Википедија

Мухамед — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 28:
== Детињство и младост ==
 
Мухамед је рођен [[26. април]]а [[570]]. године, у околини [[Мека|Меке]] у племену [[Курејш]].<ref>Encyclopedia of World History (1998). стрp. 452.</ref> Његов отац [[Абдулах ибн Абдул ел-Муталиб|Абдулах]] је умро око шест месеци пре његовог рођења, па је остао само са мајком и дедом.<ref>Josef W. Meri (2005). стрp. 525.</ref> Као мали, живео је ван града у пустињи, као што је тад био обичај у [[Арабијско полуострво|Арабији]]. Када је био шест година стар, мајка му је умрла, а само две године касније умро му је и деда. Тада га је прихватио његов стриц, млађи брат његовог оца [[Абу Талиб]], вођа клана Бану Хашим од племена Курејши, и Мухамед је почео да живи са њим.{{sfn|Watt|1974|p=7}} С њим је још као дечак са трговачким караваном путовао у [[Сирија|Сирију]] где је сусрео [[Хришћанство|хришћанске]] [[монаштво|монахе]] и [[аскеза|аскете]]. Према предању, један од њих, Бахира, је препознао његову изабраност као Божјег пророка.<ref>Armand Abel, Bahira, Encyclopaedia of Islam</ref>
[[Датотека:Young Muhammad meets the monk Bahira - from Jami' al-Tawarikh.jpg|лево|мини|Млади Мухамед среће [[асиријска црква Истока|сиријског]] [[монаштво|монаха]] [[Бахира|Бахиру]].]]
Отприлике у двадесетој години живота ступио је у службу богате трговачке удовице [[Хатиџа|Хатиџе]], па је с њеним караванима по својој прилици још два пута боравио у Сирији. Ступивши у брак са Хатиџом, која је била десетак година старија од њега, Мухамед се ослободио материјалних брига и могао се посветити доколици и размишљању. У том раздобљу он је посинио [[Алија|Алију]], сина свога стрица Абу Талиба, и младог ослобођеног роба Заида бен Хариса, који је припадао једном хришћанском арапском племену из сиријске пустиње. У исто време Мухамед се заинтересовао за схватање арапских монотеиста [[ханифи|ханифа]] који су признавали [[Аврам]]а као свога претечу и веровали у једног бога. Мухамед је у време кад се приближавао својој четрдесетој године доживео своје прве [[Визија|визије]]. Према предању, чуо је да га дозива глас с неба и наређује му да у божје име проговори своме народу као божји пророк. Своје доживљаје је поверио само својој жени Хатиџи и она је сместа поверовала у његов пророчански позив.<ref name=autogenerated2>{{harvnb|Watt|1953|p=86}}</ref> То га је охрабрило, и он је ускоро за своја схватања придобио своје усвојене синове Алију и Заида као и неколицину других најближих рођака и пријатеља.<ref name=autogenerated2 />
Ред 36:
[[Датотека:Cave Hira.jpg|мини|лево|Пећина [[Хира]] у коју је Мухамед, према исламском предању, примио [[откровење]].]]
[[Датотека:Mohammed receiving revelation from the angel Gabriel.jpg|лево|мини|[[Гаврило]] објављује [[Куран]] Мухамеду, персијска илустрација, [[1307]]. год.]]
Мухамед је сваке године по неколико седмица сам медитирао у пећини на планини Хира близу Меке.<ref>Emory C. Bogle (1998). стрp. 6.</ref><ref>John Henry Haaren, Addison B. Poland (1904). стрp. 83.</ref> Предање каже да је [[610]]. године, током једног од својих медитативних повлачења, Мухамеда у пећини посетио анђео (арапски: [[анђео|мелек]]) [[Гаврило]]. Он је тад, по легенди, почео да му понавља Божје речи док их Мухамед није запамтио. Ово су биле прве [[Сура|суре]] и почеци Курана тако је почео [[ислам]]. Једно време, о својим откривењима и пророчком позиву, говорио је само породици и најближим пријатељима, али круг се ширио и почињао свакодневно да се састаје.<ref name="Мирча Елијаде">Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, Београд, 1996.</ref> После три године, Мухамед је почео јавно да шири учење у Меки, где су ислам прво прихватили сиромаси. Мухамед је жестоко осуђивао многобоштво, али и грамзивост богаташа. Позивао је све имућне да се одрекну свога богатства и поделе га сиротињи. Захтевао је да се сви без разлике једнако подвргавају божијој вољи. У неограниченој покорности неоспорно је заговарао друштвену нивелацију и једнакоправност међу муслиманима. Међутим, трговци су се бојали да би нова вера штетила њиховом богатству (трговци су се богатили на рачун верника који су долазили у [[Каба|Кабу]] да се моле својим боговима) па су покушавили да га истерају из Меке. Међутим, имао је јаку заштиту Абу Талиба и његовог клана Бану Хашим.{{sfn|Watt|1964|p=76}}{{sfn|Peters|1999|p=172}} Кад је Абу Талиб умро [[619]]. године, стање [[муслимани|муслимана]] Мухамеда у Меки се значајно погоршава. При својим јавним иступима у граду, око Кабе, Мухамед је све чешће наилазио на опирање, грдње и поруге.<ref>Uri Rubin, Quraysh, Encyclopaedia of the Qur'an</ref>
 
Према исламској традицији, око [[620]]. године се Мухамеду десило чувено „ноћно путовање“ (арапски: الإسراء و المعرا ''Исра ва ел Мираџ''), када га је арханђел Гаврило чудесним начином узнео до небеса, где је разговарао са [[Адам]]ом, [[Аврам]]ом (арапски: ''Ибрахим''), [[Мојсије]]м (арп: [[Муса]]) и [[Исус]]ом (арп: ''Иса'') и од самог Бога примио наредбе о верским побожностима муслимана.<ref>Encyclopedia of Islam and the Muslim World (2003). стрp. 482.</ref>
 
Тражећи место где би се преселио, добио је пријатељске позиве од неких кланова из Јатриба (Медина), града који се налазио на {{convert|250|mi|km}} северно и у коме је било поприлично јеврејског живља.
Ред 44:
== Прелазак из Меке у Медину ==
{{main|Хиџра}}
Временом су редови муслимана расли, али и опирање у Меки, чиме је пророков живот доведен у опасност. Због тога су представници дванаест најважнијих кланова [[Медина|Јатриба]] (касније [[Медина]]), у коме је било поприлично јеврејског живља, упутили позив Мухамеду да са својим присталицама пређе у њихов град са сврхом да ту уклони међусобне спорове становништва и да буде независни арбитар читавој заједници.<ref>Watt, The Cambridge History of Islam. стрp. 39.</ref> Његови следбеници су почели да се тамо пресељавају, и [[16. јул]]а [[622]]. године, Мухамед и његов саветник Абу Бакр прелазе у Медину. Тај догађај, познат као [[хиџра]] (пресељење), обележава почетак исламске ере и први дан (1. muharaam) у бројању година по исламу.<ref name=autogenerated1>Alford Welch, Muhammad, Encyclopedia of Islam</ref>
 
У наредних десет година, колико је Мухамед живео у Медини, он је наставио да записује поруке откривења које, заједно са његовим запамћеним изрекама и делима, представљају језгро муслиманске вере. Такође је развио и веома снажну организаторску делатност. Он ту више није био само пророк него је постао и политички вођа. Веома је брзо око себе окупио бројну заједницу присталица. Ужи круг су чинили „Мухаџири“, избеглице из Меке, а шири круг „Ансари“, обраћеници који су приступили покрету у Јатрибу. Сви су они постали солидарна целина, међу собом једнака у исламу. Град Јатриб, премда је у њему била мањина Мухамедових присталица која је прихватала нову веру, проглашен је за „Пророков град“ (Medinaat at Naabi), па је на тој основи настало име Медина. У Медини је Мухамед одмах започео градњу богомоље (мошеје) у којој се налази „ниша“, тј. део који је имао обавезни смер клањања, а који је био окренут према [[Јерусалим]]у. У мединском раздобљу Мухамед је и даље развијао своју религију многим новим елементима, систематизовао је и изградио нове обреде. Још у првој године након пресељења у Медину Мухамед је донео Устав своје заједнице под називом „Ума“, одредивши је као натплеменску организацију међу собом једнаких божијих поданика.<ref name=autogenerated1 />
Ред 50:
== Сукоби са Меком ==
[[Датотека:Mohammed before the battle of Badr.jpg|мини|лево|220п|Мухамедова војска се спрема за битку на Бедру.]]
Ускоро у Медину почињу да пристижу и мекански трговци, пљачкајући становнике и вршећи пљачке по граду<ref name="Мирча Елијаде"/>. Пљачкања каравана су ескалирала у нешто налик рату између Меке и Медине. Прва борба се десила [[624]]. када су медински муслимани под вођством самог Мухамеда напали код Ел Бедре велики караван трговаца и меканске чете, који су каравану притекли у помоћ, наневши им тежак пораз.<ref>Watt, The Cambridge History of Islam. стрp. 45.</ref> Муслимани, у [[Битка на Бедру|бици на Бедру]], са само 300 војника побеђују армију Меке која је имала између 900 и 1000.
 
Међутим, мало више од годину касније, муслимани губе [[Битка код Ухуда|битку код Ухуда]].<ref>C.F. Robinson, Uhud, Encyclopedia of Islam</ref> У бици је сам Мухамед био рањен, а трећина бораца је изгубила живот. Ипак, пораз није био толико велик, па се обе стране припремају за коначну одлучујућу битку.
 
Две године касније, Мека шаље 10.000 војника на Медину против око 3.000 бранилаца. Опсада града је трајала две недеље, али на крају ипак муслимани побеђују у тој бици захваљујући бољој стратешкој припреми.<ref>Watt (1956). стрp. 36., 37</ref>
 
У фебруару [[628]]. Мухамед је са великом војском пошао против свога родног града, али је поход окончан склапањем десетогодишњег мира који је, уз остале одредбе, допустио муслиманима да наредне године дођу у Меку и ту несметано изврше верске обреде. Потврдивши тиме заснованост своје вере на арапским традицијама, Мухамед је веома ојачао свој углед.<ref>Vaglieri, Khaybar, Encyclopedia of Islam</ref>
Ред 60:
== Освајање Меке ==
 
Када је у Меки [[630]]. године био убијен један муслиман, Мухамед се окористио тиме и предузео пресудни војни поход против Меке. До борбе није ни дошло. У Меки су схватили да је отпор исламу бескористан и да се супротности могу решити споразумом. Мухамед је признао Меки положај светог града, али је [[Каба]] морала бити проглашена светилиштем јединога [[Бог]]а (арп: [[Алах]]). Већина становника Меке прелази на ислам и Мухамед уништава све статуе арапских богова у Каби.<ref>Harold Wayne Ballard, Donald N. Penny, W. Glenn Jonas (2002). стрp. 163.</ref>
 
== Освајање Арабије ==
Ред 70:
Десет година након преласка у Медину, Мухамед је кренуо на први исламски [[hadžiluk|хаџилук]], учећи своје следбенике правилима и обичајима годишњег хаџа.<ref name=autogenerated1 /> По свршетку ходочашћа, Мухамед је одржао чувени говор, познат као Опроштајна [[беседа]] (арапски: ''Khutbat al-Wadaa'''). Саветовао је муслимане да се не држе неких старих обичаја већ да живе у новој исламској заједници.
 
Неколико месеци након опроштајног ходочашћа, Мухамед се разболео. Након неколико дана главобоље и слабости, преминуо је (преселио на [[ахирет]]) [[8. јун]]а [[632]]. године у свом дому у Медини, без мушког наследника<ref name="Мирча Елијаде"/>. Сахрањен је у гробници која је првобитни била у кући његове његове жене [[Аиша|Аише]], а данас се налази у Пророковој џамији у Медини.<ref>Leila Ahmed (1986). стрp. 665.–91 (686)</ref> Поред Мухамедовог гроба, налази се један празан гроб за који муслимани верују да чека [[Иса|Ису]] ([[Исус]]а).<ref>F. E. Peters (2003). стрp. 90.</ref>
 
== Наслеђе и поделе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мухамед”