Kurt Levin — разлика између измена

Levin je poticao iz siromašne jevrejske poljoprivredne porodice iz [[Pruska|Pruske]] (današnja Poljska), gde su predrasude o Jevrejima bile velike, što je ostavilo veliki uticaj na Levina. Doktorat iz psihologije završio je 1914. na [[Univerzitet u Berlinu|Univerzitetu u Berlinu]], a već se tada počeo interesovati za način na koji lični doživljaj sveta utiče na pojednica.<ref>Rogers, E., A History of Communication Study: A Biographical Approach. NY: The Free Press,. 1997:{{page|year=3181997|id=ISBN 9780684840017|pages=318}}</ref> Levin 1933. godine beži u SAD pred nacističkim režimom, gde se počinje interesovati za uticaj grupe na ponašanje pojedinca. Smatra da identifikacija s grupom daje pojedincu pogled na svet, perspektivu i značaj. Proučavao je i fenomen [[Samomržnja|samomržnje]] kod Jevreja, te grupnu dinamiku,<ref>Rogers, E., A History of Communication Study: A Biographical Approach. NY: The Free Press, 1997:{{pagesfn|yearRogers|1997|pp=328|id=ISBN 9780684840017}}</ref> istražujući delovanje demokratskih, autokratskih i neusmeravanih (-{''laissez-faire''}-) načina rukovođenja u dečjim grupama.<ref name=automatski_generisano1>Bognar, B., Akcijska istraživanja u školi, Odgojne znanosti, Vol.8, br.1, 2006:178</ref>