Миладин Поповић — разлика између измена

 

=== Атентат у Приштини ===

Балистичка побуна, која је избила одмах након ослобођења, почетком децембра 1944. и трајала до краја фебруара 1945. године пореметила је нормализацију ситуације на Косову и Метохији. Све то је утицало да се и у органе нове „народне власти” убаце непријатељи, као и да дође до појаве национализма. Миладин Поповић је био упоран у борби да се политичка линија КП Југославије спроводи доследно, па је захтевао да се из свих антифашистичких организација и органа народне власти искључе сви који нису прихватали линију партије и који су одступали од политике братства и јединства. Како би умањио последице побуне на албанско становништо Миладин је одлазио на конференције и скупове на којима је настојао да објасни смисао побуне и укаже на значај братства и јединства српског, црногорског и албанског народа. Након увођења војне управе и преласка све власти на војне установе, Миладин је одржавао састанке са политичким руководиоцима Космета и објашњавао им значај што активније сарадње са војним властима, како би што пре дошло до нормализације ситуације и сређивања стања на терену. У овом циљу је писао и окружнице месним комитетима, у којима је давао директиве и савете у вези даљег деловања.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=79}}

 

Како су у борбама против балистичке побуне учествовале и јединице НОВ Албаније, Миладина Поповића је у току фебруара 1945. године у Приштини посетио члан руководства КП Албаније Ћемаил Стафа, који је био изасланик Енвера Хоџе. Заједно са Фадиљом Хоџом, Миладин је након смиривања побуне, крајем фебруара боравио у Београду, где су члановима ЦК КПЈ — Александру Ранковићу, Едварду Кардељу, Миловану Ђиласу и Светозару Вукмановићу поднели извештај о стању на Косову и Метохији. На овом састану било је и расправе о будућем статусу Космета, како је због новонастале ситуације било предлога да се ова област подели између Црне Горе, Србије и Македоније, али су се Миладин и Хоџа оштро успротивили овим предлозима. Тада је у руководству донета дефинитивна одлука о укључењу Косова и Метохије као аутономне области у састав Србије, чиме је стављена тачка на шпекулације о могућем уједињењу Космета са Албанијом.{{sfn|Hadalin|2011|pp=343—347}}

 

Последице балистичке побуне, нису заобишле ни оне косметске Албанце који су претходно прихватили политику Народноослободилачког покрета, а посебно су деловале на оне разочаране, који су веровали да ће и након ослобођења Космет остати у саставу Албаније. Непосредно након гушења побуне у Дреници, учитељ Хаки Таха, који је од 1944. године био повезан са Народноослободилачким покретом, одлучио се на акцију против југословенских власти на Космету. Он је око себе окупио групу истомишљеника у којој је између осталих био и [[Рифат Бериша]], потпредседник Народноослободилачког одбора Косова и Метохије. Након разговора са Ибрахимом Банушом Хоџом, из села Седлара, код Липљана Таха је донео одлуку да атентат изврши на Миладина Поповића.{{sfn|Hadalin|2011|pp=343—347}}<ref name="Radiokosovaelire">{{Cite web|url=https://www.radiokosovaelire.com/haki-taha-1913-1945-atdhetari-nga-gjakova-qe-goditi-tradhtine-komuniste-jugosllave/|title=Haki Taha (1913–1945), atdhetari nga Gjakova që goditi tradhtinë komuniste jugosllave|website=www.radiokosovaelire.com|date=13. 3. 2019}}</ref>

 

Након повратка из Београда, почетком марта 1945. године Миладин је обишао партијске организације и Призрену, Пећи и Косовској Митровици. Приликом боравка у Пећи, он се након три године поново сусрео са оцем Јевремом који се у фебруару вратио из интернације у Италији. Како нису имали довољно времена да се испричају, Миладин га је повео са собом у Приштину, где је требао и да обави неке лекарске прегледе. У уторак 13. марта 1945. године Миладин је кренуо на посао, а Павле Јовићевић је Миладиновог оца повео код лекара. Растали су се испред зграде Оперативног штаба НОВ и ПО за Космет, где је Миладин присуствовао састанку на коме је анализирана актуелна ситуација на уништавању заосталих балистичких банди. Након састанка отишао је у зграду Обласног комитета КПЈ за Космет, где је имао састанке са руководиоцима, активистима и куририма, који су му доносили извештаје о стању на терену. У току преподнева, на његов позив га је посетила Саша Брајовић супруга Петра Брајовића, команданта 52. косовско-метохијске дивизије, који је био тешко рањен 21. фебруара у борбама у селу Трстеник, код Дренице када је убијен вођа балистичке побуне Шабан Полужа. Миладин се интересовао за Петрово здравствено стање након операције у којој му је ампутирана нога и да ли је све спремно за његово пребацивање у болницу у Косовској Митровици. Након њеног одласка, око 11 часова у канцеларију је ушао атентатор Хаки Таха.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}