Миладин Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 164:
=== Повратак на Косово и Метохију ===
Како се ближио крај рата КП Албаније је све више јачала, а стварање већих слободних територија у Албанији и Југославији омогућило је редовне контакте између југословенског и албанског руководства, па је потреба за делегатима ЦК КПЈ била све мања. Због тога је почетком маја 1944. године Душан Мугоша повучен у Југославију и упућен на Космет. Крајем лета 1944. године, када је више од половине Албаније било ослобођено од окупатора, Врховни штаб НОВ и ПО Југославије је у Главни штаб НОВ Албаније упутио Војну мисију, на челу са пуковником Велимир Стојнић. Приликом доласка ове мисије у Албанију, почетком септембра 1944. године, Стојнић је Миладину пренео Титову поруку да се врати у Југославију.{{sfn|Николић|1987|pp=71—81}} Енвер Хоџа није био задовољан због Миладиновог одласка јер је очекивао да ће он остати до коначног ослобођења земље. На Хоџину интервенцију код британске војне мисије, Миладин је почетком септембра из Албаније британским авионом пребачен у Бари, одакле је отишао на острво Вис. Миладин је испраћен са
[[Датотека:Miladin Popović.jpg|
Половином септембра 1944. године, Миладин Поповић је дошао на острво Вис, где се тада налазило седиште ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ.{{напомена|Јосип Броз Тито се на Вису налазио до 8. септембра 1944. године када је отишао у Москву.}} По доласку он се сусрео са највишим војним и политичким руководиоцима којима је причао о развоју Народноослободилачке борбе у Албанији. Он су му саопштили Титову жељу да се врати на Космет и поново преузме дужност политичког секретара Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, што је и прихватио. Са Виса је поново прешао у Бари, где се задржао извесно време, а 15. октобра 1944. године је савезничким авионом дошао у тек ослобођени Ниш. Одатле се упутио на подручје између Врања и Бујановца, где се тада налазио известан број партизанских јединица. Овде је преузео дужност секретара Обласног комитета и након пола године се поново сусрео са Душаном Мугошом. Тада у јесен 1944. године вођене су последње [[Косовска операција 1944.|борбе за ослобођење Косова и Метохије]], на коме су се у фази повлачења налазиле бројне немачке и балистичке снаге, док се у Косовској Митровици налазио штаб генерала [[Александер Лер|Александра Лера]] команданта [[Група армија Е|групе армија „Е”]]. Почетком новембра јединице НОВ и ПО Југославије, уз помоћ неколико бригада НОВ Албаније, отпочеле су борбу за коначно ослобођење Космета, током које су посебно тешке борбе вођене на путу Скадар—Приштина и Пећ—Призрен, као и у источном делу Косова. Иако су имале велике губитке окупаторско-квинслишке снаге су се упорно браниле. Упоредо са напредовањем јединица НОВЈ померао се и Обласни комитет КПЈ, који се половином новембра налазио у селу [[Прелопац]], код Подујева. До краја новембра ослобођен је простор Космета, а Миладин је у ослобођену Приштину стигао 20. новембра, дан након ослобођења.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Лексикон НОР 1|1980|p=543}}
Приштина је тада постала седиште Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, али и других војно-политичких органа Народноослободилачког покрета — Обласног Народноослободилачког одбора, Оперативног штаба НОВ и ПО за Косово и Метохију и др. Како је борба за коначно ослобођење Југославије још увек трајала, сви напори Обласног комитета КПЈ за Космет, а пре свега Миладина Поповића били су усмерени на ангажовање свих људских и материјалних снага за фронт. Како би се ово остварило по селима су били формирани месни, а у већим местима општински и срески народноослободилачки одбори, чији су задаци били снабдевање Народноослободилачке војске и обнова путева, железничке пруге, мостова, школа, болница и др. Миладин је готово непрекидно обилазио села и градове широм Косова и Метохије, где је учествовао у формирању народноослободилачких одбора, партијских и скојевских организација, као и организација Народног фронта, Антифашистичког фронта жена, Уједињеног савеза антифашистичке омладине и др.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=78}}
На једном од првих састанака Обласног комитета КПЈ, одржаних у ослобођеној Приштини, Миладин је дао оцену политичких прилика на Космету и говорио о потреби мобилизације свих снага за ослобођење земље, али и за обнову привреде, учвршћивање нове власти, политичких организација, као и братства и јединства српског, црногорског и албанског народа. Такође, део рада је требао усмерити на масовније укључивање Албанаца у антифашистичке организације. За разлику од Албаније, са којом је Миладин имао искуства и где се већина Албанаца определила за антифашистички Народноослободилачки фронт, Косметски Албанци су углавном били пасивни или су подржавали националистичку организацију Бали Комбетар. Балисти, како су називани припадници ове организације су ослобођење Космета доживели као поновну окупацију од Срба и њихове добро организоване и снабдевене групе, које су остале на терену након немачког повлачења, почеле су са извођењем акција и напада.
Убијен је [[13. март]]а [[1945]]. године у [[Приштина|Приштини]], од стране албанског националисте [[Хаки Таха|Хаки Тахе]] (1913—1945).
== Народни херој ==
| |||