Мацедонија — разлика између измена

м
м (Lackope је преместио страницу Мачедонија на Мацедонија)
== Историја ==
[[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg078.jpg|мини|лево|250п|Мацедонија на Јозефинском катастру 1769—72.]]
У документима се место (пре Mashedonia, од 1845. Maczedonia) први пут помиње у вези са папским десетком, а припадало је Темишварској жупанији.<ref>Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine</ref> Ту се 1332. године налазио посед између два тока реке [[Тамиш]]а, о којем је као својој парохији, водио бригу пастор Миклош. Носилац имена "Мацедонија" био је војсковођа краља Жигмонда, Петерфи Миклош. По "Румунској енциклопедији" насеље је 1466. године имало 50 кућа, а њиме је господарио Ладислав Доци. Године 1525. помиње се нови власник Ласло Македонски, али не зна се ко га је до тада држао. Међутим на повељи коју је издао 1559. године краљевски велики коморник Петар Македонски, носилац права на посед је био Тамаш Тот од Албаније.
 
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је место у Чаковачком округу и дистрикту, а становништво претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Када је 1797. године пописан православни клир ту била два свештеника. Пароси, поп Петар Ишванов (рукоп. 1767) и поп Павле Ишванов (1781) знају само румунски језик.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref>
Претходно се у вези са насељем, среће друга племићка породица са истим предикатом - Видак. Године 1804. 31. јануара било је венчање у "Мацедонији Банатској"; удала се Милица Јовановић от Видак, за Александра Станковића. Њима у част објавио је Козма Јосић пештански учитељ пригодну књижицу о срећном браку.<ref>Козма Јосић: "Брачное пјеније...", Будим 1804. године</ref> Помиње се 1809. године племић Видак, која носи предикат "от Мацедоние". Био је то спахија Стефан Авакумовић "от Видак" "земљедржац от Мацедоније Банатске".<ref>"Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године</ref> А био је то и његов сродник Тома "от Видак" - "притјажатељ Македоније" и "Славног комитета Торонталског судејској столици присједатељ", кога срећемо исте године као купца друге српске књиге. Спахија Тома је и 1814. године пренумерант Живковећеве гласовите књиге о Телемаку. Године 1822. књигу је узела "Софија племенита Видак", а 1832. као пренумерант другог наслова јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".<ref>"Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године</ref>
 
Иконостас је црква добила 1769. године захваљујући мајсторима руфета молерског. Нова православна богомоља подигнута је 1813. године. По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве, подигнутој 1780. године. Број православних становника места је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref>
 
Школску децу које је било само 18, учио је 1846. године Мојса Миок.
27.346

измена