Рокселана — разлика између измена

162 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Враћене измене Javuz sultan (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м
м (Враћене измене Javuz sultan (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознака: враћање
| опис_грба =
}}
''' Bas Хасеки Хурем султанија''' ({{јез-перс|خرم}}, {{јез-тур|Hürrem}}, ''Хурем'' — насмејана, радосна, девојачко '''Рокселана''' или '''Александра Лисовска''', такође и ''Роксолона'', ''Рузијак'' или ''Роса'', тј. ''Рускиња''; [[1500]]. или 1506—1558) била је омиљена [[жена]] [[Османско царство|османског]] [[султан]]а [[Сулејман Величанствени|Сулејмана I]] и његова венчана супруга. Била је и мајка шесторо његове деце: Султана [[Селим II|Селима II]] — наследника Сулејмана I, [[Sultanija Mihrimah|Михримах султаније]] као и принчева [[Принц Мехмед|Мехмета]], [[Абдулаха]], [[Принц Бајазит|Бајазида]] и [[Принц Џихангир|Џихангира]]Сматра се једном од најмоћниијих жена [[Османско царство|Османског царства]] и једном од најмоћнијих у историји човечанства. Имала је велику моћ и вршила је велики утицај на политику Османског царства и играла једну од водећих улога у државним аферама.
Сматра се најмоћнијом женом [[Османско царство|Османског царства]] и једном од најмоћнијих у историји човечанства. Имала је велику моћ и вршила је велики утицај на политику Османског царства и играла водећу улогу у државним аферама.
 
== Детињство ==
 
Њено право име, као и њено детињство, нису сасвим познати. Претпоставља се да се звала Анастасија или Александра Лисовска. Била је пореклом из [[Краљевство Пољска|Пољског краљевства]], са територије данашње [[Украјина|Украјине]]. Њен [[отац]] је био [[православље|православни]] [[Украјина|украјински]] [[свештеник]]. Као и многе њене земљакиње, за којима је у Цариграду ([[Истанбул]]у) била велика потражња, Рокселана је као сужањ одведена као [[бело робље]] у [[Османско царство]]. Михалон Литвин, који је био амбасадор [[Велика кнежевина Литванија|Пољско-литванскеВелике Кнежевине унијеЛитваније]] у [[Кримски канат|Кримском ханатуканату]] средином 16. вијека, у свом раду 1548—1551 „О обичају Татара, Литвана и Московита“ ([[Латински језик|лат]]. ''De moribus tartarorum, lituanorum et moscorum'') када описује трговину робовима, указује да је ''„и вољена супруга садашњег турског императора, мајка првог рођеног сина који ће владати за њим, отета је из наше земље“''<ref>{{Cite web|url=http://www.vostlit.info/Texts/rus/Litvin/frametext1.htm|title=О нравах татар, литовцев и москвитян / Пер. А. Л. Хорошевич. — М., 1994. — С. 72.|first=Михалон Литвин|last=|date=|website=|publisher=|language=руски|archive-url=|archive-date=|accessdate=13. 6. 2018.}}</ref>.
 
Обично су девојке имале 6 до 13 [[година]] када су биле купљене за богата домаћинства османскеосманлијске [[виша класа|више класе]] или [[султан]]а. Као беле робиње, оне за разлику од својих црних сапатница нису морале да раде тешке послове, већ су обично служиле као дружбенице и дворске даме својим господарицама.
 
== Биографија ==
[[Датотека:Roxelana Rohatyn Jul 2008151.JPG|мини|190п|десно|Биста Хурем султаније у [[Рогатин]]у, [[Украјина|Украјини]].]]
Не зна се са сигурношћу како је Рокселана стигла у османску палату. Најраспрострањеније објашњење је да је Парлаги [[Ибрахим-паша Паргалија|Ибрахим-паша]] (велики везир 1493—1536) је, из захвалности, свом годподару[[пријатељство|пријатељу]] султану [[Сулејман Величанствени|Сулејману I]] поклонио младу Рокселану. Она се нашла у [[харем]]у који је обухватао око 300 робиња. Рокселана, која је имала ватрено црвену косу, описана је као нежна, витка, љупка и очаравајућа. Уз то је била веома интелигентна, промућурна и весела, смејала се и шалила радо.
 
Као и све младе харемске даме, она је у почетку добијала лекције [[турски језик|турског језика]] и [[ислам]]а. Учила је читање и писање, састављање нежних љубавних писама, шивење и плетење, певање, плес, свирање једног музичког инструмената, па и вежбање љупког и грациозног хода. Необично лепе и заносне робиње, које су имале шансе да постану султанове конкубине, учене су још и [[еротика|еротским]] вештинама. Дванаест најатрактивнијих и најталентованијих робиња су биле одређене као „гедикли“, то јест султанове собарице, које су имале обавезу да облаче султана, да га купају и снабдевају укусним јелом. Као могуће гошће у султановој постељи могле су такође да постану његове миљенице, „икбал“. У случају да су остале трудне и родиле децу своме господару, добиле су почасно звање султанске „конкубине“ или „кадине“, односно „[[хасеки султанија|хасеки султаније]]“.