Восак — разлика између измена

На подручјима са топлом климом биљке излучују воскове ради контроле евапорације и хидрације.<ref name=Ullmann>-{Uwe Wolfmeier, Hans Schmidt, Franz-Leo Heinrichs, Georg Michalczyk, Wolfgang Payer, Wolfram Dietsche, Klaus Boehlke, Gerd Hohner, Josef Wildgruber "Waxes" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2002. {{DOI|10.1002/14356007.a28_103}}}-.</ref> Са комерцијалног становишта, најважнији восак је [[карнауба восак]], тврди восак који се добија из Бразилиске палме. Он садржи естар мирицил церотат, и има мноштво примена. Други специјализовани биљни воскови су [[канделила восак]], оарикарy восак, восак шећерне трске, ретамо восак, [[јојоба уље]]. Биљни [[Епикутикуларни восак|епикутикуларни воскови]] су смеше супституисаних дуголанчаних [[Алифатично једињење|алифатичних]] [[угљоводоник]]а, који садрже [[алкани|алкане]], масне киселине, примарне и [[алкохол|секундарне алкохоле]], [[диол]]е, [[кетон]]е, [[алдехид]]е.<ref name=Baker>-{EA Baker (1982) Chemistry and morphology of plant epicuticular waxes. In The Plant Cuticle. Ed. DF Cutler, KL Alvin, CE Price. {{page1|location=|publisher=Academic Press|year=|idisbn=ISBN 978-0-12-199920-9|pages=}}}-</ref>