Историји српског народа" да су до 1610. године, иако српско племе, Пипери били католици.<ref name="Владимир">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Историја српског народа |year=1997|publisher=eBook Portal |url=https://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT497&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEILDAB#v=onepage&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Треба напоменути да је ово период интезивнијег рада римокатоличких свештеника у просторима под Османлијама.<ref name="Владимир"/> Милутиновић је то изнео на основу народног предања из Куча о преласку дела Куча католика српске националности, конкретно Дрекаловића, и других, у православље за време владике Руфима и да је то завршено почетком 17. века.<ref name="Владимир"/> Конкретно, Сима Милутиновић наводи да је Руфим превео назад у православље Куче, Братоножиће и Дрекаловиће, које су околни католички Албанци, како Сима Милутиновић каже, намамили на [[католицизам]] односно, по чијим утицајем су се покатоличили.<ref name="СарајлијаИЦГ">{{cite book|last=Милутиновић Сарајлија |first=Сима |title=Историја Црне Горе |year=1835|publisher=Према штампаном издању Светигоре |location=Цетиње |url=http://www.njegos.org/past/sarajlija.htm#_Toc483545799 |accessdate=18. 08. 2018}}</ref> Вративши се назад у православље, и поред братимљења са околним албанским племенима, престали да дају своје жене да се удају за Албанце, већ су се само понекад женили Албанкама.<ref name="СарајлијаИЦГ"/> Такође, према Ћоровићу, активност Руфима на спречавању ширења [[католицизам|католицизма]] потврђују одређени извештаји католичког свештенства у том периоду. Ипак, у истом делу, Ћоровић наводи да су за време пада под Османлије ови простори били готово у потпуности православни, како српска племена попут Пипера, тако и Албанци.<ref name="Владимир"/> Да је то очигледно, наводе и многобројни други историчари, попут Ивана Божића, а на основу историјских извора из периода пре 15. века.<ref name=":0" />

Ипак, да су Пипери и пре 1610. били православци, односно да нису били изворно католици, потвруђује и оно [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] у споменутом делу заправо изнео, јер је споменуо предање које укључује суседне Братоножиће, а не и Пипере, као и то да су преведени прво на [[католицизам]], а онда враћени назад у православље интервенцијом Руфима. Пипере као православце бележе и историјски извори из тог периода. Међу њима је и претходно споменути договором из 1455. године са Црнојевићем и Млечанима. Одатле се јасно види да су Пипери православци и изричито тражили да им се не доводи католичко свештенство.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="ДимМил"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Исто се види и из турских пописа из краја 15. и почетка 16. века.<ref name="Ђурђев"/> Додатно, у њима се види да становништво махом има словенска и хришћанска имена, где међу њима изостају она која се могу везати за католике. Такође, једини извор из тог периода који их бележи са другим брдским племенима и наводи да међу свима њима заједно има и католика је дело барског надбискупа и примаса српског [[Марин Бици|Марина Биција]] (Marino Bizzi), написано управо 1610. године након његовог обиласка простора Црне Горе, Албаније и Србије. Дело је написано са циљем прикупљања података, али и су описани и покушаји покатоличавања православних. Бици наводи у свом извештају из 1610. године Клименте које су чинили 10 села, односно племена, а поред албанских племена за која наводи да су католичка, наводи и брдска, односно Пипере, Бјелопавлиће, Братоножиће, те и Куче (који су касније описани код Болице као католици). Ипак, познато је да тих 10 села, или племена, нису чинила Клименте, већ да су то била засебно одвојена племена. За претходно споменута брдска племена, навео је да говоре далматинским језиком (како је називао језик Словена) за разлику од Албанаца који су говорили албанским, а за Куче (у неким каснијим верзијама погрешно записани као Цуце) да су мешовито православни и католици, док је религијску припадност за претходна далматинска племена изоставио.<ref name="Бици">{{cite book|last=Бици |first=Марино |title=Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године |date=1985. |publisher=Општински архив Будва у сарадњи са Лексикографским заводом Црне Горе |location=Будва |pages=99 |edition=Превод са италијанског}}</ref><ref name="Арсеније">{{cite book|title=Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, том 1. |year=1949|publisher=Научна књига |pages=19 |url=https://books.google.rs/books?id=4HwTAAAAIAAJ&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEITzAH |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Недуго касније, Которанин Маријан Болица (Mariano Bolizza) је забележио и дао податке о српским и албанским племенима на простору Зете. За разлику од Биција који је Пипере колективно описао са осталим српским племенима, он даје конкретније податке о Пиперима појединачно. Наводи да у Пиперима 1614. године има 270 кућа и око 700 наоружаних људи под командом Радослава Божидарова, а записани су сви као припадници [[Српска православна црква|српске православне вере]].<ref name="Ђурђев"/><ref name="mb1614">[http://www.montenegrina.net/pages/pages_e/history/report_and_description_of_the_sanjak_of_shkodra1614.htm Mariano Bolizza, report and description of the sanjak of Shkodra (1614)]</ref> Исто важи и у свим каснијим извештајима и дефтерима, где се изричито спомињу као српске православне вероисповести.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Историјски извори бележе Пипере као православце од самог помена имена Пипера из 15. века. Чињеници да су Пипери од настанка племена били православни иде у прилог и то да су једини црквени објекти у Пиперима и околини православни.<ref name="ЕрдељановићКБП"/>