Миладин Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 178:
Како су у борбама против балистичке побуне учествовале и јединице НОВ Албаније, Миладина Поповића је у току фебруара 1945. године у Приштини посетио члан руководства КП Албаније Ћемаил Стафа, који је био изасланик Енвера Хоџе. Заједно са Фадиљом Хоџом, Миладин је након смиривања побуне, крајем фебруара боравио у Београду, где су члановима ЦК КПЈ — Александру Ранковићу, Едварду Кардељу, Миловану Ђиласу и Светозару Вукмановићу поднели извештај о стању на Косову и Метохији. На овом састану било је и расправе о будућем статусу Космета, како је због новонастале ситуације било предлога да се ова област подели између Црне Горе, Србије и Македоније, али су се Миладин и Хоџа оштро успротивили овим предлозима. Тада је у руководству донета дефинитивна одлука о укључењу Косова и Метохије као аутономне области у састав Србије, чиме је стављена тачка на шпекулације о могућем уједињењу Космета са Албанијом.{{sfn|Hadalin|2011|pp=343—347}}
 
[[Датотека:Hivzi Sulejmani Library.jpg|350px|мини|десно|Зграда у Приштини у којој је 1945. године убијен Миладин Поповић, а данас Градска библиотека „Хивзи Сулејмани”<ref>{{Cite web|url=https://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=185|title='Hivzi Sylejmani' - Library|website=www.esiweb.org|date=n.d.}}</ref>]]
Последице балистичке побуне, нису заобишле ни оне косметске Албанце који су претходно прихватили политику Народноослободилачког покрета, а посебно су деловале на оне разочаране, који су веровали да ће и након ослобођења Космет остати у саставу Албаније. Непосредно након гушења побуне у Дреници, учитељ Хаки Таха, који је од 1944. године био повезан са Народноослободилачким покретом, одлучио се на акцију против југословенских власти на Космету. Он је око себе окупио групу истомишљеника у којој је између осталих био и [[Рифат Бериша]], потпредседник Народноослободилачког одбора Косова и Метохије. Након разговора са Ибрахимом Банушом Хоџом, из села Седлара, код Липљана Таха је донео одлуку да атентат изврши на Миладина Поповића.{{sfn|Hadalin|2011|pp=343—347}}<ref name="Radiokosovaelire">{{Cite web|url=https://www.radiokosovaelire.com/haki-taha-1913-1945-atdhetari-nga-gjakova-qe-goditi-tradhtine-komuniste-jugosllave/|title=Haki Taha (1913–1945), atdhetari nga Gjakova që goditi tradhtinë komuniste jugosllave|website=www.radiokosovaelire.com|date=13. 3. 2019}}</ref>