Атеизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Ред 40:
[[Датотека:Socrates Louvre.jpg|мини|У [[Платон]]овој ''[[Одбрана Сократова|Одбрани Сократовој]]'', [[Мелет]] је оптужио [[Сократ]]а (биста приказана на слици) да не верује у богове.]]
Западњачки атеизам има своје корене у [[пресократовци|пресократовској]] [[грчка филозофија|грчкој филозофији]], али се није појавио као посебан поглед на свет све до краја [[просветитељство|доба просвећености]].{{sfn|Baggini|2003|pp=73–74}}
Грчки филозоф из 5. века п. н. е. [[Дијагора са Мелоса|Дијагора]] је познат као „први атеиста“,{{sfn|Solmsen|1942|p=25}} и цитирали су га мислиоци као што је [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] у својој књизи ''[[О природи богова]]''.<ref name=CIC>''...nullos esse omnino Diagoras et Theodorus Cirenaicus...'' Cicero, Marcus Tullius: ''De natura deorum.'' Comments and English text by Richard D. McKirahan. Thomas Library, Bryn Mawr College. {{page|year=1997|isbn=978-0-929524-89-4|p=3|pages=}}</ref> Анаксагора је тврдио да је Сунце усијан камен, а не божанство отелотворено у богу [[Хелије|Хелиосу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.iep.utm.edu/anaxagor/#H3| title = Anaxagoras (c.500—428 BCE)| accessdate=|last=Patzia|first = Michael|date=| work = | publisher = Internet Encyclopedia of Philosophy}}</ref> [[Критија]] је описао религију као људски изум који се користи да застраши људе како би пратили морални ред.<ref>{{cite web|url=http://www.stenudd.com/myth/greek/critias.htm| title = Critias on cosmology, religion, and myth| publisher = Stenudd.com|date=| accessdate=29. 5. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.wku.edu/~jan.garrett/302/critias.htm| title = The Critias Fragment| publisher = Wku.edu |date=19. 10. 2009. | accessdate=29. 5. 2012.}}</ref> [[Атомизам|Атомисти]] као што је [[Демокрит]] су покушали да објасне свет на чисто [[материјализам|материјалистички]] начин, без позивања на духовно или мистично. Други пресократовци који су вероватно имали атеистичке погледе на свет су [[Продик]] и [[Протагора]]. У 3. веку п. н. е. грчки филозофи [[Теодор Безбожник]]<ref name=CIC/><ref>Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, ii</ref> и [[Стратон (филозоф)|Стратон]]<ref>Cicero, ''Lucullus'', 121. in Reale, G., ''A History of Ancient Philosophy''. {{page1|location=|publisher=SUNY Press. (|year=1985)|id=|pages=}}.</ref> нису веровали у постојање богова. Теодор Безбожник је био протеран из свог града због неверовања у било које божанство.
 
Сократ је био оптужен за [[безбожност]] (види [[Еутипрова дилема]]) на основу тога што је инспирисао људе да сумњају у [[државна религија|државне богове]].<ref>{{cite web|url=http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20061104032305/http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html | archivedate=4. 11. 2006.| title = Atheism|year=2005| work = The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition| publisher = Columbia University Press | accessdate=9. 4. 2011.}}</ref> Иако је оспорио оптужбу да је „потпуни атеиста“,{{sfn|Brickhouse|2004|p=112}}