Историја Русије — разлика између измена

Током овог периода држава је постепено укинула право сељацима да могу да мењају посед на коме раде. Држава је у потпуности контролисала кметове, који су бекством са поседа за који су били везани постајали одметници. Власници земље су имали готово неограничену власт над својим кметовима. Племство и држава су повећали намете сељацима. Трговцима је такође био увећан порез и било им је забрањено као и кметовима да се преселе у другу област. Целокупно становништво је спадало у војне обвезнике, а такође су били обавезни да плаћају посебне порезе.<ref>For a discussion of the development of the class structure in Tsarist Russia see Skocpol, Theda. ''States and Social Revolutions: A Comparative Analysis of France, Russia, and China''. Cambridge U Press, 1988.</ref>

 

 

== Руска Империја ==

Обе стране су се припремале за рат, упркос Стаљиновим настојањима да тај рат са Немачком избегне,<ref name=Isaev10>{{harvnb|Исаев| first = Алексей| title = Антисуворов. Десять мифов Второй мировой| url = https://books.google.com/books?id=R9K1AS8-ZmAC|date=30. 11. 2013.| publisher = Яуза, Эксмо|isbn=978-5-457-09650-9|pages=}}</ref>{{sfn|Мельтюхов| first = Михаил Иванович| title = Упущенный шанс Сталина: схватка за Европу, 1939-1941 гг. : (док., факты, суждения)| url = https://books.google.com/books?id=NcAWAQAAIAAJ|year=2008| publisher = Вече|isbn=978-5-9533-2697-1|pages=}} она објављује рат Совјетском Савезу и прелази границу [[22. јун]]а [[1941]]. До краја новембра, немачка војска је заузела Украјину, започела [[Опсада Лењинграда|Лељинградску опсаду]], и претила да заузме и саму престоницу, [[Москва|Москву]].{{sfn|Gilbert|2004|pp=}}{{sfn|Thurston|Bonwetsch|2000|pp=}}{{sfn|Clark|1985|pp=}} Упркос чињеници да је Совјетски Савез децембра 1941. покренуо [[Битка за Москву|успешну контраофанзиву]] којом су Немце одбили од Москве, Немци су се реорганизовали и током наредне године су усмерили главнину својих снага на југоисток, у циљу избијања на [[Волга|Волгу]] и [[Кавкаске планине|Кавказ]]. Совјетске победе у [[Битка за Стаљинград|Стаљинградској]] и [[Битка код Курска|Курској бици]] су се показала одлучујућим и промениле су ток читавог рата. После ових пораза Немачка није била у стању да води офанзивни рат па је иницијатива прешла на страну Совјетског Савеза коју ће он задржати све до краја рата.<ref>{{Cite book|last=Beevor| first = Antony|authorlink = | title = Stalingrad, The Fateful Siege: 1942-1943|year=1998| url = | publisher = Viking| location = New York|isbn=978-0-670-87095-0|pages=}}</ref> До краја [[1943]], Црвена армија је разбила немачку опсаду Лењинграда, повратила велики део Украјине и Западне Русије и прешла у Белорусију.<ref>{{Cite book|last=Glantz| first = David M.| last2=House| first2 = Jonathan M.| title = When Titans Clashed: How the Red Army Stopped Hitler|year=1998| url = | publisher = University Press of Kansas| location = Lawrence| edition = 3rd|isbn=978-0-7006-0717-4|pages=}}</ref> До краја [[1944]], фронт је померен са совјетских граница из [[1939]]. у источну Европу. Са знатно надмоћнијим трупама, совјетске снаге су ушле у источну Немачку и [[битка за Берлин|заузеле Берлин]] маја [[1945]].<ref>{{Cite book|last=Beevor| first = Antony|authorlink = | title = Berlin: The Downfall, 1945|year=2004| url = | publisher = Penguin Books| location = New York| edition = 3rd|isbn=978-0-14-101747-1|pages=}}</ref> Тиме је рат против Немачке окончан у корист Совјетског Савеза.

 

 

[[Датотека:Bundesarchiv Bild 192-208, KZ Mauthausen, Sowjetische Kriegsgefangene.jpg|200п|лево|мини|Изгладнели совјетски војници у заробљеничком логору]]