Википедија

Максим Исповедник — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 9 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Ред 31:
== Биографија ==
 
Максим је највероватније рођен у [[Константинопољ|Цариграду]], иако су неки његови противници тврдили да је рођен у [[Палестина (регион)|Палестини]].<ref name=autogenerated1>{{harvnb|Berthold|1997|pp=}}</ref> Био је племићког порекла, па је још као млад постао високи дворјанин (први секретар или саветник царског сената<ref name="verujem">[http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/maksim_ispovednik_ziztije.htm Житије Максима Исповедника од Авве Јустина] {{Wayback|url=http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/maksim_ispovednik_ziztije.htm |date=20071224105755 }}, Приступљено 11. 4. 2013.</ref>) на двору [[византијско царство|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]].<ref>-{"Maximos, St., Confessor", Oxford Dictionary of the Christian Church, ed. F.L. Cross (London,. {{page1|location=|publisher=Oxford Press. |year=1958|id=|pages=}}. ISBN 978-0-19-211522-5.)}-</ref>
 
Око [[615]]. године је напустио јавне функције и постао монах у [[манастир]]у Филипик у Хрисопољу, градићу у близини [[Константинопољ]]а са азијске стране (данас [[Искидар]] у Турској). Током година проведених у Хрисопољу, Максим је постао ''ава'' (односно старешина) манастира.<ref name="CE">[http://www.newadvent.org/cathen/10078b.htm -{Catholic Encyclopedia}-], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> Када је [[Сасанидско царство|Персијско царство]] освојило [[Анадолија|Анадолију]], Максим је био приморан да пребегне у манастир близу [[Картагина (град)|Картагине]]. Ту је под старатељством патријарха [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]] почео да изучава [[новоплатонизам|неоплатонизам]] и христолошке списе ([[Григорије Ниски|Григорија Ниског]] и [[Дионисије Ареопагит|Дионисија Ареопагита]]). У Картагини је Максим постао истакнути теолошки писац и веома утицајна духовна фигура у [[Африка (провинција)|Северној Африци]], високо цењен од стране егзарха, а у народу сматран светим човеком.
Ред 68:
{{main|Обожење}}
 
Максим је хришћанству прилагодио Платоново учење да је човечанство створено по слици Бога и да је сврха спасења да поново успостави човекову заједницу са Богом.<ref>-{Maximos, St., Confessor, Oxford Dictionary of the Christian Church (London,. {{page1|location=|publisher=Oxford Press. |year=1958|id=|pages=}}. ISBN 978-0-19-211522-5.)}-</ref> [[Бог]] се, услед своје безмерне љубави према човеку, [[оваплоћење|оваплоћује]], постаје човек, док се човек из љубави према Богу [[обожење|обожује]]. Обожење је човеков крајњи циљ, најсавршеније дело љубави и врхунац њеног дејства.
 
{{цитат|Љубав је племенито расположење душе, по којем она ништа од постојећег не претпоставља познању Бога. Немогуће је задобити ову љубав ономе, ко је привезан за било шта земаљско.|Стослови о љубави I}}
Ред 119:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* Balthasar, Hans Urs (von). Cosmic Liturgy: The Universe According to Maximus the Confessor. {{page1|location=|publisher=Ignatius Press. |year=2003|id=|pages=}}. ISBN 978-0-89870-758-8.
* Bathrellos, Demetrios. The Byzantine Christ: Person, Nature, and Will in the Christology of Saint Maximus the Confessor. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press. |year=2005|id=|pages=}}. ISBN 978-0-19-925864-2.
* {{Cite book|author=David Hughes Farmer|title=The Oxford Dictionary of the Saints|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1987|isbn=978-0-19-869149-5|pages=288}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Berthold|first=George C.|chapter=Maximus Confessor|title=Encyclopedia of Early Christianity|location=New York|publisher=Garland Publishin|year=1997|isbn=978-0-8153-1663-3|pages=}}
Ред 142:
* Sherwood Polycarp, Maximus and Origenism, Munchen, 1958.
* Thunberg, Lars. Microcosm and Mediator: The Theological Anthropology of Maximus the Confessor. Second Edition. Open Court. 1995. ISBN 978-0-8126-9211-2.
* Toronen, Melchisedec. Union and Distinction in the Thought of St Maximus the Confessor. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press. |year=2007|id=|pages=}}. ISBN 978-0-19-929611-8.
* Torstein Tollefsen, The Christocentric Cosmology of St. Maximus the Confessor – a Study of his Metaphysical Principles. (= Acta humaniora nr. 72), Universitet i Oslo 2000, 304 s. Disp. ved Det historisk-filosofiske fakultet.
* Tsirpanlis Constantin, Aspects of Maximian Theology of Politics, History and the Kingdom of God, Patristic and Byzantine review, 1982, 1: 1-3. стр. 1—21.}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Максим_Исповедник”