Миладин Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 171:
Приштина је тада постала седиште Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, али и других војно-политичких органа Народноослободилачког покрета — Обласног Народноослободилачког одбора, Оперативног штаба НОВ и ПО за Косово и Метохију и др. Како је борба за коначно ослобођење Југославије још увек трајала, сви напори Обласног комитета КПЈ за Космет, а пре свега Миладина Поповића били су усмерени на ангажовање свих људских и материјалних снага за фронт. Како би се ово остварило по селима су били формирани месни, а у већим местима општински и срески народноослободилачки одбори, чији су задаци били снабдевање Народноослободилачке војске и обнова путева, железничке пруге, мостова, школа, болница и др. Миладин је готово непрекидно обилазио села и градове широм Косова и Метохије, где је учествовао у формирању народноослободилачких одбора, партијских и скојевских организација, као и организација Народног фронта, Антифашистичког фронта жена, Уједињеног савеза антифашистичке омладине и др.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=78}}
На једном од првих састанака Обласног комитета КПЈ, одржаних у ослобођеној Приштини, Миладин је дао оцену политичких прилика на Космету и говорио о потреби мобилизације свих снага за ослобођење земље, али и за обнову привреде, учвршћивање нове власти, политичких организација, као и братства и јединства српског, црногорског и албанског народа. Такође, део рада је требао усмерити на масовније укључивање Албанаца у антифашистичке организације. За разлику од Албаније, са којом је Миладин имао искуства и где се већина Албанаца определила за антифашистички Народноослободилачки фронт, Косметски Албанци су углавном били пасивни или су подржавали националистичку организацију Бали Комбетар. Балисти, како су називани припадници ове организације су ослобођење Космета доживели као поновну окупацију од Срба и њихове добро организоване и снабдевене групе, које су остале на терену након немачког повлачења, почеле су са извођењем акција и напада. Нападом на Урошевац, 2. децембра 1944. године отпочела је балистичка побуна на Космету, која се крајем децембра проширила на Гњилане, Ораховац, Дреницу и Косовску Митровицу. Јединица НОВ Југославије, су уз помоћ јединица НОВ Албаније успеле да привремено угуше побуну, али је она кулминирала половином јануара 1945. године побуном Шабана Полуже. Он је преходно прешао на страну партизана и почео са мобилизацијом бораца за Сремски фронт, а када је требало да крене он је са својим борцима напао партизане у близини Вучитрна. Ова побуна се брзо проширила на дренички крај, због чега је Врховни штаб НОВ и ПОЈ 8. фебруара 1945. године на Косову и Метохији увео Војну управу, на челу са Савом Дрљевићем. Побуна је угушена крајем фебруара ликвидацијом штаба побуњеника, мада су борбе у мањем обиму вођене и у току марта, док су последње балистичке групе ликвидиране тек у лето 1952. године.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=79}}{{sfn|Лексикон НОР 1|1980|p=542}}<ref name="Новости 2009" />{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:395204-Odmetnik-platio-glavom|title=Odmetnik platio glavom|website=www.novosti.rs|date=1. 9. 2009}}</ref>
==== Атентат у Приштини ====
Убијен је [[13. март]]а [[1945]]. године у [[Приштина|Приштини]], од стране албанског националисте [[Хаки Таха|Хаки Тахе]] (1913—1945).
| |||