Википедија

Дубровачка република — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
tačnija zastava i grb Dubrovačke republike
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 94:
== Угарска власт и оснивање републике ==
 
Рат између Угара и Млечана због Задра окончао се [[1358]]. тиме, што су Млечани морали уступити Угарској све своје поседе на источној обали Јадранскога мора, од [[Kvarnerski zaliv|Кварнера]] до [[Драч]]а укључујући и Дубровник. Односи између Дубровника и краља Лудовига I, регулисани су [[Вишеградски уговор|Вишеградским уговором]] од [[27. мај]]а 1358. у коме је дужност Дубровника била да му плаћа годишњи данак (500 дуката) и да у свечане дане истиче његову заставу (отуд је и настао данашњи [[грб Дубровника]]). За случај рата морали су га помагати на мору, док се краљ у њихове унутрашње послове није мешао. Дубровник је под угарском врховном влашћу, све до њене пропасти [[1526]], био потпуно независан,<ref name="Šišić">[http://www.crohis.com/knjige/Sisic-Povijest3/11.%20Dubrovacka%20republika.PDF Ferdo Šišić, ''Hrvatska povijest'', Zagreb, 1973]</ref><ref>[[Kenneth Meyer Setton]]. ''The Papacy and the Levant, 1204—1571 Vol. 2'',. {{page1|location=|publisher=DIANE Publishing. {{page|year=1978|isbn=978-0-87169-127-9|pages=}}</ref> те је у то време и проживео своје, у економском погледу, најсјајније доба, када су његови агилни трговци у знатној мери посредовали при трговачком саобраћају између источне и западне Европе. У то време Дубровник је добио свој садашњи изглед, јер су тада већим делом подигнути градски бедеми и неке знаменитије зграде (кнежевски двор, [[минчета|кула Минчета]], фрањевачки и доминикански самостан итд), а [[1438]]. доведена је вода са Шумета.
 
[[Датотека:Dubrovnik_grb_grada.svg|мини|десно|120п|[[Грб Дубровачке републике]], сада града Дубровника]]
Ред 120:
Након слома Млетачке републике [[1797]]. далматински обални појас и [[Бока которска|Бока Которска]] долазе под јурисдикцију [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а Дубровник остаје између.<ref name="Šišić" /> Појавом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] с једне стране и слабост Турске с друге, Дубровачка република више није била сигурна у новом саставу суседа.<ref>{{Cite web |url=http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |title=Međunarodni znanstveni skup: FRANCUSKA UPRAVA U DUBROVNIKU (1808. — 1814.) |access-date=02. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140903101956/http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |archive-date=03. 09. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref> Кад је Аустрија [[1806]]. предала [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока которска|Боку]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеону]], [[Руска Империја|Руси]] са Црногорцима су заузели Боку. Стога је Наполеон послао генерала [[Жак Лористон|Лористона]] са 1.200 војника, да из Далмације, преко Дубровника, пређу у Боку. Дана [[26. маја]] [[1806.]] француска војска недозвољено је ушла на територију неутралне Дубровачке републике, а идућег дана је на превару ушла у Град, тражећи да се само одмори и окрепи на путу за [[Бока которска|Боку]]. Уместо тога, одмах је окупирала Град у име Наполеона.{{сфн|Војновић|2009|п=187-189}} Врло брзо након почетка француске окупације, руска и црногорска војска ушла је на дубровачки териториј и почела борбу с француском војском, пљачкајући и палећи све на путу. То је кулминисало опсадом окупираног Града (у којој је на њега пало 3000 топовских кугла).{{сфн|Војновић|2009|п=240-241,247}} [[31. јануара]] [[1808.]] маршал [[Огист Мармон]] издао је прокламацију да укида Дубровачку републику, упркос протестовању власти Републике, и да припаја дубровачку територију [[Краљевина Италија (1805-1814)|Краљевини Италији]] (марионетској држави [[Прво француско царство|Француског царства]]), из којега је накнадно издвојена те заједно с [[Истра|Истром]], [[Далмација|Далмацијом]] те словеначким земљама удружена у Наполеонове [[Илирске провинције]]. Мармону је Наполеон дао новостворену титулу "војвода дубровачки" (''Дуц де Рагусе'').
 
Након седам година француске окупације, охрабрени дезертирањем француских трупа након пропале [[Наполеонова инвазија на Русију|инвазије на Русију]] и поновног уласка Аустрије у рат, све дубровачке друштвене класе, под вођством властеле, устале су на општи устанак против окупације.{{сфн|Војновић|2009|п=147}} 18. јуна 1813. заједно с британским савезницима натерали су на предају француски гарнизон на острву [[Шипан|Шипану]]у, затим и у [[Стон|Стону]]у те на [[Лопуд|Лопуду]]у, након чега се устанак проширио копном Републике, почевши с [[Конавле|Конавлима]].{{сфн|Војновић|2009|п=150-154}}. Тада су почели опсаду Града, уз помоћ [[Британска краљевска морнарица|Британске морнарице]] с бродовима ХМС ''Баканте'' и ХМС ''Сарасен'', под командом капетана [[Вилијам Хост|Вилијама Хоста]], а убрзо се устанку придружило и становништво унутар опкољеног Града.{{сфн|Војновић|2009|п=191}} Аустријско царство је послало своје трупе под командом генерала Тодора Милутиновића под изговором да су дошли да помогну својим дубровачким савезницима, међутим, као што се убрзо показало, заправо су хтели да француску окупацију Дубровника замене својом.{{сфн|Војновић|2009|п=172-173}} Завели су једног од привремених гувернера Републике, Влаха Брна Кабогу, обећањима моћи и власти (које није дуго уживао, него је умро у срамоти, од народа отад зван "Традитур" - издајник), те су успели да га убеде да остави врата с источне стране затворена дубровачким устаницима који су се тамо сакупили, а да врата на западу отвори аустријским војницима да окупирају Град, након што се предао француски гарнизон од 500 војника под командом генерала Монришарда.{{сфн|Војновић|2009|п=194}}
 
Након тога, барјак светога Влаха вијорио се уз аустријску и британску заставу, али само два дана, јер је 30. јануара генерал Милутиновић наредио градоначелнику Сабу Гиорги да га спусти. У патриотском заносу Гиорги, који је био задњи кнез Републике прије француске окупације, одбио је да скине барјак, "јер га је припео (подигао) народ", и ниједан Дубровчанин то није хтео да учини, чак ни након што су им запретили оружјем, него су барјак скинули аустријски војници.<ref name="Ćosić">{{cite journal |last1=Ćosić |first1=Stjepan |title=Dubrovnik Under French Rule (1810–1814) |journal=Dubrovnik Annals |date=2000 |issue=4 |pages=141-142 |url=http://hrcak.srce.hr/file/12648 |accessdate=11. 5. 2019}}</ref>
Ред 172:
* {{Cite book|ref=harv|last=Недељковић|first=Брана|title=Неколике карактеристике и опаске о дубровачком праву и држави XIV и XV столећа (1358—1460)|year=1971|location=Београд|pp=87-114}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Жугић|first=Томислав|year=1994|title= Систем неистина о злочинима геноцида 1991-1993.|chapter=Неистине о страдању Дубровника у књизи Ђорђа Обрадовића|location= Београд}}
* {{cite book|ref=harv|last=Vojnović|first=Lujo|title=Pad Dubrovnika (1797.-1806.)|publisher=Fortuna|isbn=978-953-95981-9-6|url=https://books.google.hr/books?hl=hr&id=YhlJAQAAMAAJ&dq=&redir_esc=y|year=2009}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дубровачка_република”