Рокселана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Враћене измене Javuz sultan (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
||
Ред 25:
| опис_грба =
}}
''' Bas Хасеки Хурем султанија''' ({{јез-перс|خرم}}, {{јез-тур|Hürrem}}, ''Хурем'' — насмејана, радосна, девојачко '''Рокселана''' или '''Александра Лисовска''', такође и ''Роксолона'', ''Рузијак'' или ''Роса'', тј. ''Рускиња''; [[1500]]. или 1506—1558) била је омиљена [[жена]] [[Османско царство|османског]] [[султан]]а [[Сулејман Величанствени|Сулејмана I]] и његова венчана супруга. Била је и мајка шесторо његове деце: Султана [[Селим II|Селима II]] — наследника Сулејмана I, [[Sultanija Mihrimah|Михримах султаније]] као и принчева [[Принц Мехмед|Мехмета]], [[Абдулаха]], [[Принц Бајазит|Бајазида]] и [[Принц Џихангир|Џихангира]].
Сматра се == Детињство ==
Њено право име, као и њено детињство, нису сасвим познати. Претпоставља се да се звала Анастасија или Александра Лисовска. Била је пореклом из [[Краљевство Пољска|Пољског краљевства]], са територије данашње [[Украјина|Украјине]]. Њен [[отац]] је био [[православље|православни]] [[Украјина|украјински]] [[свештеник]]. Као и многе њене земљакиње, за којима је у Цариграду ([[Истанбул]]у) била велика потражња, Рокселана је као сужањ одведена као [[бело робље]] у [[Османско царство]]. Михалон Литвин, који је био амбасадор
Обично су девојке имале 6 до 13 [[година]] када су биле купљене за богата домаћинства
== Биографија ==
[[Датотека:Roxelana Rohatyn Jul 2008151.JPG|мини|190п|десно|Биста Хурем султаније у [[Рогатин]]у, [[Украјина|Украјини]].]]
Као и све младе харемске даме, она је у почетку добијала лекције [[турски језик|турског језика]] и [[ислам]]а. Учила је читање и писање, састављање нежних љубавних писама, шивење и плетење, певање, плес, свирање једног музичког инструмената, па и вежбање љупког и грациозног хода. Необично лепе и заносне робиње, које су имале шансе да постану султанове конкубине, учене су још и [[еротика|еротским]] вештинама. Дванаест најатрактивнијих и најталентованијих робиња су биле одређене као „гедикли“, то јест султанове собарице, које су имале обавезу да облаче султана, да га купају и снабдевају укусним јелом. Као могуће гошће у султановој постељи могле су такође да постану његове миљенице, „икбал“. У случају да су остале трудне и родиле децу своме господару, добиле су почасно звање султанске „конкубине“ или „кадине“, односно „[[хасеки султанија|хасеки султаније]]“.
|