Банка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 53:
== Глобализација у банкарској индустрији ==
У модерном времену дошло је до огромних смањења препрека глобалној конкуренцији у [[банкарска индустрија|банкарској индустрији]]. Повећање [[телекомуникација]] и других финансијских технологија, као што је Блумберг, омогућило је банкама да прошире свој досег широм света, јер више не морају бити блиски купци како би управљали својим финансијама и својим ризиком. Раст прекограничних активности такође је повећао потражњу за банкама које могу пружати различите услуге преко граница различитим националностима. Међутим, упркос овим смањењима баријера и расту прекограничних активности, банкарска индустрија није ни приближно глобализована као неке друге индустрије. У САД, на пример, врло мало банака се чак брине о [[Riegle-Neal Interstate Banking and Branching Efficiency Act of 1994|Ригл-Ниловом закону]], који промовише ефикасније међудржавно банкарство. У великој већини земаља широм света, тржишно учешће банака у страном власништву је тренутно мање од десетине свих тржишних удела банака у одређеној држави. Један од разлога што банкарска индустрија није у потпуности глобализована је да је погодније да локалне банке дају кредите малим предузећима и појединцима. С друге стране, за велике корпорације није важно у којој се држави налази банка, јер су финансијске информације корпорације доступне широм света.<ref>{{cite journal |url=https://scholar.google.nl/citations?view_op=view_citation&hl=en&user=WXWj19cAAAAJ&citation_for_view=WXWj19cAAAAJ:9yKSN-GCB0IC |title=To what extent will the banking industry be globalized? A study of bank nationality and reach in 20 European nations |first=Allen N |last=Berger |first2=Qinglei |last2=Dai |first3=Steven |last3=Ongena |first4=David C |last4=Smith |date=1 March 2003 |access-date=28 January 2016 |journal=[[Journal of Banking & Finance]] |volume=27 |issue=3 |pages=383–415 |doi=10.1016/S0378-4266(02)00386-2 |via=[[Google Scholar]]}}</ref>
== Референце ==
|