Богатство народа (књига) — разлика између измена

Утицај Богатства народа је до данашњих дана остао немерљив када је појединачно дело економске литературе у питању. Неки аутори истичу како је то сам зачетак економске науке каква је конституисана данас. Смит је својим теоријама, поготову теоријом радне вредности, [[Компаративна предност|компаративне предности]] и залагањем за лесе фер економску политику утицао на велике мислиоце класисичне школе, као што су: [[Дејвид Рикардо]], [[Томас Роберт Малтус]] и [[Džon Stjuart Mil|Џон Стјуарт Мил]]. Књига је такође извршила велики утицај на најзначајнијег теоретичара [[Социјализам|социјалистиче]] идеологије, [[Карл Маркс|Карла Маркса]], иако је сам Маркс значајно одступао од Смита и осталих класичара, и на њиховој критици градио своју теорију. <ref>{{Cite book|title=Развој економске мисли|last=Јакшић|first=Миомир|publisher=Економски факултет|year=2003|isbn=|location=Београд|pages=}}</ref> Једна од најутицајнијих идеја, која је како многи економисти сматрају поприлично лоше схваћена, јесте идеја невидљиве руке. Као што је раније наведено и по том питању су економисти и остали друштвени научници подељени. Тако се од стране многих аутора узима као лоше схваћена метафора, али она која иде у прилог тржишту и либерланој економији, као великом цивилизацијском напретку заснованом на модерним тржишним принципима.<ref>{{Cite news|url=https://pescanik.net/gorcina-adama-smitha/|title=Gorčina Adama Smitha - Branko Milanović - Peščanik|date=2018-02-07|work=Peščanik|access-date=2018-11-13|language=en-US}}</ref>Богатсво народа је од свог објављивања 1776.године непрекидно инспирисало најразличитије економисте, kao и мислиоце у ширем смислу, на радикално другачија тумачења и читања онога што је у Смитовој књизи написано. Тако је [[Пол Самјуелсон]] такође [[лауреат]] Нобелове награде за економију, примењивао математичке моделе на теорије формулисане у Богатству народа, како би [[Методологија|методологијом]] модерне економске науке проверио њихову вредност у савременом научном контексту.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=B8FY8mo5zX4C&pg=PA12&lpg=PA12&dq=A+Modern+Theorist's+Vindication+of+Adam+Smith&source=bl&ots=J9oCYD6V5g&sig=Z3-2I5C59V0oUlJbbU6NHguBEFQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwid8ovdidTeAhVDlCwKHaDgBnMQ6AEwBnoECAIQAQ#v=onepage&q=A%20Modern%20Theorist's%20Vindication%20of%20Adam%20Smith&f=false|title=Adam Smith: Critical Assessments|last=Wood|first=John Cunningham|date=1984|publisher=Taylor & Francis|isbn=9780415108966|language=en}}</ref>Концепти слободне трговине и невидљиве руке су математички моделовани и методлошким средствима [[Еконофизика|еконофизике]] како би се истакла [[Колектив|колективна]] вредност тржишне економије.<ref>{{Cite web|url=http://esciencenews.com/articles/2010/07/13/econophysics.points.way.fair.salaries.free.market|title='Econophysics' points way to fair salaries in free market {{!}} (e) Science News|website=esciencenews.com|language=en|access-date=2018-11-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20130527093913/http://esciencenews.com/articles/2010/07/13/econophysics.points.way.fair.salaries.free.market|archive-date=27. 05. 2013|dead-url=yes}}</ref> Поред таквих тумачења Богатства народа, стоје она критички настројена према традицији либералног капитализма која се повезује са Смитом. Поред [[Kejnsijanizam|кејнзијанске]] и марксистичке, другачија тумачења Богатства народа су изнели [[Анархизам|анархистички]] настројени мислиоци какви су [[Дејвид Гребер]]<ref>{{Cite web|url=http://bostonreview.net/archives/BR37.1/david_graeber_debt_economics_occupy_wall_street.php|title=Boston Review — David V. Johnson: What We Owe to Each Other (David Graeber, Debt)|website=bostonreview.net|language=en|access-date=2018-11-14}}</ref> и [[Ноам Чомски]].<ref>{{Cite web|url=https://chomsky.info/warfare02/|title=Education is Ignorance, by Noam Chomsky (Excerpted from Class Warfare)|website=chomsky.info|language=en|access-date=2018-11-14}}</ref>Утицај Богатства народа је огроман и када је економска политика у питању. Поготову политике земаља у којима је првобитно дошло до генезе развијенијег [[Капитализам|капитализма]], какве представљају [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].