Википедија

Максим Исповедник — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 8:
| место_рођења = [[Истанбул|Константинопољ]]
| држава_рођења =
| датум_смрти =13. август [[662]]
| место_смрти = [[Грузија]]
| држава_смрти =
| поштује_се_у=Источном и западном хришћанству
|празник=13. август (или 21. јануар)
Ред 48:
{{цитат|Сви крајеви васељене и они који свуда исповедају Господа на чист и православан начин гледају право у даљину, као према сунцу вечне светлости, према пресветој Цркви Римљана, према њеном исповедању и њеној вери.}}
 
Максим такође [[папа|Папи]] признаје власт да везује и разрешује, односно, да искључује из Цркве и да јој поновно присаједињује, не само епископе своје цркве, него и источне патријархе који су заблудели у неправославље. Међутим, ова концепција није остварена пошто су [[653]]. године у Риму ухапшени Максим Исповедник и папа Мартин, по наређењу цара [[Констанс II Погонат|Констанса II]]. [[Папа Мартин I]] је осуђен без суђења и убрзо је скончао од зиме и глади у Херсону на [[Крим]]у 16. септембра 655. године, пре него што је послат у царску престоницу.<ref>{{Cite book|authorlast=Farmer|first=David Hughes Farmer|title=The Oxford Dictionary of the Saints|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1987|isbn=978-0-19-869149-5|pages=288}}</ref>
 
=== Суђење, прогонство и смрт ===
Ред 121:
* Balthasar, Hans Urs (von). Cosmic Liturgy: The Universe According to Maximus the Confessor. {{page1|location=|publisher=Ignatius Press|year=2003|isbn=978-0-89870-758-8|pages=}}.
* Bathrellos, Demetrios. The Byzantine Christ: Person, Nature, and Will in the Christology of Saint Maximus the Confessor. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-925864-2|pages=}}.
* {{Cite book|authorlast=Farmer|first=David Hughes Farmer|title=The Oxford Dictionary of the Saints|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1987|isbn=978-0-19-869149-5|pages=288}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Berthold|first=George C.|chapter=Maximus Confessor|title=Encyclopedia of Early Christianity|location=New York|publisher=Garland Publishin|year=1997|isbn=978-0-8153-1663-3|pages=}}
* Berthold C. George, The Church as Mysterion: Diversity and Unity According to Maximus Confessor, Patristic and Bizantine review, 1987, 6:1-3
Ред 135:
* Nichols, Aidan. Byzantine Gospel: Maximus the Confessor in Modern Scholarship. T. & T. Clark Publishers. 1994. ISBN 978-0-567-09651-7.
* Pelikan Jaroslav, The Place of Maximus Confessor in the History of Christian Thought, Paradosis, (1982). стр. 386—402.
* {{Cite journal|ref=harv|last=Перовић|first=Давид|authorlink=Давид Перовић|title=Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=45|issue=1-2|year=2001|pages=153-161|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2001/2001-11.pdf|pages=153-161}}
* Амфилохије (Радовић). Прожимање тварног и нетварног по Св. Максиму Исповеднику, Теолошки погледи бр 1. за (1975). стр. 58—67.
* Artemije Radosavljević, Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν. Αθήνα, 1975 — Делови из ове докторске дисертације објављени су на српском у часопису Свети Кнез Лазар бр. 12 до броја 17 (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику) — English version: Bishop Artemije Radosavljević [http://www.synodinresistance.org/pdfs/2009/03/26/20090326aGiatiEnsB7%20Folder/20090326aGiatiEnsB7.pdf Why Did God Become Man? The Unconditionality of the Divine Incarnation. Deification as the End and Fulfillment of Salvation According to St. Maximos the Confessor] — Source: Τὸ Μυστήριον... [The mystery of salvation according to St. Maximos the Confessor] (Athens: ). (1975). стр. 180—196
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Максим_Исповедник”