Миладин Поповић — разлика између измена

Од почетка формирања КП Албаније Миладин Поповић се борио против фракционаштва и оних који нису следили линију партије, али се ипак у делу партијског руководства, а посебно у руководству Антифашистичког националноослободилачког фронта формирало мишљење да послератна [[Народна Република Албанија|Нова Албаније]] треба да буде у границама [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Велике Албаније]] коју су након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] [[1941]]. године створили [[Краљевина Италија|италијански фашисти]], односно да у њеном саставу и након ослобођења треба да остану — [[Метохија]], делови [[Косово|Косова]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], као и делови западне [[Северна Македонија|Македоније]], јер су били насељени већинским албанским становништвом. Миладин се као представник ЦК КПЈ овим тежњама није довољно оштро супротстављао, па је у лето [[1943]]. године приликом договора са [[Светозар Вукмановић|Светозаром Вукмановићем Темпом]] око ангажовања косметских Албанаца у југословенски [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), предлагао да се албанске партизанске групе на [[Косово и Метохија|Космету]] ставе под команду Главног штаба Албаније, као и да се партијске организације у Метохији организационо укључе у [[Партија рада Албаније|КП Алабаније]]. Такође, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.|августа 1943.]] године у селу Мукје, код [[Кроја|Кроје]] члан Политбироа ЦК КПА [[Имер Дишница]] се састао са представницима организације [[Бали Комбетар]] и са њима постигао договор о будућности Космета након завршетка рата. Руководтво КП Албаније је овај потез осудило као контрареволуционарни чин, али је он ипак показао да међу албанским комунистима постоје претензијипретензије каока Косметутериторији Космета. Због овакве ситуације, Темпо је реаговао код [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КП Југославије]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], који су [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] године Миладина упозорили на погрешност оваквих ставова и опоменули га да не дозволи да албански национални и реакционарни елементи манипулишу масама по питању припајања Метохије и Косова, као и других југословенских области Албанији. Руководство КПЈ је упозорило и на оснивање [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ-а]], као и његово предстојеће заседање на коме ће [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Нова Југославија]] бити дефинисана као земља слободних народа у којој неће бити места националном угњетавању националних мањина, па ни албанске. Предложили су да се и у Албанији формира тело слично АВНОЈ-у, чији би Извршни одбор представљао привремену албанску владу.{{sfn|Николић|1987|pp=71—81}}{{sfn|Folić|1985|p=76}}{{sfn|Hadalin|2011|pp=73—76}}

Још [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|септембра 1942.]] године на Антифашистичкој националноослободилачкој конференцији у [[Пеза|Пези]], код [[Тирана|Тиране]] био је формиран Главни Народноослободилачки одбор Албаније, чији је задатак био да ради на организовању и усаглашавању рада народноослободилачкох[[Народноослободилачки одбори|народноослободилачких одбора]]. Са развојем ослободилачке борбе дошло до потребе и за оснивањем општег политичког тела, па је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1944.#24. мај|24. маја 1944.]] године у Пермету[[Пермет]]у одржан Први антифашистички националноослободилачки конгрес на коме је у присуству 200 делегата из читаве земље било изабрано [[Антифашистичко националноослободилачко веће Албаније]] ({{јез-алб|Këshilli Antifashist Nacionalçlirimtar i Shqipërisë}}). На овом конгресу су са основу југословенског искуства донети слични закључци као на [[Друго заседање АВНОЈ-а|другом заседању АВНОЈ-а]] — забрањен је повратак у земљу краљу [[Зог I од Албаније|Зогу]], донета одлука о поништењу свих уговора пре [[1939]]. године и непризнавању владе која би се евентуално формирала ван Албаније. Миладин Поповић је имао велику улогу у организацији овог Конгреса, на коме је [[Енвер Хоџа]] био изабран за председника Антифашистичког већа, којикоје је у октобру биобило претворенпретворено у приврмену владу Албаније. Непосредно пре овог Конгреса, почетком маја Енвер Хоџа је био изабран за команданта [[Главни штаб НОВ Албаније|Главног штаба НОВ Албаније]], чиме је он преузео сву политичку и војну власт у своје руке.{{sfn|Folić|1985|p=76}}{{sfn|Hadalin|2011|pp=73—76}}

У току лета 1944. године албански партизани су поново створили слободне територије у централном и северном делу Албаније, због чега су окупационо-квинслишке снаге поново покренуле офанзиву против НОВ Албаније, али је и она била неуспешна. У јесен 1944. године албански партизани, који су имали 24 бригаде, започели су борбе против немачког [[21. брдски армијски корпус (Немачка)|21. армијског корпуса]], који се у склопу немачке групе[[Група армија Ф|групе армија „Ф”]] повлачио из [[Краљевина Грчка|Грчке]]. Највећи окршаји у овом периоду вођени су за ослобођење Елбасана[[Елбасан]]а и [[Тирана|Тиране]], из којих су се Немци повукли 21. новембра. Ослобођењем Скадра [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944.#29. новембар|29. новембра 1944.]] године цела територија Албаније је била ослобођена од фашистичког окупатора. Након тога, јединице НОВ Албаније су у садејству са јединицама НОВ Југославије учествовале у борбама за ослобођење Црне Горе и Космета.{{sfn|Лексикон НОР 2|1980|p=682}}