Мачедонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Lackope је преместио страницу Мачедонија на Мацедонија ознака: ново преусмерење |
|||
Ред 1:
{{Насељено место у Румунији
|изворно_име = Macedonia
|слика =
|опис_слике =
|округ = Тимиш
|општина = Чаково
|надм висина = 79
|становништво = 486
|година становништво = 2011
|поштански код = 307114
|позивни број = 0256
|регистарска ознака = -{TM}-
|гшир = 45.516111
|гдуж = 21.057778
}}
'''Мацедонија''' ({{јез-рум|Macedonia}}) је насељено место у градској општини [[Општина Чаково|Чаково]], округ [[Тимиш (округ)|Тимиш]] у [[Румунија|Румунији]]. Значајно је само као посед славних српских племића.
== Историја ==
[[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg078.jpg|мини|лево|250п|Мацедонија на Јозефинском катастру 1769—72.]]
У документима се место (пре Mashedonia, од 1845. Maczedonia) први пут помиње у вези са папским десетком, а припадало је Темишварској жупанији.<ref>Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine</ref> Ту се 1332. године налазио посед између два тока реке [[Тамиш]]а, о којем је као својој парохији, водио бригу пастор Миклош. Носилац имена "Мацедонија" био је војсковођа краља Жигмонда, Петерфи Миклош. По "Румунској енциклопедији" насеље је 1466. године имало 50 кућа, а њиме је господарио Ладислав Доци. Године 1525. помиње се нови власник Ласло Македонски, али не зна се ко га је до тада држао. Међутим на повељи коју је издао 1559. године краљевски велики коморник Петар Македонски, носилац права на посед је био Тамаш Тот од Албаније.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је место у Чаковачком округу и дистрикту, а становништво претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Када је 1797. године пописан православни клир ту била два свештеника. Пароси, поп Петар Ишванов (рукоп. 1767) и поп Павле Ишванов (1781) знају само румунски језик.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref>
Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице [[Николићи (породица)|Николић "от Рудне"]], почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и суседне Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја Теодор и Михаил - први и једини у тој породици носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време Јован и Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
Претходно се у вези са насељем, среће друга племићка породица са истим предикатом - Видак. Године 1804. 31. јануара било је венчање у "Мацедонији Банатској"; удала се Милица Јовановић от Видак, за Александра Станковића. Њима у част објавио је Козма Јосић пештански учитељ пригодну књижицу о срећном браку.<ref>Козма Јосић: "Брачное пјеније...", Будим 1804. године</ref> Помиње се 1809. године племић Видак, која носи предикат "от Мацедоние". Био је то спахија Стефан Авакумовић "от Видак" "земљедржац от Мацедоније Банатске".<ref>"Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године</ref> А био је то и његов сродник Тома "от Видак" - "притјажатељ Македоније" и "Славног комитета Торонталског судејској столици присједатељ", кога срећемо исте године као купца друге српске књиге. Спахија Тома је и 1814. године пренумерант Живковећеве гласовите књиге о Телемаку. Године 1822. књигу је узела "Софија племенита Видак", а 1832. као пренумерант другог наслова јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".<ref>"Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године</ref>
Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. Нова православна богомоља подигнута је 1813. године. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнутој 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref>
Школску децу које је било само 18, учио је 1846. године Мојса Миок.
Рудна почетком 20. века нема ту ни српску православну парохију, ни парохијску филијалу. Место се 1905. године налази у Модошком срезу, а ту је пописано 42 српске православне душе.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
== Становништво ==
По другом званичном попису Угарске, из 1857. године у селу Мацедонији је било 1.071 становник. По верском опредељењу католика је било 28, а православци су били само Румуни - 1.029. Срби нису забележени.?<ref>"Српски летопис", Будим 37/1863. године</ref> Из 1876. године други податак каже да сада место има 1082 становника.
Према попису из [[2011]]. године у насељу живи 486 становника.
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
* [https://primariaciacova.ro/ Primaria Orasului Ciacova] {{ро}}
{{Општина Чаково}}
{{Општине у румунском округу Тимиш}}
{{Портал бар|Географија}}
[[Категорија:Чаково]]
[[Категорија:Насељена места у Румунији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]]
| |||